Omaž velikanima: Kako su sinovi Žike Pavlovića i Miće Popovića stvorili „Izlet“ - film koji prkosi trendovima

U domaćoj kinematografiji, koja se poslednjih godina često oslanja na proverene komercijalne formule i državne subvencije, pojava filma koji je u potpunosti nezavisna produkcija, snimljen u crno-beloj tehnici i koji se bavi hermetičnim temama umetničkog stvaralaštva, predstavlja pravi kulturni incident. Upravo takav projekat, film „Izlet“, biće premijerno prikazan 21. decembra u okviru jedinstvene manifestacije „Najduža noć filma“, koju organizuje produkcijska kuća „Digimedia“.

Ovo ostvarenje nije samo film; ono je svojevrsni dijalog generacija. Autorsku i glumačku ekipu predvode potomci ključnih figura jugoslovenskog „crnog talasa“ i moderne umetnosti, čime „Izlet“ postaje dirljiv omaž očevima, ali ispričan savremenim filmskim jezikom sinova.

Preporučujemo

Na konferenciji za medije, u emotivnoj i iskrenoj atmosferi, ekipa filma govorila je o „ludoj hrabrosti“ potrebnoj za ovakav poduhvat, o estetskim izborima koji prkose mejnstrimu i o teretu i lepoti nasleđa.

Produkcijski podvig: „Ludo hrabro“ protiv sistema

Producent Miloš Đukelić otvorio je konferenciju ističući kuriozitet koji se retko viđa u srpskom filmu - ista produkcijska kuća u jednom danu predstavlja dva dugometražna igrana filma, „Izlet“ i „Fermandona“. Ono što ovaj uspeh čini još većim jeste činjenica da su oba filma nastala praktično bez pomoći države.

„Veliko je zadovoljstvo da u godini kada domaći filmovi jako teško dolaze do finansiranja, a još teže do premijera, mi imamo priliku da prikažemo dva filma koja su finansirana sa jednog mesta - od strane mog kolege i koproducenta Buce Popovića,“ rekao je Đukelić.

Foto: Tanjug/Amir Hamzagić

On je ovaj potez nazvao „ludo hrabrim“, naglašavajući da je nezavisna produkcija u današnjim uslovima gotovo donkihotovski posao. Ipak, Đukelić nije krio lično uzbuđenje zbog specifičnog sastava ekipe:

„Meni je ovo bilo intimno važno. Roditelji i pisca i reditelja - Živojin Pavlović i Mića Popović - su moji omiljeni srpski stvaraoci. Biti deo projekta gde njihovi sinovi, Nenad i Jovan, stvaraju svoja autorska dela, nosi jednu posebnu težinu i odgovornost. Ponosan sam što je, uprkos gerilskim uslovima, film izguran u punom kvalitetu.“

Estetika filma: Slika u ramu i crno-beli svet

Reditelj Nenad Pavlović, sin legendarnog Žike Pavlovića, odlučio se za vizuelni identitet koji svesno beži od komercijalnog šarenila. Adaptirajući roman Miće Popovića iz 1957. godine, Pavlović je osećao da priča zahteva vizuelni povratak u prošlost, ali sa modernim senzibilitetom.

„Od starta čitanja prve verzije scenarija, znali smo da ovaj film ne može biti u boji. To je morala biti art-haus priča,“ objasnio je Pavlović. „Složili smo se da je crno-bela estetika i fotografija jedini pravi način da se prenese atmosfera romana. Naš cilj je bio da svaki kadar, svaki prizor, poseduje određeni likovni kvalitet - da kad zaustavite film, to izgleda kao umetnička slika u ramu ili stara, stilska fotografija.“

Foto: Tanjug/Amir Hamzagić

Iako film deluje vizuelno strogo i promišljeno, reditelj otkriva da je atmosfera na setu bila sušta suprotnost „teškim“ temama kojima se film bavi.

„Film je nastao u vrlo kratkom roku, pripremali smo se godinama, ali samo snimanje je bilo brzo i efikasno. Uprkos tome, ostalo nam je u sećanju kao druženje, kao boravak u nekom baru sa prijateljima, a ne kao naporan posao. To se, verujem, oseća u energiji filma,“ dodao je Pavlović.

Scenario: Od Sartra do porodične tragedije

Scenario potpisuje Jovan Popović, sin autora romana, slikara i akademika Miće Popovića. On je priznao da adaptacija očevog dela nije bila njegova inicijalna ideja, već da je podsticaj došao od strane njegovog profesora, Nebojše Pajkića.

„Roman je napisan pre skoro 70 godina, to je jedan hermetičan tekst koji duguje svoj nastanak duhovnoj klimi pedesetih godina - egzistencijalizmu, Sartru, Kamiju, i toj večnoj potrazi za individualnom slobodom,“ rekao je scenarista Popović.

