Sećanje na Nebojšu Glogovca: Kako je govorio o odrastanju, odnosu sa ocem, glumi, vrednostima...

Jedan od najcenjenijih i najautentičnijih srpskih glumaca, prerano preminuli Nebojša Glogovac, ostavio je neizbrisiv trag ne samo svojim maestralnim ulogama na sceni i ekranu, već i svojim dubokim, promišljenim i nadasve iskrenim pogledima na život. U njegovu čast, prisetićemo se kako je govorio u kultnoj emisiji "TV lica – kao sav normalan svet" na RTS-u. Glogovac je tada otvorio dušu, pružajući retke i dragocene uvide u svoj svet vrednosti, umetnosti i svakodnevice, daleko od holivudskog glamura, o kom, kako je često isticao, nikada nije ni maštao.

Koreni i vaspitanje: Temelji ličnosti

Glogovčevo pripovedanje često se vraćalo njegovom odrastanju, ispunjenom jakim vezama sa prošlošću i tradicijom. Odrastanje u Pančevu opisao je kao "prirodnu sredinu" , ali je isticao i duboke hercegovačke korene svoje porodice. Njegovi roditelji bili su iz Nevesinja i Dramiševa, sela koje je tek pre desetak godina, u vreme snimanja intervjua, dobilo struju i tekuću vodu . Ovo detinjstvo bez modernih pogodnosti, ispunjeno fizičkim radom i bliskošću sa prirodom, oblikovalo je njegov karakter. "Ja sam eto imao tu vrstu iskustva da cepam drva u šupi i da nosim unutra u kuću ili da donesem kantu uglja da naložim onu kreka veSO peć," prisećao se Glogovac .

Preporučujemo

Posebno je isticao uticaj svog dede Gavrila, s očeve strane, koji ga je dočekivao u Dramiševu i nazivao ga "vojvoda". Deda ga je učio da jaše konje, a ta iskustva, prožeta tišinom i zricanjem cvrčaka, ostavila su trajan pečat. "To je jedno iskustvo koje niko od ljudi koje sam ja znao, koje znam dan danas, malo ko je imao takva iskustva da živiš u kući to po desetak dana leti koja nema struju i vodu nego ima fenjer i ima čatrnju sa kišnicom i ima pločnik jedan izvor ovako do koga se išlo peške i dovlačilo se u bidonima voda za piće," objasnio je . Ovo neprocenjivo iskustvo formiralo je njegovu autentičnost i povezanost sa suštinskim vrednostima.

Odnos sa ocem, sveštenikom Milovanom Glogovcem, takođe je bio jedinstven. Iako je Glogovac stariji nesumnjivo imao "tvrda i kamena ustrojstva" u smislu verske tradicije, posedovao je i "filozofsku širinu" . Otac, koji je završio bogosloviju i teološki fakultet , podržao je Nebojšu u njegovom životnom izboru. "Kada sam upisao Akademiju i došao kući, onda je otac Milovan ustao i čestitao mi, izljubio me onako od srca, vrlo nekako srećan mi se činio zbog toga što sam ja eto se našao u tome," otkrio je Glogovac . Ova podrška, daleko od stereotipnih ograničenja, svedočila je o dubokom razumevanju i bezuslovnoj roditeljskoj ljubavi.

Gluma: Potraga za istinom o čoveku

Pre nego što je uplovio u glumačke vode, Glogovac je pokušao da studira psihologiju, što je opisao kao "dvogodišnju zabludu" . Njegovo interesovanje nije bilo za "ono što mene zanima kod ljudi" u ličnom smislu, već za "razlike u ponašanju, u načinu funkcionisanja, u reakcijama" . Iako nije završio psihologiju, ovo duboko zanimanje za ljudsku psihu nesumnjivo je obogatilo njegovu glumačku veštinu, dajući joj neverovatnu dubinu. "Ja sam uvek voleo da gledam ljude, da vidim ono razlike u ponašanju, u načinu funkcionisanja, u reakcijama kod različitih tipova žena ili muškaraca, svejedno, karakteri kako drugačije rešavaju probleme, kako drugačije reaguju, zašto neko hrabar, neko nije," objašnjavao je.

Za Glogovca, gluma nikada nije bila sredstvo za postizanje slave ili medijske pažnje. Svesno je odbijao uloge koje su zahtevale "jeftine prevare" i medijski eksponiran život. Nije ga zanimalo da "bude u novinama ili da bude poznat i da mi nešto mažu i da se ribe lože na mene," već je iskreno voleo "taj osećaj kad se tu nešto zaludimo mi na sceni, uhvati nas nek neka ta proradi taj mehanizam izmišljeni koji je od mrtvog slova na papiru došao do nekog života koji funkcioniše i ta mašina počne da radi".

