Sećanje na Milorada Milinkovića: Kako je govorio o sujeti, fudbalu, mentalitetu, životnim kartonima...

Prošlo je godinu dana otkako je preminuo Milorad Milinkovć, reditelj, scenarista, muzičaru i Tragač u kvizu "Potera". U njegovu čast, prisetićemo se njegovog gostovanja u emisiji "Da sam ja neko" Radmile Rade Đurić.

Prisetićemo se kako je Milorad Milinković pričao o fudbalu, sujeti, "Poteri", roditeljstvu...

Preporučujemo

Rodio se 1965. godine u Beogradu. Autor je filmova "Mrtav 'ladan", "Čitulja za Eskobara", "Zduhač znači avantura", serije "Složna braća: Next Đeneration" i mnogih drugih ostvarenja koja su postala deo naše pop-kulture.

Fudbal kao ogledalo naroda

Za Milinkovića, fudbal nikada nije bio "samo trčanje za loptom". U njegovim očima, teren je minijatura društva, a svaka utakmica - drama u malom. Posebno je fasciniran nemačkim mentalitetom, koji često uzima kao reper za funkcionisanje sistema koji nama, na Balkanu, hronično nedostaje.

"Nemački sistem se zna - igra se od prvog do poslednjeg minuta isto. Maksimalno zalaganje, bez 'ne mogu više'. Očigledno tako i žive. To je mentalitet koji se preslikava na teren," objašnjava Milinković, povlačeći paralelu sa našim prostorima: "Kod nas je fudbal bio igra radničke klase, ali se pretvorio u nešto drugo. Čim se umeša liberalni kapitalizam i bazična ljudska pohlepa, čim igra postane dovoljno velika da je gleda ogroman broj ljudi, ona postaje plen za pohlepne. I tu se sve pokvari."

Njegova analiza našeg mentaliteta kroz sport je hirurški precizna:

"Mi smo narod koji lakše pobedi najboljeg protivnika, a onda padne na najslabijem. Čim nam dođe neko veliki, mi 'zapnemo' i pokažemo da smo veći nego što jesmo. A kad igramo protiv nekog ko je 'nebitan', mi to olako shvatimo. To je ljudska osobina, ali kod nas je ona postala nacionalna dijagnoza."

O sujeti i „nepravednim“ kartonima

Kao čovek koji je veći deo života proveo režirajući druge, Milinković je razvio neobičnu otpornost na ego, osobinu koja je u njegovoj branši često dominantna. Za njega je sujeta najopasnija bolest modernog doba.

"Sujeta je generalno problem svih ljudi na planeti, jedna od najgorih ljudskih osobina. Pokušavaš da kažeš 'neću biti sujetan', ali ona uvek negde iskoči," priznaje on.

Kada ga pitaju o životnim "crvenim kartonima" - onim trenucima kada je bio isključen ili kada je on druge isključivao iz svog života - Milorad odgovara sa mirom čoveka koji ne voli konflikte.

"Događalo se to u životu. Ali svako misli da je onaj karton koji je on dao pravedan, a onaj koji je dobio - nepravedan. Ja nisam borac u klasičnom smislu. Neću da jurišam na prepreku ako vidim da nema smisla. Okrenem se i odem. Možda je to stvar sujete, a možda samo instinkt za preživljavanje."

Antiteza takmičarskog duha

Iako svakog ponedeljka pred milionima gledalaca "traga" za znanjem i pokušava da pobedi takmičare u kvizu, Milinković privatno tvrdi da mu pobeda ne donosi nikakav poseban adrenalin.

"Ja uopšte nisam takmičarski tip. Nikada nisam ni bio. Meni je, verovali ili ne, lakše da izgubim. Zapravo mi nije ni bitno da pobedim. Ta opuštenost je možda ono što me čini srećnijim od onih koji grizu za svaki poen. Ljudi su različiti - ima onih koji bi te ujeli za nogu samo da daju gol, a ima i nas koji samo volimo igru."

Ipak, svestan je da život ne može biti samo rekreacija:

"Moraš imati rekreativne aktivnosti, ali one ozbiljne stvari kojima se baviš - to mora biti ozbiljno. Moraš trenirati ozbiljno da bi bio dobar reditelj ili fudbaler. To je tvoj poziv."

Filozofija malih stvari i roditeljstvo

U svetu "miliona, aviona i kamiona", Milorad Milinković je neka vrsta intelektualnog minimaliste. Njegova vizija sreće nije vezana za crvene tepihe, već za trenutke koji većini promiču.

"Meni malo treba. Realno, jako malo. Popiješ kafu ujutru, čuješ ptice kako pevaju... to su stvari koje čine kvalitet života. Ne zanimaju me velike političke situacije, godinama nemam pojma šta se dešava u svetskoj politici, to je sve ista priča koja se ponavlja."

Na kraju, kada se ogole sve uloge - i ona rediteljska, i ona tragačka - ostaje ona najvažnija, koju Milinković ističe kao svoju jedinu pravu tačku oslonca.

"Dete je verovatno najvažnija stvar u životu. Sve ostalo... sve ostalo je samo dekor."

Režiser koji ne viče „Rez!“

Milorad Milinković ostaje jedna od najautentičnijih figura naše javne scene upravo zato što se ne trudi da se dopadne. On je čovek koji priznaje svoje zablude, koji žali za svojom mladošću ne zbog ideala, već zbog "30 kilograma manje i fizičke snage", i koji na život gleda kao na utakmicu u kojoj je sudija ponekad nepravedan, ali je trava i dalje zelena i lopta je i dalje okrugla.

Njegova poruka je jasna: ne moramo svi biti šampioni sveta. Ponekad je dovoljno samo biti onaj koji razume igru i uživa u njoj, bez obzira na rezultat na semaforu.

(Telegraf.rs)/izvor: Emisija "Da sam ja neko")