Od Idvora do osnivanja NASA: Priča o Pupinu kakvu do sada niste znali, kako se snimala serija o naučniku

Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je reditelj Danilo Bećković koji je govorio o radu na predstojećoj seriji "Pupin".

Bećković je rekao da je serija nije nastala iz želje da se napravi spomenik Mihajlu Pupinu, koji je to sebi podigao još za života svojim naučnim delom.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, serija nam je potrebna kako "bismo se podsetili na njegovo delo", i na samog Pupina koji je "specifična figura u srpskoj istoriji".

Bećković je podsetio da Pupin nije nikada živeo u Srbiji, nekoliko puta ju je posetio, ali je "Srbiju nosio svuda sa sobom gde god je otišao".

"Kada je stigao u Ameriku, jedino što je posedovao je bila srpska vera, srpski jezik i njegovo srpsko ime. Od njega je očekivano da ako želi da uspe u Americi da se toga mora odreći. A ispostavilo se da je to najvrednije što je Americi poklonio", ocenio je Bećković.

U svojoj autobiografiji, nagrađenoj Pulicerovom nagradom, Pupin je ispričao dosta o svom životu u rodnom Idvoru i počecima u Americi, ali je Bećković primetio da ima manje o onome što je usledilo kada je postao deo američkog visokog društva.

"Nismo znali koliko nas je zapravo zadužio. Ja sam hiljade puta prošao kroz Banat nemajući pojma da je to što ulazim u Banat bez pasoša zasluga Pupina", rekao je reditelj.

Bećković je istakao da je "najveći posao uradila Aleksandra Ninković koja je zaista Pupina vratila među Srbe", i koja je njima bila dragocena kao saradnik na seriji.

"Čitala je scenario i kao neko ko je ceo svoj život posvetio Pupinu bila je neka vrsta vodiča koliko smemo da se odmaknemo od faktografije i odemo iz dramaturških razloga u neku vrstu fikcionalizacije Pupinove biografije", rekao je Bećković.

Priznavši da su bili dosta liberalni kada je reč o hronologiji događaja, Bećković je dodao da su spajali neke likove u jedan i neke bitne ljude iz Pupinovog života su morali preskočiti.

"Ali nijedan događaj nismo izmislili, samo što smo ih nekad možda malo pomerili u vremenu, pomerili u lokacije na koje su se desili, neke stvari smo spajali, prekrajali ali nema ničega što je važno", naveo je Bećković.

Govoreći o odabiru glumaca, Bećković je rekao da je to vrlo jednostavan postupak u kome "uzmeš dobre glumce" i posle na snimanju nije bilo potrebe za nekim velikim razgovorom.

"Došao je Mićanović potpuno spreman, sa spremnim likom. On je doneo tog Pupina na set. Nama je ostalo samo da ga snimimo kao da je pravi Pupin bio tu", istakao je Bećković.

Pored Mićanovića, koji glumi odraslog Pupina, student glume Relja Štiglić tumači mladog Pupina, dok je Nikola Jonić Pupin kad je bio dečak, a Bećković je dodao da u seriji postoji preko 100 uloga, i da

Pupinove roditelje igraju Dubravka Kovjanić i Ljuba Bandović.

"Mislim da je Pupinova priča nama jako važna, nama je potrebna nova vrsta pogleda na same sebe. Pupin je nas gledao zdravim očima", ocenio je Bećković.

Prema njegovim rečima, Pupin je bio jedan osnivač NASA, ostavio je mnogo zadužbina u Srbiji, a davao je i školarinu za tri najbolja đaka iz Stare Srbije i Makedonije, i svaki je morao da nauči po jednu guslarsku pesmu napamet.

"Mislim da je to spajanje svemirskog programa i gusala nešto čemu bi mi trebalo da težimo, sebi treba da postavimo najveće ciljeve, da ne uđemo u zabludu da treba bilo čega da se odričemo", rekao je Bećković.

Podsetivši da je Pupin bio čovek pobedničkog mentaliteta, koji se ni u najtežim životnim situacijama nije predao, Bećković je dodao da se "moramo osloboditi malodušnosti koja nas je poslednjih decenija jako stegla i vezala".

"Negde mi se čini da je on zapravo jedan model kako je to možda moguće", zaključio je reditelj.

(Telegraf.rs/Tanjug)