Osam decenija čekanja na drugu stranu: Najavljen film "Đeneral" o Draži Mihailoviću

Na beogradskoj konferenciji za medije, ekipa filma „Đeneral“ otkrila je detalje o projektu koji nije samo filmska priča o 1943. godini, već i pokušaj isceljenja nacionalne traume. Uz nezavisnu produkciju, podršku naroda i glumačku ekipu koja je tragala za ljudskošću iza istorijskih ikona, film stiže pred publiku kao glas „druge strane“ koji se čekao od 1945. godine.

Istorija se na Balkanu retko piše mastilom koje nije ostrašćeno, a film se još ređe snima bez državnog budžeta. Ipak, film „Đeneral“ Miloslava Samardžića, čija je premijera zakazana za 21. januar u Beogradu, prkosi oba pravila. Radnja nas vraća na Zlatibor, u kasno leto 1943. godine, u trenutak savezne misije britanskog generala Čarlsa Armstronga i najveće antiosovinske operacije u Evropi tog vremena. No, iza ratne drame krije se dublja, ljudska i društvena priča o kojoj su na konferenciji za novinare govorili autor i glumci.

Preporučujemo

Samardžić: Arhiva protiv ideologije

Reditelj, scenarista i producent Miloslav Samardžić, decenijama je poznat kao istraživač koji je „kopao“ tamo gde je bilo zabranjeno. Njegova motivacija za film bila je jasna – istina potkovana dokumentima, a ne dekretima.

„Moja ideja je bila da se konačno ispravi ta čuvena istorijska 'kriva Drina'. Još 1989. godine objavio sam nemačku poternicu za Dražom na 100.000 rajhsmaraka u zlatu. U to vreme, takva dokumenta su u SFRJ bila prosto zabranjena jer su rušila zvaničnu sliku o ratu. Upravo te zabrane su me naterale da objavim hiljade članaka i knjiga, dok na kraju nisam shvatio da je igrani film medij koji najjače prenosi poruku,“ istakao je Samardžić.

On je naglasio da je film „jedan na jedan“ sa istorijskom građom:

„Sve što u filmu izgovaraju i Englez, i Srbin, i Nemac - sve piše u dokumentima iz Bundesarhiva u Frajburgu, sa Stanforda i iz Vojnog arhiva u Beogradu. Znam da većini naše javnosti, a naročito onima u okruženju, deluje neverovatno da su četnici vodili velike bitke protiv Nemaca i ustaša, jer nas decenijama uče da nisu ispalili ni metak. 'Đeneral' je tu da dokumentima, u formi umetnosti, odgovori na to 'zašto' koje me ljudi decenijama pitaju.“

Nikola Rakočević: Borba sa „genetskom supresijom“

Ulogu generala Dragoljuba Draže Mihailovića tumači Nikola Rakočević, koji je pred novinarima izneo duboku ličnu i umetničku analizu ovog izazova. Za njega, Draža nije bio samo istorijska figura, već čovek koji nosi teret čitavog naroda.

„Pripremao sam se tako što mi je Samardžić slao autentične audio snimke Draže Mihailovića. Želeo sam da čujem njegov glas, ne iz 1946. sa suđenja, kada je to bio slomljen čovek, već iz 1943. godine - kada je on još uvek optimista, oficir koji veruje u saveznike, ali u kome počinje da klija sumnja. Tražio sam ljudsko biće koje se nervira, koje donosi teške odluke,“ rekao je Rakočević.

Glumac se osvrnuo i na širi, gotovo metafizički značaj filma:

„Ova tema je u našem narodu decenijama ugušena i prigušena. Ljudi su morali da se odriču porodica preko novina jer su im preci bili u četnicima. To je ostavilo trag u našem genetskom kodu – ta supresija, taj strah da ne smeš da kažeš ko ti je bio deda. Moj pradeda je bio četnik i ja ne verujem da je on bio zlikovac. On je bio vojnik, a vojnici u ratu rade ono što moraju. Smatram da je bavljenje ovom temom zdravo za nas kao naciju, kao neka vrsta kolektivne terapije. Imamo pravo da pogledamo istini u oči i da se ne stidimo svoje istorije.“

Stevan Mrđenović: Britanski oficir u kragujevačkim brdima

Stevan Mrđenović tumači lik britanskog generala Armstronga, čoveka čija misija simbolizuje promenu savezničkog kursa. Njegova priprema bila je, u neku ruku, asketska.

