Ušao je u istoriju i legendu, a tokom života je najstrašnije vređan: O njemu su snimljena dva filma

Ime Džeki Robinson možda vam ništa ne znači, ali ovaj čovek je svojevremeno ušao u istoriju, i to kao prvi afroamerikanac koji je zaigrao u Glavnoj ligi bejzbola (MLB) u modernoj eri.

Tokom života je bio najstrašnije vređan od strane rasista, koji nisu mogli da ga podnesu. I pored svih problema, Džeki je ušao u istoriju i legendu.

Preporučujemo

A ovo je priča o njemu.

Rani život i sportska nadarenost

Džek Ruzvelt Robinson, rođen 31. januara 1919. godine u Kairu, Džordžija, kao unuk bivših robova i sin siromašnog obrađivača zemlje, zauvek je promenio tok američke istorije.Njegovo nasleđe seže daleko izvan bejzbol terena, čineći ga simbolom borbe za građanska prava i jednakost.

Džeki Robinson je odrastao u Pasadeni, Kalifornija, podižući ga samohrana majka petoro dece.Još u ranoj mladosti pokazao je izuzetnu atletsku sposobnost. Na Pasadena Junior koledžu i Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) postao je prvi sportista univerziteta koji je osvojio "varsity" pisma u četiri sporta: bejzbolu, košarci, fudbalu i atletici.Bio je poznatiji po fudbalu nego po bejzbolu na UCLA, gde je igrao kvoterbeka i safety-a u fudbalu, šortstoper-a i vodećeg udarača u bejzbolu, te bio uspešan u skoku u dalj, gde je oborio rekord koledža. Napustio je UCLA 1941. godine, u trećoj godini, zbog finansijskih poteškoća kako bi pomogao majci da izdržava porodicu.

Vojna služba i borba protiv diskriminacije

Njegova borba protiv rasne segregacije počela je mnogo pre ulaska u profesionalni bejzbol. Godine 1942. Džeki se pridružio američkoj vojsci i pohađao oficirsku školu, gde je 1943. godine dobio čin potporučnika. Tokom službe u Fort Hudu u Teksasu 1944. godine, Robinson se suočio sa vojnim sudom jer je odbio da sedne u zadnji deo segregiranog vojnog autobusa. Optužbe su odbačene, a on je časno otpušten iz vojske. Ovaj incident je bio predznak njegove buduće aktivističke uloge i posvećenosti građanskim pravima.

Proboj barijere u bejzbolu

Po povratku iz vojske, Robinson je kratko igrao u "Negro" ligama za Kansas Siti Monarhse 1945. godine.Međutim, prava prilika došla je od Branča Rikija, predsednika i generalnog menadžera Bruklin Dodžersa. Riki je, planirajući da integriše bejzbol, tražio pravog kandidata - ne samo izuzetnog igrača, već i osobu sa integritetom koja bi mogla da izdrži neizbežne rasne uvrede bez uzvraćanja.Na sastanku 1945. godine, Riki je Robinsona više sati upozoravao na zloupotrebe i neprijateljstvo koje će doživeti od igrača i navijača, zahtevajući obećanje da neće uzvratiti udarac. Robinson je prihvatio ovaj uslov, shvatajući da je njegov ulazak u MLB "eksperiment" koji je bio "veći od njega".

Potpisao je ugovor sa farm timom Dodžersa, Montreal Rojalsima, 23. oktobra 1945. godine i vodio je ligu sa prosekom udaraca od .349 i 40 ukradenih baza u sezoni 1946.

Debitovao je za ruklin Dodžerse 15. aprila 1947. godine, čime je srušio "liniju boje" koja je decenijama delila bejzbol. Njegov dolazak označio je kraj segregacije u MLB-u.

