"Svi filmovi se rade po istom principu, svi su nekako sivi": Lordan Zafranović o današnjoj kinematografiji

Proslavljeni reditelj Lordan Zafranović, jedna od ključnih figura Crnog talasa i Praške filmske škole, izneo je na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji oštru kritiku savremene kinematografije, ocenjujući da filmovi danas izgledaju uniformisano, bez autorskog pečata i da im nedostaje "čudo" koje je film nekada posedovao.

"Mogu vam kazati da nema nikakve razlike. Ja nisam video nikakve razlike. Svi su filmovi isti," izjavio je Zafranović. "Da li je to radila veštačka inteligencija ili nije, nemam pojma, ali svi se rade po istom principu, svi su nekako sivi, svi idu nekim tempom koji je takav kakav je, kao da su zaista veštački napravljeni. Nema autora."

Preporučujemo

Razlika u obrazovanju nekad i sad

Zafranović je povukao paralelu između današnjeg i nekadašnjeg obrazovanja filmskih stvaralaca, uporedivši svoju generaciju sa klasičnom obukom velikih umetnika.

"Mi smo učili film kao što je, recimo, Pikaso učio slikarstvo. Bio je izuzetan crtač, bio je toliko realan da je to bilo čudesno. Na kraju je izašao iz toga i krenuo u potpuno nešto drugo i napravio jednu veliku revoluciju u slikarstvu," objasnio je reditelj. On se pita da li današnje akademije podstiču "sivu zonu" uniformnosti ili neguju individualnost i talenat.

Budućnost filma: Tehnika napreduje, estetika kasni

Govoreći o budućnosti filma, Zafranović priznaje da tehnologija, poput zvuka, dostiže nivo "elektronske briljantnosti", ali ističe da estetika novih medija još uvek nije razvijena.

"Još uvek nema estetike videa. Još uvek na videu nema nekog velikog dela koji bi bio putokaz na koji način taj video ide. Još uvek je to reprodukcija filma, još uvek je na videu film. Nema novog medija," naglasio je on.

Scenario kao sredstvo za novac

Na pitanje o važnosti scenarija, Zafranović je dao pragmatičan odgovor, objašnjavajući njegovu dvostruku ulogu u procesu stvaranja filma. Prema njegovim rečima, scenario je u prvoj fazi pre svega alat za prikupljanje finansijskih sredstava.

"Vi ga morate napisati tako da ovi koji vam daju novce to prihvate. Znači, pišete ga ciljano za neku komisiju, za nekog sponzora, za nekog donatora. Morate paziti da vam reči budu književne da on doživi to što vi hoćete," kaže Zafranović. "A onda kad ste skupili novce, tek onda krenete u film. Izbacujete te figure književne, masu stvari, idete na goli film. Kad bih ja napravio scenario za goli film, ne bi nikad prošao."

Prekretnica između umetnosti i komercijale

Zafranović smatra da je snimanje filma oduvek bio težak poduhvat zbog velikih finansijskih ulaganja. Dok je u socijalizmu novac dolazio od države, uz strogu ideološku kontrolu, danas finansiranje zavisi od sponzora koji traže komercijalni povrat.

"Danas je film na nekoj prekretnici između tog stvaralaštva i tog autorstva i onog što se zove komercijalni film," zaključio je reditelj, čiji opus uključuje kultna ostvarenja poput "Okupacije u 26 slika" i "Pada Italije".

Na kraju razgovora, u svom stilu, duhovito je prokomentarisao svoje buduće planove, rekavši da ga na sledećem festivalu možemo očekivati "možda za 100 godina".

Inače, Lordan Zafranović dobio je na Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji nagradu "Zlatno pero Gordana Mihića".

(Telegraf.rs)