"Bio sam u potpunom šoku": Nikola Brun otkriva kako je dobio ulogu Žike u filmu "Povratak Žikine dinastije"

Mladi glumac Nikola Brun našao se pred jednim od najvećih izazova u karijeri - da oživi lik Žike Pavlovića, ali ne onog legendarnog koga je maestralno igrao Dragomir Gidra Bojanić, već njegovog praunuka u dugoočekivanom nastavku "Povratak Žikine dinastije".

U intervjuu je podelio svoje prve reakcije na dobijanje uloge, govorio o saradnji sa Nikolom Kojom i otkrio anegdotu sa snimanja koja pokazuje da je i iza kamera vladala prepoznatljiva "luda" atmosfera.

Preporučujemo

• Nije mala stvar kada vam neko saopšti da ćete igrati u nastavku kultne "Žikine dinastije". Kako je na vas uticala vest da ćete se upravo vi naći u jednoj od glavnih uloga i poneti nasleđe čuvenog Žike?

Prvo, kad sam dobio poziv za kasting i video da se radi o "Povratku Žikine dinastije", bio sam u potpunom šoku, nisam mogao da verujem. Zvali su me za ulogu Žike, mada u početku nisam znao da je u pitanju njegov praunuk i da ne igram zapravo originalnog Žiku Pavlovića. Naravno, veliki je teret jer nosim njegovo ime i tu odgovornost osećam. Nadam se da sam na kraju ispunio očekivanja.

• Možete li nam otkriti kako je tekao proces odabira za ulogu i kakva je bila saradnja sa Nikolom Kojom, koji u filmu igra Vašeg oca Mišu Pavlovića?

Dobio sam poziv za kasting, prošao sam dva-tri kruga i na kraju sam dobio ulogu. Radio sam sa rediteljem i drugim glumcima na tom kastingu i srećan sam što su me izabrali. A rad sa Nikolom Kojom je iskustvo za ceo život, stvarno. Prvo, sama činjenica da se nađete u kadru sa njim je neverovatna. Zatim, imali smo mnogo zajedničkih scena, a i van snimanja, razgovori i saveti koje sam dobio od njega su neprocenjivi. Stvarno sam mu prezahvalan na tome.

Printskrin: Youtube/Art Vista

• S obzirom na nasleđe filma, koji se pamti po komičnim scenama, sigurno je i na vašem snimanju bilo smeha. Da li postoji neka anegdota ili interesantan trenutak sa seta koji biste podelili sa nama?

Bilo je zaista mnogo toga. Ali evo, jedna anegdota koja mi prva pada na pamet je kada smo koleginica Tamara Radovanović i ja morali da se kupamo u Savi krajem septembra, početkom oktobra. Vreme je već bilo prilično hladno. Više puta smo morali da uskačemo u vodu, izlazimo da se osušimo, pa opet nazad. To je svakako bilo jedno od pamtljivijih iskustava sa snimanja, koje mi je sad prvo palo na pamet.

(Telegraf.rs)