Priča o talentu, lakovernosti i opasnostima koje vrebaju mlade: Tamara Milojković o filmu "Vezani"

Na otvaranju Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, premijerno je prikazan film "Vezani" reditelja Miloša Radunovića. Glavnu ulogu u ovom ostvarenju tumači mlada glumica Tamara Milojković, koja je sa nama podelila utiske o filmu, radu na projektu i snažnoj poruci koju on nosi.

Premijera filma "Vezani" je upravo ovde u Vrnjačkoj Banji. Kakav je osećaj predstaviti publici jedan ovakav projekat?

Preporučujemo

Meni je jako drago i jako sam ponosna i na sebe i na kolege i na ceo tim koji smo radili i bavili se ovim projektom. Velika mi je čast da odigram glavnu ulogu u ovom filmu. "Vezani" je jedan triler, ali bih ga preciznije definisala kao psiho-triler, jer su likovi rađeni na dubokom psihološkom nivou.

Možete li nam reći nešto više o vašem liku?

Tumačim lik Divne, devojke koja je slobodnog duha, ali je istovremeno i lakoverna. Želim da naglasim razliku između lakovernosti i naivnosti, jer to dvoje nije isto. Ona je lakoverna zato što u jednom trenutku poveruje čoveku koji ima velike snove, a ona je izuzetno talentovana, posebno mislim na njene vokalne sposobnosti. Zbog te lakovernosti i velike želje da ode u veliki svet i bavi se muzikom, njen put kreće u neočekivanom pravcu. Ostatak priče bih ostavila publici da otkrije. Nadam se da će, nakon festivala, film zaživeti i na bioskopskim platnima.

U ovom projektu ste imali priliku da sarađujete sa svojim nekadašnjim profesorom. Kako je to izgledalo?

Da, podelila bih jednu malu anegdotu. Prvi put sam u jednom ovako velikom projektu igrala sa Jakovom Jevtovićem, koji je meni bio profesor scenskih borbi na fakultetu. Zaista je izvanredno dobiti takvu priliku, da sarađujete sa svojim profesorom na profesionalnom nivou. To je bilo posebno iskustvo.

Kako je tekla saradnja sa ostatkom glumačke ekipe?

Bilo je vrlo izazovno, jer film nikoga ne može da ostavi ravnodušnim. Što se tiče saradnje, zaista ne bih nikoga posebno izdvajala. Divno sam radila i sa Stojanom Đorđevićem, i sa Jakovom Jevtovićem, i sa Vesnom Paštrović. Doduše, sa Miljanom (Prljetom) nisam imala direktne zajedničke scene, ali smo mnogo razgovarale o projektu i procesu izgradnje likova. Tema kojom se film bavi je izuzetno važna. Mislim da ljudi moraju malo da osveste empatiju kod sebe, jer je empatija neophodna za individualni rast. Iako je ova tema možda negde već prepričana, to ne znači da nije i dalje aktuelna svuda u svetu. Ovako nešto se ne sme zanemariti.

Na kraju, koju poruku film šalje publici, a naročito mladim devojkama?

Poruka je vrlo jasna: imaj velike snove i veruj u sebe. Sutra, ako se u tvom životu pojavi neka osoba poput lika koji tumači moj divni kolega i profesor Jakov Jevtović, ako te zadesi takva situacija na ulici, nema veze. Podigni glavu i idi dalje. Zaista veruj u svoje snove i u ono što možeš da postigneš, jer zaista verujem da možeš i te kako. Samo veruj i uvek idi sa glavom podignutom na gore.

(Telegraf.rs)