Vek osmeha i borbe: Kako je Dik Van Dajk pobedio poroke, siromaštvo i vreme da bi postao stogodišnja legenda

Kada je 13. decembra kalendar pokazao taj značajan datum, svet zabave je zastao da oda počast jednoj od svojih poslednjih istinskih ikona. Dik Van Dajk (Dick Van Dyke), čovek čiji je elastični korak i zarazni osmeh definisao detinjstvo miliona ljudi, zvanično je ušao u klub stogodišnjaka. Ovaj monumentalni jubilej nije obeležio povlačenjem u tišinu, već onako kako je živeo ceo svoj vek - stvaranjem. Proslavu svog 100. rođendana krunisao je objavljivanjem nove knjige simboličnog naslova „100 pravila kako doživeti stotu“, koja predstavlja svojevrsni testament njegove neuništive životne energije.

Iako ga danas vidimo kao veselog deku Holivuda, put do ovog trenutka bio je popločan iscrpljujućim radom, ličnim demonima i teškim izborima.

Preporučujemo

Godine borbe: Između mikrofona i pelena

Gledajući unazad na svoje rane dvadesete i tridesete godine, Van Dajk slika portret čoveka koji je očajnički pokušavao da pronađe ravnotežu. U to vreme, bio je mladi otac četvoro dece koje je dobio sa prvom suprugom, pokojnom Mardži Vilet (Margie Willett). Njegova stvarnost bila je daleko od glamura crvenog tepiha.

„Bili smo porodica bez novca, a moj jedini cilj bio je preživljavanje i obezbeđivanje krova nad glavom,“ priseća se glumac. Njegov radni dan bio je test ljudske izdržljivosti. Ustajao bi pre zore da bi vodio radijsku emisiju kao di-džej u 5 ujutru, a dan bi završavao kasno u noć nastupajući u zadimljenim noćnim klubovima sa svojim partnerom u komediji. Između te dve krajnosti, uspevao je da uhvati svega tri ili četiri sata sna.

„Kupio sam kuću zahvaljujući vojnim beneficijama (GI Bill), ali to je jedino čega se sećam iz tog perioda - neprestanog rada samo da bismo uhvatili priključak,“ priznaje on. Iako danas sa setom konstatuje da su njegova deca verovatno bila uskraćena za očevo prisustvo tokom tih godina borbe protiv siromaštva, ističe da mu niko od njih to nikada nije zamerio. Ta žrtva je postavila temelje za sve što je usledilo.

Foto: Tanjug/AP/Fathom Entertainment

Poslednja spona sa Zlatnim dobom i Voltom Diznijem

Dik Van Dajk danas predstavlja živu istoriju. On je verovatno poslednja osoba na planeti koja je blisko sarađivala i poznavala Volta Diznija (Walt Disney). Njihov odnos nije bio samo poslovan; Van Dajk se seća Diznija kao toplog, divnog čoveka, ali i čoveka sa manama.

Na nedavnoj čajanki u svom domu u Malibuu, Van Dajk je podelio anegdotu o susretu sa legendarnim animatorom ranih 60-ih, neposredno pre Diznijeve smrti 1966. godine. „Bio je sjajan tip, ali dođavola, pušio je previše!“ rekao je Van Dajk.

Ova opaska dovela je do iskrenog priznanja o sopstvenim porocima. Kada je njegov sin Beri (Barry) pokušao da ga odbrani rečima da Dik nikada nije previše pušio, stogodišnjak ga je ispravio: „Zapravo, pušio sam mnogo!“

Pobeda nad sopstvenim demonima

Dugovečnost Dika Van Dajka nije samo stvar genetike, već i svesne odluke da promeni kurs svog života pre nego što bude prekasno. Priznao je da je tek u svojim pedesetim godinama shvatio da ima „zavisničku ličnost“ - osobinu da u svemu što voli preteruje.

Njegova bitka nije bila laka. Godine 1972. prijavio se u bolnicu na lečenje od alkoholizma, što je u to vreme bio hrabar potez za javnu ličnost. Međutim, on ističe da je borba sa cigaretama bila još brutalnija. „Ostaviti pušenje bilo je duplo teže nego ostaviti alkohol,“ priznao je nedavno. „Trebala mi je čitava večnost.“

Danas, on čvrsto veruje da je upravo ta radikalna promena životnog stila - izbacivanje alkohola i duvana - ključni razlog zašto je dočekao svoj 100. rođendan bistrog uma i pokretnog tela.

Ljubav i radost kao gorivo

Pored zdravih navika, Van Dajk ima tajno oružje: svoju suprugu Arlin Silver (Arlene Silver). Iako je ona 46 godina mlađa od njega (ima 54 godine), ta razlika se topi pred njihovom energijom. Od venčanja 2012. godine, Arlin je postala centar njegovog sveta.

„Ona je odgovorna za to što sam i dalje prisutan u trenutku,“ kaže Van Dajk sa nežnošću. „Ona me tera da pevam, da plešem, ona nosi toliko odgovornosti na svojim leđima, a opet me usrećuje svakog dana.“ Arlin, zajedno sa njegovim praunukom Kajlom (Kyla), bila je uz njega i na nedavnim humanitarnim događajima, pokazujući da je porodica i dalje stub njegovog života.

Njegova životna filozofija je jednostavna, ali moćna. Za sebe u šali kaže da je lenj, ali ozbiljno ističe jednu stvar: odsustvo mržnje.

„Ljudi pitaju šta sam uradio kako treba. Mislim da je ključ u tome što nikada nisam bio sposoban da mrzim. Bes i mržnja izjedaju čoveka iznutra. Ja to nemam.“

Foto: Tanjug/AP/John Shearer/Invision

Nasleđe koje nije u bronzi, već u pesmi

Dok svet slavi njegovo ime, Dik Van Dajk ne mari za spomenike. Njegova definicija besmrtnosti je drugačija. On ne želi da ga pamte po licu, već po osećaju koji je pružio najmlađima.

„Ono što ostavljam iza sebe je dečija zabava i muzika,“ zaključuje on. „Nije važno da se sećaju mene kao osobe. Ali sve dok neko dete negde ponosno izgovara tu nemoguću reč ’Superkalifradžilistikekspijalidošus’ ili skakuće uz melodiju ’Čim Čim Čeri’, najvažniji deo mene će biti živ.“

U 100. godini života, Dik Van Dajk je i dalje onaj isti čovek koji se raduje odlasku na posao, jer radi ono što voli. Kako sam kaže: „Većina ljudi mora da sedi u kancelarijama. Ja sam imao sreću da radim ono što bih radio i besplatno.“ I to je, možda, najveća tajna njegovog veka.

(Telegraf.rs/izvor: People)