Otvorena izložba: Akademik Dušan Otašević i Slavimir Stojanović Futro na 18. LIFFE-u

Autori vizuelnog identiteta nagrade "Zlatna nit" Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije akademik Dušan Otašević i grafički dizajner Slavimir Stojanović Futro, koji je i redizajnirao i logo LIFFE-a, izuzetni umetnici čije stvaralaštvo ostavlja dubok trag na evropskoj umetničkoj seni, izložili su radove u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra.

O radu dvojice umetnika, na otvaranju izložbe je govorio član Umetničkog saveta Festivala Miroljub Vučković: ’’Kada smo razmišljali o vizuelnom identitetu Festivala i stalnoj nagradi, bilo je nekoliko predloga na stolu, ali smo se zaustavili na predlogu Darka Zloporubovića da nagrada ponese ime ’’Zlatna nit’’ kao kontinuitet i opipljivi trag nastojanja umetnika da ono što su zamislili bude predstavljeno publici. Tada sam se setio izložbe ’’Arijadnin konac’’ Dušana Otaševića u galeriji ’’Haos’’ i odlučio da, kao provodadžija što bi se reklo leskovačkim jezikom, zabavim još nekoga koji ima drugo iskustvo, drugi pogled, ali isto tako veliki talenat i energiju, pa sam pitao Slavimira Stojanovića šta misli o tome. Obojica su rekli ’’da’’. Ovo je osamnaesta godina Festivala i mislim da je kruna tog punoletstva ova, zaista, veličanstvena saradnja dva najnagrađivanija umetnika sa ovih prostora u svetskim okvirima koji su za ovu priliku radili pro bono.’’

Preporučujemo

Slavimir Stojanović sa Miroljubom Vučkovićem sarađuje još od vremena kada je, kako kaže, bio u embrionalnoj fazi dizajnera u pokušaju da dokaže da je talentovan. ’’Tih godina je meni glavna ideja i mantra u životu bila uspeh, međutim kako se sazreva, a to je posebno važno za mlade kolege, mi se transformišemo u ljude koji su rođeni da bi drugima bilo bolje. To ne znamo na početku, već otkrivamo polako. Primenjena umetnost i grafička komunikacija, kojima se bavim evo već četrdeset godina, od mene su napravili nekog ko je rođen da pomaže ljudima. Reč pomoć je zamenila reč uspeh i ovo je baš jedan od takvih primera gde se bezuslovno pomaže drugima, pogotovo kulturi i tada se osećaš kao Robin Hud, jer stalno radiš za korporacije od kojih živiš i uzimaš neki novac, a ovamo radiš besplatno, sa žarom. I sve je to posebno ako je uključena mentorska figura kao što su u ovom slučaju Mića i Duško Otašević koji je po meni jedan od najboljih umetnika svih vremena jer ima tu naraciju, jezik koji je duboko utemeljen u ovo što ja radim i ima želju za komunikacijom i komentarom popularne kulture takođe. Neverovatna je čast što sam večeras ovde u društvu takvih majstora.’’

Akademik Dušan Otašević: ’’Šta ja mogu posle ovoliko ljubaznih, preterano pohvalnih reči još da kažem. Meni je ostala ta moja omiljena rečenica koju volim da izgovorim kada sam u prilici ’’izložba je otvorena’’. Još ću reći da ima na izložbi, grafika je, ima jedan kratak tekst koji je korisno pročitati. Ona je nastala u vreme slično ovom. Neću vam objašnjavati već ću vas terati da pročitate sami, a ono što je važno danas i oduvek je ta izreka svima nama poznata ’’da reč ubija isto efikasno kao i metak.’’

Deo izložbe Dušana Otaševića je mapa grafika ’’Pisaća mašina’’. Godine 1876. Remington i sinovi, američki proizvođači pušaka, proizvode pisaću mašinu. Zbog univerzalne upotrebljivosti, od pomoći onima koji pate zbog lošeg rukopisa, do savezništva sa onima koji stvaraju umetnička dela, Remington pisaće mašine postaju opšteprihvaćene. Drugi proizvođači pisaćih mašina projektuju određene modele prema potrebama budućih korisnika.

Deo izložbe Slavimira Stojanovića obuhvata dve serije crteža: Futro Posters i Percfet. Posteri su satirični komentar na svakodnevicu društva u večnoj tranziciji iz ugla pojedinca koji se trudi da pripada tom procesu, iako je svestan da za njega tu nema nikakvih suštinskih benefita osim materijalnih. Crteži su serijal napravljen za izložbu u galeriji ’’Haos’’ u Beogradu. Oni su još ličniji i produbljeniji uvid prethodno spomenutog fenomena.

(Telegraf.rs)