Andrija Kuzmanović o saradnji sa Nikolom Pejakovićem, filmu "Yugo Florida", novom "Kenguru"

Film "Yugo Florida" će imati premijeru 25. decembra. Privukao je veliku pažnju, a glavnu ulogu u ovom ostvarenju igra Andrija Kuzmanović.

Glumac je intervjuu govorio o "Yugo Floridi", ali i o novom "Kenguru".

Preporučujemo

• Da li ti je bilo teško kada si prvi put gledao film „Yugo Florida“?

Andrija Kuzmanović: Iskreno da ti kažem, prvi put kad sam gledao film nije mi bilo toliko teško. Ali drugi put kad sam ga gledao, dosta me je potresao i bio sam pod utiskom par dana. To je zapravo ono što se od svakog filma koji se pravi i očekuje - da te barem dva-tri dana drži pod utiskom. Danas je sve brzo, sve je otišlo na neke platforme, ljudi malo idu u bioskop. Ja i dalje idem redovno u bioskop i mislim da me je tek drugi put baš pomerilo.

Verovatno je razlog tome što sam bio akter i učestvovao u stvaranju cele te priče, pa sam imao svoju verziju filma u glavi. Kada sam video kako su neke stvari izmontirane, imao sam otklon jer sam dve godine bio u tom procesu i imao sam svoj „izmontiran“ film u glavi. Tek kada sam drugi put pogledao, shvatio sam šta smo zapravo uradili.

• Mi novinari smo plakali dok smo gledali. Ovo je u principu jako tužna priča koja nas je sve dotakla jer smo svi prošli kroz slične situacije.

Andrija Kuzmanović: Jeste, svako je negde imao sličnu ili identičnu priču, ili je barem čuo u komšiluku. Pritom, mi nismo jurili suze, nismo „žickali“ emociju, samo smo radili ono što smo se dogovorili. Drago mi je da čujem takve komentare. Mislim da film i mora da te pomeri. U talasima smo vam verovatno vratili ono što ste preživeli, što preživljavate ili što ćete tek osetiti. To i jeste ideja umetnosti - da te retroaktivno ili unapred vrati na neke stvari.

• Dobio si ulogu na zanimljiv način, postoji neka anegdota o kastingu?

Andrija Kuzmanović: Da, ulogu sam dobio tako što me je Vlada (reditelj Vladimir Tagić) zvao na kasting. Mi smo drugari, ali on je jako precizan, pametan čovek i veliki umetnik koji prati svoje instinkte i ne odstupa od njih. Prvi put sam zakasnio, zapravo nisam ni došao na vreme, a drugi put me je držao tri sata na kastingu. Bukvalno sam se osećao kao da sam kod Skorsezea. Ali, eto, dobio sam ulogu.

• Čuli smo da si tokom snimanja stalno spuštao prozor u autu?

Andrija Kuzmanović: Da, to je bila stalna borba. Grejanje je u tom „Yugo Floridi“, hvala Bogu, radilo odlično, a snimali smo kad je kretala zima, oktobar-novembar. Bile su neke kiše, maglile su se šoferšajbne, i ja stalno otvaram prozor. Krenemo u vožnju, kamera nas snima sa strane, a mi moramo da vratimo dubl jer sam ja otvorio prozor, a bio je zatvoren na početku. Vlada me pita: „Kako je bilo glumački?“, a ja mu kažem: „Zatvori prozor!“. To je bila naša interna šala.

• Scena u kojoj tvog oca (lik kojeg igra Nikola Pejaković Kolja) više nema na sedištu je veoma emotivna. Kako si je ti doživeo?

Andrija Kuzmanović: Vlada i ja smo hteli da dovedemo to do situacije u kojoj se vidi koliko je život banalan. Gradiš neki odnos, neko te je odgajao, bio tu za prve boginje, školu, išao na roditeljske, a onda ti odeš da baciš đubre i njega više nema. Jako bolno i teško, ali istinito.

Umesto eksplozije, izabrao sam imploziju, što uvek preporučujem i mlađim i starijim kolegama. Iz implozije često izađe mnogo tačnija reakcija zbog koje će publika plakati, iako glumac ne plače. Vi ste u publici imali sve te emocije koje smo proživeli Kolja, ja i svi junaci filma, a mi ih nismo iskazali na prvu.

• Kakva je bila saradnja sa Koljom?

Andrija Kuzmanović: Fenomenalna. Kolja je veliki umetnik i bio mi je veliki drugar i stariji kolega na setu. Mnogo sam mu zahvalan i mnogo sam naučio od njega, jer od njega uvek ima šta da se nauči. Bila je jedna zanimljiva anegdota - bilo je jako hladno, a ja sam mu na početku dao svoju jaknu, pa je on posle išao u mojoj jakni. Šalili smo se da mu dokupimo jaknu u scenariju.

• Šta se desilo sa tim automobilom, „Yugo Floridom“, nakon snimanja?

Andrija Kuzmanović: „Yugo Florida“ je sada u mom vlasništvu! Dobio sam ga posle snimanja. Ja sam inače kolekcionar starijih automobila. Nemam još uvek neke „ozbiljne“ mašine, ali imam one koje volim iz prošlosti. Auto funkcioniše kao sat. Remontovali su ga za snimanje, bio je u dobrom stanju. To mi je najveća uspomena sa ovog filma.

• Vidimo da si promenio i boju kose zbog nove uloge?

Andrija Kuzmanović: Jesam, ofarbao sam se za novi film Miće Momčilovića. Ne smem još da kažem kako se zove, ali Mića je napisao nešto fenomenalno u svom stilu. Radimo dosta „mizanscena“, sve je polu-dokumentarno, polu-igrano. Ja ponovo igram protagonistu, stalno sam u kadru. To nema veze sa Zoranom iz „Yugo Floride“, ovo je potpuno druga priča. Vratio sam i svoju staru kilažu, hvala Bogu. Spremio sam se za ovaj izazov i hteo sam da izgledam potpuno drugačije.

• Videli smo i najavu za film „Kengur“, da li je to nastavak kultnog filma?

Andrija Kuzmanović: Moram odmah da se ogradim - to nije nastavak filma „Kad porastem biću Kengur“. Lik se isto zove Kengur jer je bio golman, i opet piše Mića Omčilović, ali nije drugi deo. Nema nikoga iz prvog dela, priča nije ista, kraj nije isti. Čak se i lokacija promenila - priča je na Novom Beogradu, a ne na Voždovcu. Voždovac se samo pominje u jednom trenutku. Ja sam sa bloka 23, volim Novi Beograd, a Mića je dete Novog Beograda i on ne prelazi most čak ni kad ide na sastanke. Ima ta stara fora: „Koji je auto najbolji? - Novi. Koji je Beograd najbolji? - Novi Beograd“.

(Telegraf.rs)