„Najviše mi je pomoglo to što mi je Miloslav dao autentične britanske vojne čizme. Celo leto - jun, jul i avgust - gde god sam išao, išao sam u tim teškim čizmama sa metalnim delovima u đonu. Taj osećaj težine i krutosti mi je pomogao da uđem u lik generala, da osetim tu vojničku strogoću dok smo snimali na Gledićkim planinama,“ otkrio je Mrđenović.

Nikola Drmončić: Između uloge „Švabe“ i dijaloga

Nikola Drmončić, koji igra nemačkog oficira, osvrnuo se na atmosferu na setu, ali i na opasnu polarizaciju srpskog društva koja i danas opstaje.

„Kod nas je problem što, ako nisi u jednom kalupu, automatski si van njega i zatvorena su ti sva vrata. Ako nisi 'za', onda si 'protiv'. Mi kao narod moramo da naučimo da sednemo i podelimo mišljenje, a ne da se mrzimo jer ne mislimo isto o politici ili istoriji. 'Đeneral' je koristan baš zbog te slobode govora - da se konačno čuje 'druga strana', što je civilizacijska tekovina još iz rimskog prava,“ smatra Drmončić. On je uz osmeh dodao da će rad na filmu pamtiti i po Luger pištolju sa kojim je bukvalno išao na spavanje kako bi se srodio sa oružjem.

Tehnički podvig: Mostovi i budžetska realnost

Film je sniman oko mesec dana, što je duplo duže u odnosu na Samardžićev prethodni film „Opkoljeni“. Projekat se rastegao na četiri godine zbog finansija - država je uporno odbijala da podrži film na konkursima.

„Javilo nam se preko 400 donatora, mahom iz Srbije. Ljudi misle da novac dolazi iz emigracije, ali emigracija se gasi, deca su tamo asimilovana. Naš film je dokaz da se obnavlja zadužbinarstvo. Domaći privrednici su osetili potrebu da pomognu umetnost koja se bavi nacionalnom temom,“ objasnio je Samardžić.

Poseban izazov bili su specijalni efekti. Dok su u nekadašnjim partizanskim spektaklima poput „Bitke na Neretvi“ mostovi rušeni kao makete u češkim studijima za milione dolara, ekipa „Đenerala“ se oslonila na beogradski studio „Mosquito“.

„Digitalno smo srušili most u Ovčar Banji toliko efikasno da nas ljudi i dalje pitaju da li je stvarno uništen. To je bila jedina opcija da pariramo estetici koju publika očekuje od ratnog filma,“ kaže reditelj.

Trka sa vremenom i TikTok generacijom

Reditelj je priznao da je film morao proći kroz bolne rezove u montaži kako bi bio prilagođen modernom bioskopskom tržištu.

„Distributeri iz Amerike i Italije su mi jasno rekli: 'Skrati priču, publika od 14 do 24 godine ne gleda filmove duže od dva sata'. Izbacili smo prelepe kadrove večera u Vrhovnoj komandi, čak i scenu skoka padobranca koja je koštala 3.000 evra. Teška srca sam se prelomio, ali sam svestan da film mora da živi u bioskopu, a ne samo u arhivi,“ iskren je bio Samardžić.

Poruka za budućnost

Film „Đeneral“ ne pretenduje samo da bude ratna drama, već poziv na nacionalno pomirenje kroz suočavanje sa činjenicama. Kako je Nikola Rakočević zaključio: „Nema više ni partizana ni četnika, ali je u nama ostala ta zabrana govora. Vreme je da je razbijemo.“

Beogradska premijera 21. januara otvara put filmu ka bioskopima širom Srbije, ali i ka Banjaluci (19. februara), Milvokiju, Čikagu, Londonu i Melburnu. Đeneral Draža Mihailović se vraća na platno, ovog puta bez ideoloških filtera, ostavljajući publici da sama presudi o sudbini čoveka i naroda u vihoru 1943. godine.

(Telegraf.rs)