Televizijsko blago na jednom mestu: Šta sve krije izložba o 67 godina TV drame?

Izložba "67 drama za 67 godina TV u Srbiji", koja je otvorena do 1. septembra u Galeriji Radio televizije Srbije, predstavlja presek decenija rada na proizvodnji drama i filmova u Televiziji Beograd i RTS-u, izjavio je reditelj Marko Novaković.

Odgovorni urednik Dramskog i igrano-serijskog programa RTS-a Novaković je rekao Tanjugu da posetioci mogu videti 67 panoa sa informacijom o svakom naslovu, godinom proizvodnje, kratkim sadržajem, popisom glumaca i uz po jednu fotografiju.

Zadužen za izbor drama za izložbu, Novaković je istakao da je predstavljen deo od blizu 500 naslova koje poseduje arhiv RTS-a, i da su se "sigurno ogrešili o još neka kapitalna dela, ali tako je uvek kad se prave izbori".

Izložba je koncipirana hronološki u dve prostora Galerije RTS-a, a Novaković je dodao da se pored panoa može videti i izbor kostima iz drama i serija.

Novaković je rekao da je želja da posetioci steknu sliku o protoku vremna u RTS-u i da se shvati "da istorija ne počinje od nas, niti će se završiti nama i da će u budućim vremenima biti još mnogo ovakvih naslova".

Prema njegovim rečima, prva drama Televizije Beograd "Slučaj u tramvaju" je emitovana 1958. ali je nema na traci, potšo je program tada išao uživo, već samo njen rimejk urađen 20 godina kasnije.

Novaković je dodao da ima mnogo velikih naslova kao što su "Šešir profesora Koste Vujića" (1972), "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo" (1976), "Karađorđeva smrt" (1983) i "Smrt gospođe ministarke" (1992).

"Svaka od drama je zaslužila kvalitetom da se nađe na izložbi", naglasio je Novaković.

Kako je naveo, jedan od kriterijum za izbor naslova bio je njihov odlazak na brojne festivale i dobijanje nagrada, dok je drugi bio gledanost i stav kritike.

Kostime i rekvizite iz nekoliko najreprezentativnijih filmova i serija RTS-a odabrale su kostimograf Suzana Gligorijević i scenograf Nataša Bojović, a urednik izložbe je Ana-Marija Simonović.

Iz RTS-a su naveli da je izbor od 67 drama nastao uz veliku pomoć zapisa i podataka koje je ostavila Bojana Andrić (1944-2025) o prve četiri decenije snimanja, a njeni naslednici se nadovezuju istraživačkim radom u poslednje tri decenije.

(Telegraf.rs/Tanjug)