"Srbija me se ne seća. Ne umreti u ropstvu": Sećanje na Sonju Savić, kako je govorila slavna glumica

Gotovo dve decenije od smrti Sonje Savić, kultne glumice i jedne od najautentičnijih ličnosti jugoslovenskog i srpskog glumišta, njene reči iz intervjua za emisiju "Balkanskom ulicom" iz 2003. godine odjekuju sa neverovatnom snagom i proročkim tonom.

Nakon višegodišnje medijske izolacije, Sonja je tada progovorila o životu, umetnosti, društvu i svojoj, kako ju je nazvala, "kratkoj i veseloj smrti".

Preporučujemo

Od Brankove ulice do "ili u ovome, ili u ničemu"

Intervju, snimljen 2. februara 2003. godine, svega sedam dana nakon što je napunila 47 godina (i pet godina pre prerane smrti u Beogradu), bio je prilika da Sonja, prkosna i lucidna kao i uvek, podeli svoju vizuru sveta. Kada je upitana o asocijacijama na "Balkansku ulicu", odgovorila je sa sećanjem na detinjstvo: "Okolnosti su htele, ja sam sa šest meseci doneta u Brankovu 24, tako da je Brankova ulica bila ulica sa koje smo strane baka i ja ulazili u deo pijace sa kajmakom, sirom, sa raznim ogrlicama, zvezkavicama."

Izgubljena generacija i neplaćeni honorari

Nakon velikih uspeha u filmovima poput "Život je lep", "Šećerna vodica" i "Carica Teodora", Sonja Savić se '90-ih godina povukla iz javnog života. Na pitanje "Šta se dešava?", dala je kratak i gorak odgovor: "Srbija me se ne seća." Njena iskrenost je bila bolna – govorila je o filmovima od kojih nikada nije dobila odgovarajuću naknadu. "Od prikazivanja tih filmova, koji se već 10 godina prikazuju, ja nemam apsolutno ništa", konstatovala je.

Upozoravala je na surovu realnost  i mnoge umetnike koji su "umrli od šloga u izbeglištvu". Novinski natpisi su je opisivali kao "neukrotivu" i "neprilagođenu", ali je ona to videla drugačije.

"Svi smo krivi i pokvareni" – o društvu i politici

Sonja se uvek aktivno mešala u politiku, još iz vremena "komunista". Seća se jezičke brzalice: "Kome banka, kome narod, kome crkva, kome stranka."

Njena oštra kritika društva ogledala se i u razmišljanjima o medijskoj manipulaciji i "sivoj senci" koja "ubacuje čipove primitivcima". "Čim smo rođeni, svi smo krivi i pokvareni," poručila je, odbijajući da se stavi u ulogu žrtve.

Posebno je isticala svoju generaciju kao "izuzetnu", "kosmopolitsku" i "decu asfalta". Ponosila se time što niko iz njene generacije "nije okrvavio ruke", govoreći o drugovima poput Darka Rundeka koji je živeo u "tako maloj sobici u Parizu, da bi vam se srce steglo". Verovala je da njena generacija nije imala podršku, ali je bila "slobodna od nasilništva".

"Neću umreti u ropstvu" 

Kraj razgovora donosi Sonjinu duboku, gotovo poetsku refleksiju o životu i smrti. Na konstataciju voditeljke da je "imala dugu i šuldnu" borbu, Sonja je, uprkos svom "dugogodišnjem otporu", izgovorila rečenicu koja ju je trajno obeležila: "Neće vas se ticati. Ne mora da vas se tiče. Ali, kada za sedam godina vaša ćerka dođe sa sponzorom trideset godina starijim od sebe u kuću, ticaće vas se itekako. Neće ići, momci, Bog poslednji sudi. Uostalom, ovo je bedna planeta, čim smo rođeni, svi smo krivi i pokvareni."

Njena poruka o smrti je bila oslobađajuća: "Meni je života dosta. Imam 42 godine. Nisam ostvarila familiju. Nisam ostvarila nastavak loze svoje familije. Mi smo veoma stara familija... Zbog kodeksa časti."

"Ljudi su mi zamerili što razmišljam o smrti. A verujte, moji dragi, zaista kratka i vesela smrt. Ne umreti u ropstvu. Ni malo nije težak taj poslednji, taj poslednji trenutak."

Sonja Savić, buntovnica i vizionarka, ostavila nam je u amanet ne samo izuzetne glumačke kreacije, već i iskreno svedočanstvo o vremenu, društvu i nepristajanju na kompromise.

(Telegraf.rs)