Arnold Švarceneger otkriva tajne svojih filmskih klasika

U svetu filma, retki su pojedinci čija je karijera oblikovala žanrove, redefinisala muškost na ekranu i podarila nam citate koji su ušli u svakodnevni govor. Jedan od njih je bez sumnje Arnold Švarceneger, nezaustavljiva sila prirode koja je iz bodibildinga dospela do vrha Holivuda, a potom i u politiku.

U intervjuu za GQ magazin, Arnold je otvorio dušu i ponudio detaljan uvid u svoje najpoznatije uloge, otkrivajući nepoznate detalje sa snimanja i lične dileme koje su pratile stvaranje filmskih klasika.

Preporučujemo

"Pumping Iron" (Pumpanje gvožđa) – Rođenje legende (1977)

Iako nije uloga u klasičnom smislu, dokumentarac "Pumping Iron" bio je odskočna daska za Arnoldovu filmsku karijeru. Sam Arnold ga opisuje kao: "Dokumentarac o objašnjavanju bodibildinga, a ne o meni, jer nikada ne znate ko će pobediti."

"Moj cilj je bio da budem vodeći čovek."

Iako nije bio primarno usmeren na njega, ovaj film je pokazao njegovu harizmu, ambiciju i neverovatnu fizičku spremnost, što je filmskim stvaraocima dalo ideju da bi upravo on mogao biti idealan za specifične uloge. Bio je to njegov uvod u svetsku popularnost i prizma kroz koju će publika godinama posmatrati njegov uspon.

"Conan the Barbarian" (Konan Varvarin) – Akcenat kao adut (1982)

Prelomna uloga koja je Arnolda vinula u zvezde, Konan Varvarin, pokazala je kako se navodne slabosti mogu pretvoriti u snage. Holivudski producenti su godinama Arnoldov snažan austrijski akcenat smatrali preprekom. Međutim, za Konana je to bio dar.

"Moj akcenat je bio dobrodošao jer sam govorio drugačije od svih ostalih. I izgledao sam kao da sam iz nekog praistorijskog vremena."

O svom telu kaže: "Telo je izgledalo kao akcioni heroj, nešto što bi Frenk Frezeta, kada je crtao Konanove likove u stripovima, uvek crtao sa ogromnim mišićima, veoma definisanim i izvajanim."

Arnold je shvatio da je baš on taj: "Nije bilo glumca koji bi ikada mogao da igra tu ulogu. I tako sam ja bio tu."

Tada su stvari koje su mu zamerali – akcenat i preveliko telo – postale njegovi najveći aduti.

"The Terminator" (Terminator) – "Ja ću se vratiti!" (1984)

Verovatno najpoznatija rečenica u istoriji filma, "I'll be back," krije zanimljivu priču o Arnoldovom neslaganju sa Džejmsom Kameronom.

"Kada sam pročitao rečenicu 'I'll be back', rekao sam Džimu Kameronu: 'Meni zvuči čudno kada kažem 'I'll be back'. Rekao sam: 'Ja ću se vratiti'."

Kameron je, međutim, bio nepokolebljiv: "On je rekao: 'Pogledaj, ja ne ispravljam tvoju glumu, ti ne ispravljaj moje pisanje'." Studio je prvobitno sumnjao u film. "Tretirali su ga kao B-film, kao B-akcioni film. 'Izgubitelj', sada je 'Terminator', a šta je sledeće?"

Međutim, Arnold je osetio potencijal: "Kada je film izašao i kada sam video snimke, rekao sam sebi: 'Čekaj malo. Ovo je zaista intenzivno. Ovo je divlje'." Njegova procena se isplatila: film je postao ogroman hit, a "Time" magazin ga je uvrstio među 10 najboljih filmova godine. "Niko to nije očekivao. Film nije imao nikakav pad. Publika je zahtevala nastavak."

"Terminator 2: Judgment Day" (Terminator 2: Sudnji dan) – Od ubice do zaštitnika (1991)

U drugom delu, Terminator doživljava evoluciju od hladnokrvne mašine za ubijanje do zaštitnika, što je, prema Arnoldu, bio genijalan potez Džejmsa Kamerona.

"Džejms Kameron je genijalan scenarista. Smisliti ideju da Terminator postane zaštitnik koji se druži sa ovim detetom... On počinje da uči ljudsko ponašanje, kako da bude 'kul' i kako da 'udari peticu' i kako da kaže određene stvari."

