Omaž legendama: Na Festivalu filmskog scenarija predstavljeni filmovi "Amići" i "Čangalović"

Na završnoj konferenciji za novinare 49. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, publika i predstavnici medija imali su priliku da dublje zarone u svet dva jedinstvena filmska ostvarenja – dokumentarno-igranog filma "Amići", posvećenog fenomenu Bijelog dugmeta, i biografskog dokumentarca "Čangalović", koji slavi život i delo čuvenog operskog pevača. Autorske ekipe su podelile svoje motive, kreativne procese i izazove sa kojima su se susretale.

"Amići": Rokenrol nostalgija za nove generacije

Film "Amići", sa Aljošom Vučkovićem i Feđom Stojanovićem u glavnim ulogama, predstavio je scenarista Ivan Sokač. On je na početku istakao da je ideja za film potekla od producenta Zorana Cvetanovića.

Preporučujemo

"Pre svega, dobar dan i hvala vam na pozivu za učešće na vašem festivalu. Želeo bih da se zahvalim producentu Zoranu Cvetanoviću i produkciji Cveks koja je osmislila celu ideju filma," rekao je Sokač i objasnio da je projekat realizovan uz punu podršku Gorana Bregovića.

Film je koncipiran kao hibrid dokumentarnog filma i TV formata, gde se prepliću sećanja i savremena interpretacija. "Zamišljen je kao nešto kao dokumentarni film ili kao neka vrsta TV show-a, zapravo, gde se dva prijatelja prisećaju nekih starih vremena, a neke nove klinke, neke mlade nove generacije sviraju stare pesme Bijelog dugmeta," detaljnije je objasnio Sokač.

Poseban pečat filmu daje učešće mladih muzičara iz rok škole "Master Blaster", čime se ostvaruje ključna ideja projekta – premošćavanje generacijskog jaza.

"Da, da, da, upravo je to bila ideja, da se spoje dve različite generacije. I to ne dve generacije zaredom, nego generacija nekih, da kažem, unuka, koji sviraju, nekih novih klinaca koji su zainteresovani za neki stari rokenrol i za neke stare vrednosti koje su nekada postojale," naglasio je Sokač, ističući da ti mladi izvođači "stvarno osećaju tu muziku".

"Čangalović": Priča koja je pronašla svog autora

Drugi predstavljeni film bio je "Čangalović", intimni portret operskog prvaka Miroslava Čangalovića. Rediteljka i scenaristkinja Nada Savić otkrila je kako je došlo do realizacije ovog projekta.

"Pa, ja volim da kažem da je tema pronašla mene," započela je Savić. "Naime, kontaktirali su me iz udruženja 'Glamočko kolo' iz njegovog rodnog mesta sa željom da se filmom obeleži 100 godina od rođenja Miroslava Čangalovića, što je bilo 2021. godine. Tako smo ušli u priču."

Film se u velikoj meri oslanja na bogatu arhivsku građu, od porodičnih snimaka do tonskih zapisa koji do sada nisu bili dostupni javnosti. "Početak istraživanja i veći deo istraživanja sam obavila zahvaljujući Mirjani Čangalović, koja je ovde danas sa nama i koja je bila dragoceni saradnik. Velika porodična arhiva i zabeleške iz tog vremena su nam bile putokaz gde tražiti arhivu zapravo," istakla je rediteljka.

Posebnu draž filmu daju audio snimci nastali dok je Čangalovićev korepetitor, Duško Trbojević, pripremao knjigu o njemu. O tehničkim i kreativnim izazovima obrade tog materijala govorio je dizajner zvuka Dragutin Ćirković.

"Te kasete koje su pominjane... to su praktično stenogrami koji su skidani sa kasetofona koji je imao integrisane mikrofone na sebi. Znači, vi čujete na njima da mota motor od kasetofona," objasnio je Ćirković. "To sve mora da se očisti, ali mislim da je to, koliko god da su bili amaterski snimci, vrednost tog filma – da vi Miroslava direktno čujete kako on zaista, sa tom nekom životnom energijom, iznosi ceo taj epilog priče."

Direktorka fotografije Martina Munjiza Petrović govorila je o vizuelnom pristupu igranim delovima filma. "Te rekonstrukcije nisu klasične rekonstrukcije života jedne osobe. Mi smo to tretirali kao neke stilizacije. Pošto je on o svom detinjstvu u Glamoču tako pričao, mi smo želeli da to izgleda malo i bajkovito i da ne bude realan prikaz njegovog odrastanja, već neka, da kažem tako, bajkovita slika," zaključila je Petrović.

Predstavljanje ova dva filma pokazalo je snagu dokumentarne forme u očuvanju kulturnog nasleđa i njegovom približavanju novim generacijama, bilo kroz rokenrol rifove ili operske arije.

(Telegraf.rs)