Godine neizrecivih uvreda i trijumfa

Početak Robinsonove karijere bio je ispunjen rasnim neprijateljstvom i diskriminacijom. Suočavao se sa rasističkim dobacivanjem, pretnjama smrću i uvredama od strane protivničkih timova, navijača, pa čak i nekih saigrača.Jim Crow zakoni su ga sprečavali da odsedne u istim hotelima ili jede u istim restoranima kao i njegovi beli saigrači. Uprkos svemu, Džeki Robinson je igrao sa neverovatnom hrabrošću i dostojanstvom.

Njegove sportske performanse bile su izvanredne. U svojoj prvoj sezoni 1947. godine, proglašen je inauguralnim dobitnikom nagrade "Ruki godine ("Rookie of the Year") (novajlija godine), predvodeći Nacionalnu ligu u ukradenim bazama. Godine 1949. osvojio je nagradu za najkorisnijeg igrača Nacionalne lige (MVP) i bio je šampion u udaranju sa prosekom od .342, dok je ponovo predvodio ligu u ukradenim bazama. Robinson je ukupno šest puta bio Ol-star igrač (od 1949. do 1954.).Predvodio je Dodžerse do šest titula u Nacionalnoj ligi i, napokon, do pobede u Svetskoj seriji 1955. godine protiv Njujork Jenkisima. Tokom 10 godina u MLB-u, imao je prosečan udarac od .311, 137 home runova, 734 RBI-ja i 197 ukradenih baza. Godine 1962. postao je prvi Afroamerikanac primljen u Kuću slavnih bejzbola, izabran u prvom krugu glasanja.

Nasleđe izvan terena i aktivizam

Robinsonov uticaj prevazišao je bejzbol. Njegova hrabrost i uspešno integrisanje sporta poslužili su kao katalizator za širi pokret za građanska prava u Americi. Martin Luther King Jr. je izjavio da je Robinsonov uspeh u bejzbolu "učinio svakog crnca u Americi ponosnim" i da je olakšao put ka uspehu drugim kampanjama za građanska prava.

Nakon što se povukao iz bejzbola 1957. godine, Robinson je nastavio da bude istaknuti borac za građanska prava.Postao je potpredsednik za ljudske resurse u kompaniji Chock Full O'Nuts, čime je postao prvi Afroamerikanac na takvoj poziciji u velikoj američkoj korporaciji. Aktivno se uključio u Nacionalno udruženje za napredak obojenih ljudi (NAACP), predsedavajući njihovim programom "Freedom Fund Drive" i kasnije se pridružio njihovom odboru direktora.Robinson je koristio svoju slavu da bi skrenuo pažnju na rasnu nepravdu, učestvovao je na mitinzima, prikupljao sredstva i marševima, uključujući Marš na Vašington 1963. godine. Bio je i plodan kolumnista za novine, pišući o društvenim pitanjima i podstičući angažovanje u politici i biznisu. Godine 1964. bio je suosnivač Freedom National Bank u Harlemu, banke u vlasništvu Afroamerikanaca, sa ciljem pružanja finansijske pomoći afroameričkim zajednicama.

Foto: Historic Collection / Alamy / Profimedia

Džeki Robinson je preminuo 24. oktobra 1972. godine, u 53. godini, nakon dugogodišnje borbe sa dijabetesom.Posthumno mu je dodeljena Kongresna zlatna medalja i Predsednička medalja slobode, priznajući njegove izvanredne doprinose na terenu i izvan njega.

U čast njegovog nasleđa, Major League Baseball je 1997. godine povukao njegov dres sa brojem 42 iz upotrebe u svim timovima, čineći ga prvim profesionalnim sportistom u bilo kom sportu kojem je ukazana takva počast. Od 2004. godine, 15. april, datum njegovog debija, obeležava se kao "Dan Džekija Robinsona", kada svi igrači u ligi nose broj 42.

Filmovi o životu Džekija Robinsona

Život Džekija Robinsona, ispunjen izazovima, hrabrošću i trijumfom, poslužio je kao inspiracija za filmske stvaraoce.

"The Jackie Robinson Story" (1950): U ovom biografskom filmu, sam Džeki Robinson je igrao sebe, donoseći autentičan prikaz svojih ranih godina i borbe u bejzbolu.

