Srpski reditelj Stefan Đorđević opet oduševio: "Variety" hvali njegov prvenac, drugi film već osvaja nagrade

Srpski reditelj Stefan Đorđević uveliko priprema svoj drugi dugometražni film, „Lišće visi drhteći“ ("The Leaves Hang Trembling"), hibridnu dokufikciju koja istražuje dubok uticaj života i rada jedne učiteljice na ljude oko nje. Projekat je prošle nedelje osvojio glavnu nagradu na prestižnom koprodukcionom forumu Crossroads u okviru industrijske sekcije Agora Filmskog festivala u Solunu.

Pohvalno o režiseru Đorđeviću pisao je čuveni časopis "Variety".

Preporučujemo

Kao i Đorđevićev debitantski dugometražni film, „Vetre, pričaj sa mnom“, koji je ove godine premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Roterdamu pre nego što je osvojio glavnu nagradu u Sarajevu, „Lišće visi drhteći“ je kinematografska oda rediteljevoj pokojnoj majci, Negrici Neci Đorđević, koju on opisuje kao „najvažniju osobu u svom životu“.

Đorđevićev prvi film – duboko lični pokušaj da se suoči sa majčinom smrću – dobio je izvanredne kritike. Posebno se ističe oduševljena recenzija Gaja Lodža iz čuvenog magazina Variety, koji je „izvanrednu“ dokufikciju pohvalio zbog načina na koji je obradila tugu „sa duhovitošću, gracioznošću i maštom... preplićući činjenice, fikciju i sećanje u dirljivu posvetu rediteljevoj pokojnoj majci.“

„Lišće visi drhteći“ je zamišljen kao prateće delo prvencu, proširujući opseg izvan četiri zida porodičnog doma Đorđevića. „'Vetar, pričaj mi' je bio o tome kako je [moja majka] inspirisala moju porodicu“, objasnio je reditelj za Variety. „Ali sa 'Lišće visi drhteći', možemo videti i kako je dotakla i druge.“

Film dokumentuje život Đorđevićeve majke, Negrice Nece Đorđević, koja je 2002. godine angažovana u lokalnoj osnovnoj školi. Više od decenije radila je kao omiljena učiteljica, liderka zajednice i predsednica sindikata učitelja. Četrnaest godina kasnije, iznenada je otpuštena bez obrazloženja, „ostavljajući je emocionalno uništenu“, i sa osećajem da su „njena vera u zajednicu i lojalnost bili iznevereni“, prema rečima reditelja.

Međutim, u njenom najtežem trenutku, Necini učenici su se okupili oko nje i ustali u njenu odbranu, ponovo paleći njenu nadu i veru u zajednicu. Koristeći direktne citate iz njenih dnevnika i pisama, kao i savremene audio snimke događaja dok su se odvijali, „Lišće visi drhteći“ ispričaće priču o inspirativnoj ženi „koja je toliko svoje energije, posvećenosti, brige i ljubavi dala“ svojoj porodici, učenicima i zajednici. Đorđević je rekao da film „istražuje šta znači brinuti se izvan pravila, povezivati se sa drugima na načine koji traju“, istovremeno pozivajući publiku „da oseti hrabrost i saosećanje učiteljice, da svedoči tihoj snazi svakodnevne brige i da ode verujući u transformativnu moć ljudske povezanosti.“

Proizvodnja filma „Lišće visi drhteći“ odvija se u pozadini širokog, studentski vođenog protestnog pokreta koji je tokom protekle godine galvanizovao srpsku javnost protiv predsednika Aleksandra Vučića. Počeo je prošlog novembra, nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi, izazivajući gnev zbog endemske korupcije i kulture nekažnjivosti koju su mnogi Srbi smatrali krivom za katastrofu.

Na ovonedeljnoj ceremoniji dodele nagrada u Solunu, gde je „Lišće visi drhteći“ osvojio glavnu nagradu, producentkinja Dragana Jovović, iz beogradskog studija Non-Aligned Films, koja film producira u koprodukciji sa Vanjom Jambrović iz Restarta, posvetila je pobedu Dijani Hrki, majci 27-godišnjeg Stefana, koji je poginuo u tragediji u Novom Sadu. Hrka je ranije ovog meseca započela štrajk glađu ispred Narodne skupštine Srbije, zahtevajući „pravu istragu“ o događajima u Novom Sadu i pozivajući na „oslobađanje svih uhapšenih studenata tokom protesta“, prema rečima Jovovićeve.

Iako je Đorđević rekao da želi da snimi „univerzalni film“, on takođe prepoznaje da su događaji iz „Lišće visi drhteći“ i trenutna politička kriza u Srbiji povezani. Od prošle godine, mnogi srpski učitelji i univerzitetski profesori su iznenada otpušteni zbog podrške studentskim protestima; u mnogim slučajevima, primetio je Đorđević, studenti su se okupili u odbranu svojih profesora. Zato reditelj „Lišće visi drhteći“ vidi ne samo kao svedočanstvo o svojoj pokojnoj majci i životima koje je dotakla, već i kao deo „kolektivnog sećanja“ svoje zemlje – istorije koja se nastavlja pisati u realnom vremenu. „Događaji prikazani u filmu nisu se desili samo pre devet godina“, rekao je Đorđević. „To se još uvek dešava, i to na većem nivou.“

Ceo tekst o Stefanu Đorđeviću koji je napisao Variety možete pročitati OVDE.

(Telegraf.rs/izvor: Variety)