Neosvojiva tvrđava dobrote Kako su Darija Vučko i Slađana Zrnić oživele sudbinu jedne porodice

Serija koja je u dramskom smislu obeležila godinu, pomerila granice televizijske produkcije i ujedinila region u zajedničkoj emociji, „Tvrđava“, postala je fenomen o kojem se ne prestaje pričati. Dok je publika bez daha pratila svaku od 11 epizoda, iza kamera se odvijao proces koji je od glumaca zahtevao mnogo više od puke zanatske veštine - zahtevao je suočavanje sa istorijom, ličnim traumama i izgradnju „tvrđave u srcu“. O tom putovanju, u studiju "Beogradske hronike“, govorile su Darija Vučko i Slađana Zrnić.

Iako je glumački posao često sazdan od profesionalnih, ali kratkotrajnih susreta, odnos između Darije Vučko i Slađane Zrnić dokaz je da prava umetnost nastaje iz iskrene ljudske povezanosti. Slađana, koja se u program uključila putem video-linka iz Banja Luke, prisetila se samih početaka rada na projektu i prvog utiska o svojoj mlađoj koleginici.

Preporučujemo

„Mi smo se upoznale u julu prošle godine, na čitaćim probama, i ja sam već tad videla da je Darija jedna predivna devojka i predivna glumica. Imale smo priliku da budemo duže vreme u Crnoj Gori, u Nikšiću, i tada smo postale stvarno bliske. Darija je postala nešto posebno u mom srcu u ovom našem glumačkom svetu“, istakla je Slađana, ne skrivajući ponos na svoju televizijsku ćerku.

Darija je, sa druge strane, potvrdila koliko joj je značilo da uz sebe ima mentora i partnerku takvog kalibra, naglašavajući da je ovo za nju bio prelomni trenutak u karijeri:

„Zvanično u profesionalnom svetu, Slađa je moja prva televizijska mama. Imala sam ranije uloge u nekim studentskim filmovima, ali Slađa je moja prva filmska mama, ona prava, sa kojom sam gradila ovaj kompleksan odnos pred kamerama.“

Za glumicu mlađe generacije, poput Darije, proces ulaska u devedesete godine prošlog veka bio je svojevrsno istraživačko putovanje. Njen pristup liku bio je studiozan, oslonjen na literaturu, dokumentaristiku, ali i neposredno iskustvo sa terena koje je promenilo njenu percepciju tog vremena.

„Bavila sam se tim periodom devedesetih pokušavajući da obuhvatim sve aspekte. Još na studijama sam se bavila komadom Biljane Srbljanović, koji prati porodičnu priču iz tog vremena, pa sam imala neko predznanje. Međutim, u pripremama za samu seriju, dosta sam se vraćala dokumentarnom materijalu kojeg ima napretek - filmovima, literaturi, ali i muzici koja je bojila to vreme“, ispričala je Darija.

Posebno je izdvojila značaj knjige „Život u limbu - knjiga ožiljaka“ autora Slavena Raškovića i Igora Čoka, ali je naglasila da ništa ne može zameniti živi razgovor:

„Putovanje u Knin sa Ognjenom bilo je dragoceno. Tamo smo razgovarali sa ljudima koji su rat proveli na tim prostorima. Njihova iskustva, koja su podelili sa nama vrlo iskreno i toplo, bila su ključna za moje razumevanje lika. Oni su nas bukvalno prigrlili, i to je možda bilo najdragocenije što sam unela u samu ulogu.“

Dok je za Dariju rat bio istorija koju istražuje, za Slađanu Zrnić on je bio bolna realnost koju je lično proživela. Uloga Marije za nju nije bila samo glumački zadatak, već proces izvlačenja potisnutih sjećanja i suočavanje sa kolektivnom i ličnom traumom.

„Ja sam tada imala 20 godina i bila sam vrlo svesna rata u Bosni i Hercegovini, onoga što se dešavalo u Hrvatskoj, sudbine tog naroda i izbeglica. Moja majka je u tom trenutku bila u izbegličkom centru. Mi smo kao porodica pomagali koliko smo znali i umeli“, prisetila se Slađana sa vidnim emocijama u glasu.

Objašnjavajući kako je gradila lik Marije, ona je naglasila univerzalnost majčinske žrtve koja nadrasta političke i nacionalne okvire:

„Sve to što je godinama bilo gurnuto pod tepih, moralo je za potrebe ove serije nekako da se izvuče. Marija je predstavnica svih onih žena, majki, koje u ratu postaju samo ljudska bića sa jednim jedinim ciljem - da spasu svoju porodicu. To je bio moj osnovni motiv dok sam gradila i volela Mariju.“

Težina priče koju nosi „Tvrđava“ ostavila je dubok trag na celoj ekipi. Darija Vučko priznaje da je borba sa sopstvenim emocijama tokom snimanja bila konstantna i da je bilo teško ostati imun na sudbinu lika koji tumači.

„Emotivna težina priče bila je moj najveći izazov. Toliko sam se uplela i prepustila svemu tome, jer mi je bilo izuzetno važno da to iznesem kako treba, da mi je na kraju bilo teško da postavim zdravu granicu između sebe i uloge. U tim trenucima, podrška kolega, mojih filmskih roditelja, Ognjena i reditelja Saše Hajdukovića bila je presudna. Saša je uvek bio tu da nas umiri i kaže da je sve u redu u svim mojim brigama“, otkrila je Darija.

Slađana se nadovezala, objašnjavajući da je ključ uspeha ležao u poniznosti pred samom pričom i svesti da je ona veća od svakog glumca pojedinačno:

„Već u prvoj sedmici rada sa rediteljem, shvatili smo da je ova priča daleko iznad nas kao pojedinaca. Mi smo bili tu da budemo u funkciji te priče. Zato je serija i postigla takav uspeh - jer smo se potpuno prepustili tekstu i toj ideji, stvorivši kreativnu atmosferu u kojoj smo svi disali kao jedno.“

Simbolika naslova serije prožima svaku scenu, ali i svaku izjavu njenih aktera. Za Slađanu Zrnić, prava tvrđava nije od kamena, niti se ona može osvojiti oružjem.

„Tvrđava je u srcu čovekovom. Ona nas uči da treba da se okrenemo veri u sebe, u druge ljude i u ono dobro što svaki čovek nosi u sebi. Ta unutrašnja tvrđava mora biti neosvojiva - moramo čuvati svoje srce od mržnje. Tvrđava je i porodica, ljubav, empatija i plemenitost. Rat je ovde samo pozadina, kulisa na kojoj se testira naša ljudskost. Mislim da se zato publika toliko prepoznala u seriji, jer su osetili te plemenite elemente uprkos temi koja je bolna“, zaključila je Slađana.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)