Ognjen Mićović, zvezda "Tvrđave", o ulozi koja je osvojila Srbiju i nezaboravnoj lekciji Borisa Isakovića

U svetu glume, gde se uspeh često meri brzinom uspona i brojem naslovnih strana, pojava glumaca koji pristupaju svom poslu sa dubokom posvećenošću i zrelom svešću uvek predstavlja osveženje.

Jedan od takvih je Ognjen Mićović, mlada glumačka zvezda koja je, nakon zapažene uloge u filmu "Čuvari formule", osvojila srca publike kao Luka Baša u seriji "Tvrđava".

Preporučujemo

U iskrenom razgovoru sa Sandrom Perović u emisiji "Velika iluzija" na RTS-u, Mićović je otkrio ne samo kako se nosi sa novostečenom popularnošću, već i duboke slojeve svog glumačkog procesa, ističući lekcije koje su ga oblikovale kao umetnika i čoveka.

Serija "Tvrđava", čim je počela sa emitovanjem na RTS-u, postala je jedan od najtraženijih pojmova na internetu. Na pitanje kako doživljava to ogromno interesovanje gledalaca, Mićović je odgovorio sa primetnim uzbuđenjem, ali i dozom nostalgije za nekim prošlim, kolektivnim ritualima gledanja televizije.

"Svakako ga dočekujem s velikim uzbuđenjem", započeo je glumac. "U nekom smislu je i blaga distrakcija, jer me sad jako zanima šta svi ljudi imaju da kažu. Bojim se da ne postanem onaj čovek koji sedi iza kompjuterom i čita komentare, prati prepirke, ali nadam se da ću pronaći balans i meru", rekao je uz osmeh i dodao: "Drago mi je da je naša serija okupila ljude. Ja sam se često nostalgično zamišljao kako su nekad porodice, recimo kad su išle serije poput 'Grlom u jagode' ili 'Sivi dom', sedele svi porodično da gledaju. Radujem se ako smo i mi uspeli da takav neki ritual ostvarimo."

Ljubav i razumevanje kao ključ za autentičnost

Radnja serije "Tvrđava" smeštena je u osetljiv period raspada bivše države, a u fokusu je ljubavna priča između Srbina i Hrvatice. Budući da nije rođen u vreme događaja koje serija prikazuje, Mićović je morao da premosti istorijski i emotivni jaz kako bi autentično dočarao svoj lik. Ključ je, kako kaže, pronašao u dubokom razumevanju i ličnoj priči scenariste Gorana Starčevića.

"Na prvo čitanje, odmah sam imao informaciju da je scenarista Goran Starčević bio beba tokom kolone i da je njegovo odrastanje bilo ispunjeno komšijskim pričama, pričama roditelja, bliže i dalje rodbine. Odmah se prepoznalo u scenariju da su autentični dijalozi do te mere da ti odmah znaš: 'Aha, ovo je pisao neko ko stvarno poznaje mentalitet ljudi iz Krajine, iz Dalmacije, iz Knina'", objasnio je Mićović, naglašavajući koliko ga je priča emotivno pogodila. "A da je potresno, ne moram ni da govorim. Taj put kroz koji su svi ti ljudi, svi naši likovi iz serije morali da prođu, jako me je pogodio i odmah sam ih sve zavoleo. Jer bez ljubavi prema ljudima o kojima pričaš, ne može ništa. Ne samo ljubav, nego i čvrsto razumevanje njih i njihovih motiva, strahova i patnji. Scenario me je odmah osvojio i rekao sam: 'E, ovo bih voleo da radim.'"

Lekcija profesora Isakovića: "Samo si sprovodnik sadržaja"

Jedan od najupečatljivijih delova razgovora bio je trenutak kada se Mićović prisetio studija u klasi profesora Borisa Isakovića, otkrivajući lekciju koju i danas nosi sa sobom na svaki set. Priznao je da je, uprkos iskustvu, i dalje veliki "tremaroš", ali da mu savet profesora pomaže da prevaziđe strah i fokusira se na suštinu.

"Ja sam veliki tremaroš, što možda neko ne bi rekao, ali kad krene da se radi - jesam. A ta trema bude i pogon za ekstremno štreberski rad. Znači, sve mora da bude pod konac, da bih se ja opustio." Na pitanje koju profesorsku lekciju najčešće nosi sa sobom, Mićović se nasmejao i dočarao situaciju sa časova glume. "Profa je uvek tu. Stalno ga čujem. Morao bih da ga imitiram", rekao je pre nego što je podigao glas: "Radili smo Šekspira i bilo je loše, a on je počeo da viče: 'Ma, nisi ti bitan! Sadržaj je bitan! Nemoj da mi tu... Nisi ti, bre, bitan! Vi ste samo sprovodnik sadržaja!' I to mi je ostalo. Ta rečenica mi stalno zvoni. Najbitniji je sadržaj, najbitniji su ti ljudi, a mi smo samo taj provodnik te priče. I da se moramo spustiti što više, i naš ego, i da se podredimo čoveku."

Ova, naizgled gruba, ali suštinski temeljna lekcija o glumačkoj poniznosti i služenju priči, očigledno je duboko uticala na Mićovićev pristup, što se ogleda u slojevitosti i iskrenosti koju je uneo u lik Luke Baše.

Od dečačkog sna do glavne uloge - plač od zahvalnosti

Na kraju, zamoljen da svoj angažman u "Tvrđavi" svede na jedno osećanje, Ognjen Mićović je dao dirljiv odgovor koji oslikava njegov dugogodišnji put i posvećenost glumi.

"Kad se glumom baviš od svoje šeste godine, i menjaš mesta prebivališta, menjaš gradove, države, a u istom trenutku menjaš i škole glume, i nikad to ne prestaje... Posle toliko ljubavi i celodnevnog maštanja o tom danu kad će doći prilika da ja zaigram u nekom filmu ili seriji, onda 18 godina posle, ja sam glavna uloga, sedim u kamp prikolici sa glumcima koje sam gledao kad sam bio mali i kojima sam se divio, sa glavnom partnerkom za koju ne znam je l' lepša, harizmatičnija ili bolja glumica, sa rediteljem koji teško da može biti bolji, sa kolegama koje pomažu, prepravljaju mi replike, predlažu, savetuju... To su stvarno stvari koje te nateraju da uveče, pre nego što legneš da spavaš, plačeš od zahvalnosti i sreće što ti se ukazala prilika da to možeš da iskusiš i da možeš da pričaš takvu priču sa divnim ljudima."

(Telegraf.rs/izvor: RTS)