Mladenović: Rumunskim filmskim stvaraocima Makavejev i Žilnik su inspiracija

Rediteljka filma "Sorella di Clausura" Ivana Mladenović je izjavila danas da nije jedina od stvaralaca u Rumuniji kojima su Dušan Makavejev i Želimir Žilnik inspiracija.

Mladenović je na konferenciji za novinare Festivala autorskog filma (FAF) je rekla i da je "gledala 80 puta" ostvarenje Živojina Pavlovića "Kad budem mrtav i beo" (1969).

Preporučujemo

Prema njenim rečima, film "Sorella di Clausura" je "posvećen na neki način Makavejevu, stilski pogotovo".

"Priča o seksualnosti na sličan način, iako je to kod Makavejeva bila mogućnost oslobođenja. Ovde nažalost nije tako, više se radi o nemogučnosti da se čovek oslobodi", navela je Mladenović.

"Sorella di Clausura" će biti prikazan u takmičarskom programu FAF-a 25. i 26. novembra, a Mladenović je istakla da je lik Stela "postseksualno biče koje odbija i tradicionalno i progresivno liberalno".

Koscenarista Momir Milošević je ocenio da je film "tužan na mnogo nivoa i opisuje tragediju koju svi delimo, nebitno sa ove ili one strane Dunava".

Montažerka Vanja Kovačević je rekla da "Sorella di Clausura" nema montažni ritam kao filmovi rumunskog autora Radu Žudea, iako su njegovi fanovi.

Igrani film "Fantasy“ prikazan je u okviru programa "Hrabri Balkan" na FAF-u u nedelju, a slovenačka rediteljka i scenaristkinja Katarina Bogdanović Kukla je istakla da je želela da se bavi pitanjem "kako je biti žena danas".

Radnja prati tri drugarice iz Slovenije, koje odbijaju konzervativne norme, i život im se menja kada upoznaju transrodnu ženu Fentazi, a Kukla je istakla da se film bavi "fluidnim identitetom, kako rodnim tako i seksualnim".

Direktor fotografije Lazar Bogdanović je naveo da je ideja bila da vizualno "hipersttilizuju priču, ali da zadrže realni i sirovi momenat".

Povodom dokumentarca “Oho film”, prikazanog na FAF-u u nedelju, reditelj Damjan Kozole je rekao da govori o jugoslovenskoj avangardnoj umetničkoj grupi, koja je delovala od 1965. do 1971. godine, i "kojoj je put u svet išao preko Beograda".

Iz FAF-a su podsetili da se OHO smatra jednim od najzanimljivijih, najsloženijih i najvažnijih primera posleratne avangardne umetnosti u srednjoj i istočnoj Evropi, i jedini su odatle koji su izlagali u njujorškom MoMA muzeju, a raspuštenisu 1971. godine.

"Imamo svest da je Oho bio prelomna tačka slovenačke umetnosti. Uneli su u rigidno shvatanje umetnosti igru i otvorenu scenu. Odjedanput je svet umetnosti postao šriok bez ograničenja. Na neki način smo svi mi deca Oho ideja", istakao je Kozole.

U filmu učestvuju Marko Pogačnik, Iztok Geister, Naško Križnar, Milenko Matanović, Matjaž Hanžek, David Nez, Marika Pogačnik, Biljana Tomić i drugi, a Kotzole je ocenio da su umetnici "uhvatili duh vremena, i zaista otvarali različita pitanja od ekologije do performansa.

"Bilo ih je puno i svako je imao svoju autentičnu poetiku i izraz. Nisu bili eksplicinto politični.Bili su toliko ćudbni da vlast nije znala kako da im pristupi, da li su bili subverzivni ili ne Nisu bili eksplicitni u subverzivnosti", naglasio je Kozole.

(Telegraf.rs/Tanjug)