Film se fokusira na Robinsonovu borbu sa zlostavljanjem zbog predrasuda, dok postaje prvi afroamerički igrač bejzbola Glavne lige u modernoj eri. Film je delimično zasnovan na Robinsonovoj autobiografiji, "My Own Story". Film se nalazi na listi filmova u javnom domenu u Sjedinjenim Državama.

"42" (2013): Ovaj američki biografski sportski dramski film, čiji naslov simbolizuje Robinsonov broj dresa, ponovo je oživeo njegovu priču za novije generacije. Čedvig Bouzmen je briljantno tumačio ulogu Robinsona, a film detaljno prikazuje njegovu borbu protiv segregacije i ključnu ulogu Branča Rikija. Film ističe teme integracije i otpora nasilju i psihološkom pritisku sa kojim se Robinson suočavao.

Film "42" je priča o bejzbol velikanu Džekiju Robinsonu, koji je zauvek promenio sport kada je 1947. godine srušio rasnu barijeru u Glavnoj bejzbol ligi.

Iako je Robinsonov ulazak u ligu bio bez presedana, daleko od toga da je bio lak, a verovatno nijedan tim nije bio oštriji prema novom prvom igraču baze od Filadelfija Filisa. Menadžer Ben Čepmen, kojeg u filmu igra Alan Tudik, bio je poznat po tome što je naređivao svojim bacačima da "udare lopticom" igrača na bazi i što mu je na terenu dobacivao rasističke primedbe.

"U filmu ima mnogo rasizma, a ja sam najveći rasista od svih," rekao je Tudik za ABCNews.com. "On je bio taj koji bi stao ispred svih i stao iza svojih reči."

Tudik, poznat po svojoj komičnoj ulozi u seriji "Suburgatory" na ABC-u, prihvatio je ulogu zlikovca bez oklevanja, rekao je, ali snimanje scena u kojima baca uvrede na Robinsona bilo je teško.

"Na kraju su to bili sati i sati vrištanja takvih stvari. Bilo je užasno," rekao je Tudik. "To bi me dovelo u najgore raspoloženje. Morali ste biti u ovoj palati besa i mržnje, i samo živeti tamo."

Tudik je radio nasuprot Čedviku Bouzmenu, koji glumi Robinsona u biografskom filmu, i rekao je da je glumac izabrao da ne komunicira s njim na snimanju kako bi ostao u liku.

"U početku, kada sam prvi put sreo [Bouzmena], rekao je: 'Neću razgovarati s tobom'," prisetio se Tudik. "Poštovao sam njegov proces i pomislio, OK, to je u redu. Mislim da će to verovatno i meni ići u prilog ako mi se ne sviđaš, a nismo imali priliku da postanemo prijatelji."

Nakon snimanja ključne scene u kojoj Čepmenove rasističke primedbe stavljaju Robinsonovu snagu volje na test, Tudik je rekao da su njih dvojica imali trenutak zbližavanja.

"On je prišao posle i izvinio se što se distancirao od mene. Rekao je da poštuje ono što sam uradio, a onda smo otišli na večeru i više se družili posle toga," prisetio se Tudik.

Tudik je rekao da je bio "oduševljen" kada je video Bouzmenovu finalnu izvedbu na ekranu.

"Džeki Robinson je heroj i priča o njegovom životu... naučila me je," rekao je Tudik. "Ljudi su bili zadivljeni koliko je ova istorija skorašnja. Neverovatno je koliko je to bilo nepravedno i koliko su stvari bile nepravedne. Nije da su sada savršene, ali prešli smo tako dug put."

Džeki Robinson nije bio samo izuzetan sportista; bio je pokretačka snaga za promene, čovek čija je nepokolebljiva volja pomogla da se sruše rasne barijere i otvori put ka pravednijem društvu. Njegov život je trajni podsetnik na snagu pojedinca da utiče na istoriju, uprkos najstrašnijim uvredama i otporu.

(Telegraf.rs)