U drugom delu, Terminator ne ubija nikoga: "Nikada nisam ubio nikoga u 'Terminatoru 2'. Samo sam pucao ljudima u kolena ili im lomio kičmu ili šta god. I razneo policijske automobile, ali nisam zaista ubio nikoga, jer sam obećao tom detetu da neću ubiti nikoga."

Ovo je bio "totalno drugačiji preokret", pretvarajući Terminatora u heroja koji uči empatiju.

"Twins" (Blizanci) – Smehom do $100 miliona (1988)

Arnoldov prelazak u komediju bio je hrabar potez, ali se isplatio s filmom "Blizanci", gde je glumio brata Denija DeVita.

"Niko me ne bi angažovao za komediju jer su svi tada zarađivali mnogo novca na meni sa akcionim filmovima. Tako da mi je bilo veoma teško da pređem u taj žanr."

Ivan Rajtman je video njegov komičarski potencijal. "Ivan Rajtman je rekao: 'Mislim da si veoma duhovit, i mislim da bi trebalo da razvijemo nešto za tebe'." Ideja da igra sa DeVitom, koji mu je bio fizički antipod, bila je genijalna. "Imao sam sjajan provod. Bilo je to neverovatno. Moj prvi film koji je zaradio preko 100 miliona dolara na domaćem tržištu, i to je bila komedija, a ne akcioni film."

"Deni i ja smo uvežbavali te scene, ali smo se toliko zabavljali na setu... Bilo je to briljantno napisano."

"Kindergarten Cop" (Policajac iz vrtića) – Razvijanje mekše strane (1990)

Arnoldova želja da se suoči sa izazovima dovela ga je do "Policajca iz vrtića", filma koji je od njega zahtevao da se nosi sa decom i pokaže svoju emotivnu stranu.

"Kada mi neko kaže: 'Ovo je teško, ne možeš to da uradiš', to me motiviše duplo više. Hteo sam da imam što više životinja na setu i što više dece. I pokazaću im da to može da se uradi. Naravno da je teško, ali mi ćemo to uraditi."

Ivan Rajtman, reditelj, bio je ključan: "Ivan je bio genijalan reditelj i znao je kako da kontroliše decu."

Rajtman ga je savetovao da se druži s decom tokom pauza: "Bila je to najpametnija stvar. Nisam bio stručnjak za decu, još nisam imao svoju. To je bio sjajan način da naučim kako da se nosim sa decom i kako da ih zabavim, i kako da im verujete."

Film počinje brutalno, ali od Arnolda zahteva promenu: "Morao sam da razvijem tu drugu stranu mene... Sada sam zaglavljen sa decom, moram da se nosim sa decom. Ne mogu da se nosim sa njima kao što bih se nosio sa odraslima."

"Moraš da ih razumeš, moraš da komuniciraš sa njima i moraš da gajiš određenu ljubav prema njima... Bio sam u stanju da pokažem nežniju stranu, ženstveniju stranu sebe."

O legendarnoj sceni sa "Nije tumor!" kaže: "Kada je reč o 'Nije tumor!', to je način na koji sam rekao 'tumor' i sve to, samo što sam izgovorio 'čapa'."

"Total Recall" (Totalni opoziv) – Godine lova na ulogu (1990)

Film "Totalni opoziv" je bio projekat za koji se Arnold borio godinama, a njegova upornost se isplatila.

"Jurio sam Totalni opoziv dugi niz godina. Dino De Laurentiis je bio vlasnik filma i on je nameravao da ga radi sa Džefom Bridžisom. Bio sam veoma srećan kada je Dino De Laurentiis u jednom trenutku imao finansijske probleme i morao je da proda neke projekte."

Arnold je odmah reagovao: "Iste večeri kada sam ih nazvao, kupili su projekat od Dina."

Susret sa Polom Verhovenom bio je sudbinski: "Nekoliko dana kasnije, sreo sam Pola Verhovena u restoranu i rekao: 'Poul, upravo sam gledao 'RoboKop'. Neverovatno! Kakav si sjajan posao uradio! Da li bi ikada želeo da radiš sa mnom?'" Verhoven je odmah pristao, a scenario ga je "oduševio".

Film je sniman u Meksiko Sitiju: "Bilo je pametno otići u Meksiko Siti jer Meksiko Siti ima fantastičnu lokaciju, veoma futurističke zgrade i izgled, koje možete koristiti."

"Film je izašao fantastično. Bio je veoma uspešan. Pokušali su da ga kopiraju, neko je pokušao da napravi rimejk. Koliko je to glupo, mislim?"

