Fotelja na krovu i pero u ustima: Kako su nastajali najopasniji i najluđi skečevi Mister Bina

Prošle su decenije nakon što je Mister Bin prvi put seo u svoju legendarnu fotelju na krovu zelenog minija. Rovan Atkinson i njegovi saradnici otkrivaju tajne zanata koji je nemu komediju vratio na mapu svetske popularnosti. Od skrivenih vozača do improvizovanih pera, ovo je priča o pedanteriji koja stoji iza najpoznatijih skečeva u istoriji televizije.

Kada bi vas neko pitao da opišete humor devedesetih, jedna od prvih slika bila bi čovek u braon sakou, sa crvenom kravatom, koji pokušava da reši najjednostavnije životne probleme na najkomplikovanije moguće načine. Mister Bin (Mr. Bean) nije bio samo lik; on je bio trijumf fizičke komedije nad jezikom. U nedavnom osvrtu na stvaranje ovog serijala, Rovan Atkinson (Rowan Atkinson) i producent Piter Benet-Džouns (Peter Bennett-Jones) podelili su fascinantne detalje o tome kako su nastale scene koje i danas generišu milijarde pregleda na digitalnim platformama.

Preporučujemo

Budući da je godišnjica ove serije, prisetimo se kako su nastale neke od omiljenih scena iz serije "Mister Bin"

Opasna vožnja u fotelji: Stvarnost ispred CGI-ja

Jedna od najupečatljivijih slika iz serijala je Mister Bin koji upravlja svojim "Minijem" sedeći u fotelji privezanoj za krov automobila, koristeći konopce i metlu. Dok bi se današnje produkcije oslonile na zeleni ekran i kompjutersku animaciju, Atkinson ponosno ističe da je tada sve rađeno "za pravo".

"To je velika razlika između snimanja pre trideset godina i danas," objašnjava Atkinson. Ipak, bezbednost je morala postojati. Iako je izgledalo da Bin sam kontroliše vozilo sa krova, u unutrašnjosti automobila bio je sakriven profesionalni vozač. On je, gledajući u mali monitor sakriven na podu, upravljao vozilom dok je Atkinson izvodio svoje komične akrobacije iznad njega. Rezultat je bila scena koja je delovala istovremeno suludo i potpuno uverljivo.

Moć improvizacije: Kako je jedan scenski radnik dopisao scenario

Kada se Binov auto zakuca u kamion pun dušeka, scena se završava oblakom perja i jednim od najsuptilnijih, a najsmešnijih detalja. Atkinson se priseća trenutka kada se Bin vraća u svoju sobu i iskašljava nekoliko pera.

Interesantno je da ovaj detalj nije bio u prvobitnom scenariju. "Često su mi članovi ekipe šaputali ideje," priseća se Piter Benet-Džouns. Jedan od scenskih radnika prišao je i predložio da Bin, nakon sudara, jednostavno ispljune pero. Ta mala, ljudska reakcija na apsurdnu situaciju postala je jedan od onih trenutaka koji definišu lik – Binovu potrebu da zadrži dostojanstvo čak i kada je prekriven ptičjim perjem.

Teatar u sobi: Široki kadar kao ključ humora

Za Atkinsona, komedija je neodvojiva od tela. Govoreći o skeču sa televizijskom antenom, gde Bin zauzima bizarne poze kako bi zadržao signal, glumac naglašava važnost "pozorišnog" pristupa snimanju. On se priseća kako su scenaristi Ričard Kertis (Richard Curtis) i Robin Driskol (Robin Driscoll) marljivo beležili svaku njegovu improvizaciju tokom proba kako bi struktuirali skeč.

"Što je situacija jednostavnija, to Rovan više sija," kažu njegovi saradnici. Atkinson insistira na širokim kadrovima koji omogućavaju publici da vidi celo telo glumca. To je najočiglednije u sceni u kojoj se Bin presvlači unutar kartonske kutije kako bi izbegao poglede prolaznika.

"Želim da publika ima osećaj da je zarobljena u toj sobi sa njim, da su prinuđeni da posmatraju njegovu neprijatnost," objašnjava Atkinson. Široki kadar ne dozvoljava glumcu da se sakrije; on zahteva potpunu kontrolu nad svakim mišićem, što je veština koju je on doveo do savršenstva.

(Telegraf.rs)