Koristio je slikovitu metaforu majmuna da objasni esenciju glume: "To je ko oni majmuni, kad uzmeš majmun, pa gleda on ovo ovako nešto i niko ne zna šta je to, al on to stvarno nešto gleda, ko ima neki ne znaš šta ima, al ko eto on to jako, jako baš gleda i baš ga zanima. Onda svi ovi dođu majmuni okolo da vide šta je to" . Za Glogovca, suština je bila u potpunoj koncentraciji i "zanimanju za stvar kojom se baviš", bez fokusa na sebe ili izgled. Kada je glumac istinski posvećen "muci mog lika, njegovoj problemi, njegova htenja", to privlači pažnju publike. "Kad se mi na sceni koncentrišemo na tu igru, onda to uvuče i ove ljude koji su došli i platili to da vide," isticao je.

Vrednosti u modernom dobu: Borba za autentičnost

Glogovac je bio snažan kritičar savremenog društva i snažan zagovornik bezvremenih vrednosti. Sa dozom tuge je konstatovao da se u Srbiji "u zemlji postalo u redu kad si snalažljiv, ali snalažljiv po svaku cenu, kad se muvaš, kad si muvara, a da su se izlizale neke reči kao što su dobar, pošten, moralan, patriota" . Isticao je da su "sve te neke vrednosti koje su, kako da kažem, nematerijalne, koje su hrabrost, dobrota, ono poštenje, neka vrsta morala, stid – to je sve užasno passe, što bi se reklo" . Ove vrednosti, naučene u porodici, za njega su bile neophodne za preživljavanje u današnjem svetu, ali ne na način koji podrazumeva oportunizam.

Kao roditelj, trudio se da te vrednosti prenese svojoj deci. "Prenosim koliko mogu ono svojim primerom i tako dalje," rekao je . Nije verovao u "teledirigovanje" života svoje dece, već u osluškivanje njihovih želja i blago usmeravanje. Sa ponosom je govorio o svojim sinovima, starim 12 i 9 godina, ističući da "užasno vole da čitaju" i da prelepo pišu . Glogovčev cilj bio je da vaspita "dobre ljude, a da se snađu" – da budu inteligentni sa dobrom namerom . Smatrao je da moraju da se bore sa vremenom, da budu prisutni, ali i da shvataju šta se dešava oko njih, ne živeći "pod zvonom staklenim ni na drvetu".

Život van reflektora: Svest o sebi i drugima

Glogovac je svesno birao život izvan sveta estrade. Otvoreno je priznao da su mu "dosadne" žurke i premijere, radije ih izbegavajući. Njegov pristup je bio jednostavan: "Ne idem gde mi je dosadno" . Smatrao je da je pogrešan pristup da glumac mora biti "dovoljno prisutan u medijima" da bi bio uspešan. "Ja ću dobro raditi i puno raditi ako dobro radim posao, a ne ako se pojavljujem na mnogo žurki," jasno je poručio .

Kritički je posmatrao privilegovan, ali često ispražnjen život nekih poznatih ličnosti, nazivajući ga "zlatni kavez". Za njega je autentičnost bila ključna: "Verovatno je on to negde i slutio da će tako biti, ali se možda pribojavao ili ne znam šta. Majka se plašila boemskog života i to kako glumci žive, ali šta ćemo morala je da se pomiri". Njegovo odbijanje da se povinuje zamkama slave omogućilo mu je da ostane grounded i povezan sa običnim ljudima. "Ja ne vidim to kao problem i ne znam kao nekakav napor ili ne znam šta i drago mi je zbog toga," rekao je o mogućnosti da razgovara i sa prosjakom na ulici .

Glogovac je verovao da ga upravo to drži dalje od "gordosti" i odstupanja od sebe, što su, po njemu, najveći problemi u životu. "To su neke knjige koje sam čitao, to su neki saveti mudraca koje sam čuo, čitao i tako dalje i pokušao da ih zamislim realno kao u životu i shvatam šta je tu veliko i važno," rekao je, aludirajući na Kiplingovu pesmu "Ako".

Nebojša Glogovac je, kroz svoje gostovanje u emisiji "TV lica – kao sav normalan svet", ostavio vanvremensko svedočanstvo o svom karakteru – čoveku duboke introspekcije, nepokolebljivog integriteta i izuzetne umetnosti. Njegova zaostavština nadilazi nezaboravne uloge, nudeći snažan putokaz za ispunjen život u često površnom i materijalistički orijentisanom svetu.

(Telegraf.rs/izvor: "TV lica - kao sav normalan svet")