Arnold je pohvalio i Šeron Stoun: "Šeron Stoun je bila vredna glumica, ona je zaista doprinela da ja zablistam u filmu. Igrala je moju ženu koja mi je činila zla i jedva sam čekao da je se rešim." O njenoj čuvenoj sceni: "Onda je bila ona poznata scena u kojoj sam je konačno upucao i rekao: 'Smatraj ovo razvodom'."

"Predator" (Predator) – Susret sa ultimativnim lovcem (1987)

"Predator" je bio neobičan, ali izuzetno intenzivan projekat, a Arnoldovi utisci sa snimanja govore o posebnoj atmosferi džungle i neponovljivom izgledu vanzemaljskog lovca.

"Predator je bio zanimljiv projekat jer je veoma dobro napisan, bio je veoma intenzivan. Bila je to ansambl uloga. Bilo je vrlo jasno da će biti pet-šest momaka koji će ići u džunglu, a vreme na ekranu biće podeljeno među nama."

Arnold je u početku oklevao: "U početku sam bio neodlučan oko te ideje. Ali kada sam bio u Meksiku i snimao u džungli, kako se priča odvijala, sve više sam uživao jer je tako zabavno raditi sa grupom momaka poput njih."

Reditelj Džon Mektirnan je bio maestralan: "Bilo je to briljantno napisano. Džon Mektirnan, koji je režirao film, samo je režirao jedan drugi film pre toga. On je to odradio fantastično. Bio je tako dobar u režiji, bio je tako promišljen sa načinom na koji je pomerao kameru da bi stvorio napetost i sve to. Atmosfera koju je stvorio u džungli sa tom maglom sve vreme, to je bilo nekako zastrašujuće."

"I nikada nije pokazao Predatora sve do samog kraja. Mislim da je to bilo briljantno urađeno. I to je bila neverovatna količina akcije koju su mi dozvolili da uradim."

Scena sa replikom "Stick around" (Ostani blizu) postala je ikonična.

O Predatorovom izgledu: "Predatora je kreirao Sten Vinston... Bio je zaista visok. Imali su košarkaša, 2 metra i 18 cm, koji je nosio ovu masku i ceo kostim." "Izgledalo je zastrašujuće, izgledalo je sluzavo, izgledalo je čudno. Izgledalo je toliko loše da mi je prirodno palo da kažem: 'Ti si jedan ružan skot!'" Arnold je potvrdio da je ta rečenica bila improvizacija i da je zadržana u filmu.

"True Lies" (Istinite laži) – Tajni agent i bračni život (1994)

Ponovna saradnja sa Džejmsom Kameronom donela je "Istinite laži", film koji je kombinovao akciju i komediju kroz priču o tajnom agentu i njegovoj ženi koja otkriva njegov dvostruki život.

"Ponovo smo bili veoma srećni što imamo Džima Kamerona. Pokazao sam mu francuski film, 'La Totale!', koji je bio film od milion dolara. Koncept je bio toliko briljantan. Džim ga je video i rekao: 'Hajde da to uradimo'."

Kameron je napisao scenario, koji je bio "ogroman". Snimanje je trajalo šest meseci i odvijalo se na raznim lokacijama.

Rad sa Džejmi Li Kertis je bio užitak: "Bilo je divno raditi sa Džejmi Li Kertis jer sam je poznavao. Skijao sam sa njom u San Veliju... I tako smo se veoma dobro poznavali. Tako da sam, kada je ona angažovana, bio veoma uzbuđen zbog toga jer sam mislio da je ona zaista dobra glumica."

"Takođe mislim da je ona veoma, veoma duhovita. Odlično je odigrala komični deo filma. Film je bio veoma intenzivan, ali je imao i duhovite momente, jer moja žena nije znala čime se bavim, a ja kao suprug nisam znao da je njena želja da radi nešto slično – da bude tajni agent."

Arnold je sam izvodio većinu vratolomija sa konjima: "Skoro sve scene, u liftu, na krovu, kroz Džordžtaun u Vašingtonu, kroz park, sve te scene sam ja jahao konja."

"Jingle All the Way" (Božićna želja) – Posvećeni tata u potrazi za igračkom (1996)

Povratak komediji, ovog puta božićnoj, bio je film "Božićna želja", u kojem Arnold glumi oca koji pokušava da ispuni sinovu božićnu želju.

"Božićni film 'Jingle All the Way' bio je jedan od onih sjajnih scenarija koji su mi ponuđeni, i mislio sam da je to sjajno."

