Tajne filma "Bekstvo iz Šošenka": Priče iza kulisa koje su stvorile remek-delo

Tri decenije nakon premijere, "Bekstvo iz Šošenka" ("The Shawshank Redemption") nije samo film – to je kulturni fenomen, sinonim za nadu, prijateljstvo i nesalomivost ljudskog duha. Iako se danas redovno nalazi na vrhu lista najboljih filmova svih vremena, njegov put do legende bio je sve samo ne lak. Snimanje, koje je trajalo mesecima, obilovalo je izazovima, kreativnim odlukama i neverovatnim anegdotama koje su oblikovale film kakav poznajemo i volimo.

Ovo je dublji pogled na fascinantne priče koje su se odvijale iza mračnih zidova Šošenka.

Preporučujemo

1. Devet sati bola za savršenu scenu

Scena u kojoj Red (Morgan Frimen) ležerno baca bejzbol lopticu u dvorištu dok razgovara sa Endijem deluje kao jedan od onih spontanih, autentičnih trenutaka. Istina je, međutim, da je za njeno snimanje bio potreban čitav radni dan. Punih devet sati, Frimen je neumorno ponavljao pokret, bacajući lopticu stotinama puta kako bi reditelj Frenk Darabont dobio savršen kadar. Profesionalizam je imao svoju cenu – glumac se sledećeg dana na setu pojavio sa rukom u povezu, trpeći jake bolove u ramenu.

2. Rediteljev lični pečat – doslovno

U ključnim scenama koje prikazuju Endijevu preciznost i odlučnost, poput punjenja revolvera ili urezivanja imena u zid ćelije, publika zapravo ne gleda ruke glumca Tima Robinsa. U tim krupnim kadrovima, ruke pripadaju reditelju Frenku Darabontu. Vođen perfekcionizmom, Darabont je želeo da svaki detalj bude izveden tačno onako kako je zamislio, pa je odlučio da lično preuzme ulogu Endijevih ruku, ostavljajući tako svoj nevidljivi, ali suštinski pečat na filmu.

3. Bekstvo kroz toksični koktel

Legendarna scena Endijevog bekstva kroz kanalizacionu cev, koja simbolizuje prolazak kroz pakao do iskupljenja, bila je podjednako mučna i za snimanje. Cev, naravno, nije bila ispunjena pravim fekalijama, ali je sadržaj bio daleko od prijatnog. Radilo se o otrovnoj mešavini vode, čokoladnog sirupa, piljevine i, prema svedočenjima sa seta, prave kravlje balege. Uprkos nesnosnim uslovima i hemijskoj opasnosti, Tim Robins je bez kaskadera izveo scenu, pokazavši neverovatnu posvećenost koja je postala zaštitni znak celokupne produkcije.

4. Tihi neuspeh koji je postao globalni hit

Danas zvuči neverovatno, ali „Bekstvo iz Šošenka“ je nakon premijere 1994. godine bio finansijski promašaj. U godini filmskih giganata poput "Petparačkih priča" i "Foresta Gampa", ova zatvorska drama sa teškom tematikom i zbunjujućim naslovom nije uspela da privuče masovnu publiku. Njegov preporod desio se tiho, daleko od bioskopskih sala. Kroz masovno iznajmljivanje na VHS kasetama i česta emitovanja na televiziji, film je postepeno pronašao svoj put do srca gledalaca i izgradio reputaciju koja ga je na kraju vinula u zvezde.

5. Film koji je spasao zatvor od rušenja

Autentičnu i zastrašujuću atmosferu filma duguje stvarnoj lokaciji – državnom popravnom domu Ohajo u Mensfildu. Ovaj napušteni zatvor gotske arhitekture bio je predviđen za rušenje neposredno pre početka snimanja. Filmska ekipa je uspela da ubedi gradske vlasti da odlože demoliranje, a nakon što je film postao svetski poznat, zatvor je pretvoren u turističku atrakciju i muzej, čime je sačuvan važan deo lokalne istorije.

6. Alternativni univerzum: Tom Kruz kao Endi, Harison Ford kao Red

Pre nego što je Darabont osigurao projekat, slavni reditelj Rob Rajner ("Kad je Hari sreo Sali") bio je ozbiljno zainteresovan da režira film. Njegova vizija je uključivala najveće zvezde tog vremena: Toma Kruza u ulozi Endija Dufrejna i Harisona Forda kao Reda. Rajner je Darabontu ponudio impresivnih 2,5 miliona dolara za prava na scenario, ali je mladi reditelj, u potezu koji je definisao njegovu karijeru, odbio novac kako bi sačuvao svoju umetničku viziju i sam režirao film.

7. Porodična veza na setu

Morgan Frimen nije bio jedini član svoje porodice na setu. Njegov sin, Alfonso Frimen, imao je dvostruku ulogu. Prva je bila kameo pojava kao zatvorenik koji dočekuje nove osuđenike uzvikom „Sveža riba!“. Druga je bila ključna za prikaz protoka vremena – fotografije mlađeg Reda koje vidimo na njegovim dosijeima tokom saslušanja za uslovnu slobodu zapravo su fotografije Alfonsa iz mlađih dana.

8. Zbrka oko naslova i zašto je skraćen?

Originalni naslov novele Stivena Kinga, "Rita Hejvort i Bekstvo iz Šošenka", pokazao se kao prevelik zalogaj za Holivud. Naslov je bio ne samo predugačak, već je stvarao i potpunu zabunu. Mnogi su mislili da je reč o biografiji slavne glumice, do te mere da su agentima stizali pozivi od glumica koje su želele da se prijave na audiciju za ulogu Rite Hejvort. Kako bi se izbegla dalja konfuzija, naslov je skraćen, čime je fokus prebačen na suštinu priče.

9. Biblioteka kao sagrađeni simbol nade

Zatvorska biblioteka, koja u filmu evoluira od memljive sobice do centra pismenosti i nade, nije postojala u stvarnom zatvoru. U potpunosti je izgrađena za potrebe filma u jednoj od napuštenih skladišnih zgrada unutar kompleksa. Produkcijski tim je uložio ogroman trud da je učini autentičnom, ispunivši police hiljadama pravih knjiga i starinskim nameštajem, stvarajući tako prostor koji je postao jedan od najvažnijih simbola filma.

10. Kraj koji je mogao biti drugačiji

Novela Stivena Kinga završava se na noti neizvesne nade. Red kreće na put ka Meksiku, ali čitalac nikada ne saznaje da li je pronašao Endija. King ostavlja susret otvorenim za interpretaciju. Reditelj Frenk Darabont je, s druge strane, verovao da je publika, nakon dva i po sata emocionalne patnje, zaslužila katarzičan i definitivan kraj. Zato je dodao sada već ikoničnu scenu na plaži u Zihuatanegu, pružajući gledaocima emotivno ispunjenje i jedan od najlepših završetaka u istoriji filma.

Bonus: Red nije trebalo da bude tamnoput

U originalnoj priči Stivena Kinga, lik Reda je sredovečni belac irskog porekla sa riđom kosom (otud i nadimak "Red" – crveni). Uprkos tome, reditelj je za ulogu izabrao Morgana Frimena, impresioniran njegovim autoritativnim prisustvom i dubokim, rezonantnim glasom. Scenario je prilagođen, a Frimenova izvedba postala je legendarna.

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/Movies We Love)