Foto: Tanjug/Amir Hamzagić

Međutim, Jovan je u scenario utkao jedan bolan i duboko ličan element koji ne postoji u originalnom romanu, čime je priči dao novu dimenziju.

„Privatno je postojala jedna kopča sa životom moga oca koju sam osećao da moram da unesem. Reč je o tragičnom događaju - samoubistvu mog dede. Tog momenta u knjizi nema, ali sam prihvatio Pajkićevu ideju da to inkorporiramo. Ispostavilo se da je to bila zdrava odluka, jer je tom apstraktnom traganju za smislom dala jedan vrlo konkretan, ličan i emotivan okvir,“ otkrio je Jovan Popović.

Glumački izazovi: Samotnjak na ostrvu

Glavnu ulogu mladog umetnika koji traži svoj izraz tumači Stefan Vukić. Za njega je „Izlet“ bio test izdržljivosti i koncentracije, jer nosi gotovo celokupnu radnju filma.

„Činjenica da je ovo moja prva glavna uloga nosila je određeni pritisak, ali i slobodu,“ ispričao je Vukić. Posebno je istakao specifičnost snimanja na izolovanim lokacijama:

„Kada smo snimali na ostrvu, bio sam jedini glumac. Zamislite situaciju gde snimanje traje 12 sati, i svih tih 12 sati cela ekipa gleda samo u vas. Nema pauze dok snimaju kolegu, nema sklanjanja u stranu. To je bilo neobično iskustvo, ta potpuna usmerenost kamere na jednog čoveka.“

Foto: Tanjug/Amir Hamzagić

Vukić svoj lik vidi kao univerzalnog predstavnika mladosti koja traži smisao: „On odlazi na opasan put, ne samo fizički, već duhovno. To je priča o odrastanju, o mladom čoveku koji mora da se izgubi da bi pronašao svoj autentični izraz.“

Muza između jave i sna

Ženski lik u filmu, koji tumači Milena Radulović, funkcioniše na granici realnosti i imaginacije. Ona nije klasična heroina, već, kako je rečeno, „idealna projekcija“ glavnog junaka.

„Kada me Neša Pavlović pozove, ja ne pitam šta se radi, ja pristajem,“ rekla je Milena kroz osmeh, ističući dugogodišnje poverenje koje ima u reditelja koji joj je dao prve šanse u karijeri.

Foto: Tanjug/Amir Hamzagić

„Ovaj lik je specifičan jer je alegoričan. Bilo je izazovno igrati nekoga ko možda postoji, a možda je samo plod mašte. Ali, mislim da se Stefan savršeno snašao kao partner, njegovo lice i energija su toliko filmični da je bilo lako graditi tu dinamiku.“

Povratak Miloša Aligrudića: Naturščik sa pedigreom

Jedan od najemotivnijih momenata konferencije bio je nastup Miloša Aligrudića, sina velikana glumišta Slobodana Aligrudića. Iako nije profesionalni glumac, njegovo pojavljivanje u filmu zatvara krug omaža „crnom talasu“.

„Ja sam ovde, kako bi se reklo, 'pao s Marsa',“ našalio se Aligrudić. „Jovan me je pitao pre dve godine da li bih se pojavio u filmu kao omaž starim filmovima Žike Pavlovića u kojima je moj otac igrao ključne uloge. Prihvatio sam to kao genijalnu ideju, iako nisam znao šta me čeka.“

Foto: Tanjug/Amir Hamzagić

Aligrudić je skromno sebe nazvao „jedinim naturščikom“ u ekipi prepunoj zvučnih imena (uključujući Mikija Manojlovića, Dragana Bjelogrlića i druge koji se pojavljuju u epizodama), ali je istakao da su likovi u filmu toliko živopisni da je njegovo iskustvo bilo nezaboravno. „Svi ti likovi su na ivici, svi su u nekom preplitanju, i mislim da taj moj lik, iako mali, doprinosi tom mozaiku.“

Film kao dokument vremena i nasleđa

„Izlet“ nije samo još jedan film na repertoaru. To je dokaz da nezavisna produkcija u Srbiji, iako na marginama, i dalje poseduje vitalnost i hrabrost da se bavi temama koje nisu komercijalne. Spajajući estetiku pedesetih sa dilemama savremenog čoveka, uz ekipu koja nosi DNK najvažnijih srpskih umetnika 20. veka, „Izlet“ obećava da će biti bioskopsko iskustvo koje se ne zaboravlja.

Premijera 21. decembra biće prilika da publika vidi da li su sinovi uspeli da, hodajući stazama svojih očeva, prokrče sopstveni put.

Pogledajte trejler:

(Telegraf.rs)