Arnold je uživao u ulozi: "Bilo je to sve o ludosti jurenja te božićne igračke, Božić je iza ugla, i moram da je nabavim sada, a rasprodate su. I ja sam se sjajno proveo radeći to. I to je do danas omiljeni božićni film koji ljudi puštaju svakog decembra."

Još jedna kultna replika proizašla je iz ovog filma: "Stavi taj kolačić dole! Odmah!" "Ljudi su se samo smejali."

"Batman & Robin" (Betmen i Robin) – Gospodin Mraz i šminkerska tortura (1997)

Igranje zlikovca Gospodina Mraza u "Betmenu i Robinu" bilo je fizički iscrpljujuće iskustvo za Arnolda.

"Moja motivacija je bila da radim sa Džoelom Šumaherom. Mislio sam da je njegov stil režije briljantan. Bilo je tu određene vrste intenziteta, ali i određene opuštenosti."

Arnold je cenio i Džordža Klunija: "Džordž Kluni je bio zvezda u usponu. Bilo je briljantno raditi s njim, bio je veoma fin čovek za rad."

Međutim, izazov je bio šminkanje: "Jedino što je bilo, kao Gospodin Mraz, morao sam da sedim pet sati u šminki i oblačim sve te kostime i sve to, svaki dan. Tako da je to zahtevalo mnogo discipline i mnogo napornog rada." U filmu, njegova replika "Bio sam uspešan uprkos svemu!" najbolje opisuje njegovu upornost.

"Terminator: Dark Fate" (Terminator: Mračna sudbina) – Mašina koja stari i raste (2019)

Najnoviji nastavak u franšizi "Terminator" donosi inovativan pristup karakteru Terminatora, dozvoljavajući mu da fizički stari, dok je njegovo unutrašnje biće ostalo nepromenjeno.

"U Terminatoru, mogu da radim te Terminator filmove do večnosti. Trik je u tome, i mislim da je to veoma pametno urađeno, da telo ispod, endoskelet, metalni kostur, ostaje isti. Tako da su sposobnosti ostale iste. Ali spoljašnjost, meso, stari kao i svako ljudsko meso."

Ovo omogućava priču o "kontinuiranom rastu karaktera".

"Ono što ćete videti u ovom Terminatoru jeste da je bio, baš kao u 'Terminatoru 2' gde postoji malo ljudskog ponašanja koje počinje da usvaja, u ovom je čak i mnogo više." "Do koje tačke on poništava svoje sopstveno programiranje? Sve te vrste problema rešavamo u ovom filmu. Zaista je fascinantan i dobro napisan."

Džejms Kameron je ponovo bio uključen, a Linda Hamilton se vratila ulozi Sare Konor.

Arnold je govorio o prednostima igranja zlikovca: "Kao zlikovac, imaš prednost da možeš da ideš do kraja i da radiš stvari koje normalno ne možeš da radiš kao heroj... možeš da budeš okrutan, ili način na koji ubijaš ljude, i sve to."

"Upravo zato je to bilo toliko privlačno kod Terminatora, jer ga nije briga. On je mašina. On samo gazi igračke, on samo iščupa tvoje srce. On bi samo odvalio glavu i ne bi dvaput razmislio o krvi koja prska svuda okolo."

Na kraju, Arnold ističe svoju jedinstvenu poziciju u Holivudu: "Velika mi je čast što sam bio uključen u film gde ste izglasani kao jedan od 10 najboljih heroja, ali istovremeno i jedan od 10 najboljih zlikovaca. Mislim da niko drugi nije stavljen u tu kategoriju ranije."

Arnoldova zaostavština: Razmišljanja o karijeri

Kada ga pitaju o omiljenim ulogama, Arnold kaže da mu je teško da se odluči.

"Mislim da je nesumnjivo moj favorit za snimanje filma bio 'Blizanci' i 'Policajac iz vrtića'. Smejali smo se ceo dan. Bilo je zabavno, kao biti sa Denijem DeVitom u 'Blizancima', ili biti u 'Policajcu iz vrtića' sa gomilom dece koja te uvek iznenade. Jer uvek kažu: 'Ne radi sa decom i ne radi sa životinjama'. Ali ja sam se sjajno proveo radeći sa tom decom. Bilo je zaista fantastično."

Ovaj intervju je jasna potvrda zašto je Arnold Švarceneger i dalje relevantan: njegova sposobnost da se transformiše, da preokrene očekivanja i da uvek teži nečem većem od sebe. Njegov put od austrijskog sela do holivudskog Olimpa nije bio samo put ka slavi, već i put ka samootkrivanju, čineći ga istinskim fenomenom pop kulture.

(Telegraf.rs/izvor: GQ)