Veštačka inteligencija ne može da zameni inat: Mima Karadžić o "Sportskom srcu", emocijama u filmu

Kada se spoje decenijsko iskustvo, porodična tradicija i nepokolebljivi balkanski inat, nastaje priča koja ne poznaje granice između platna i stvarnog života. Film „Sportsko srce“, u režiji Milana Karadžića, biće premijerno prikazan 10. marta u kultnoj Plavoj dvorani Sava Centra. Milutin Mima Karadžić, koji igra glavnu ulogu (lik Macure) u razgovoru za medije otkriva tajne sa snimanja, specifičan odnos sa bratom-rediteljem, ali i filozofiju života koja stoji iza lika Macure – čoveka čije srce kuca jače od svakog pravila.

Snimanje svakog filma nosi određenu težinu, ali kada ste istovremeno i onaj koji stoji ispred kamere i onaj koji brine o produkciji, a reditelj vam je rođeni brat, granice između profesionalnog i privatnog postaju gotovo nevidljive. Mima Karadžić, koji u filmu tumači lik Macure, bez zadrške govori o dinamici na setu.

Porodični okršaji kao gorivo za kreativnost

„Prvi smo napravili neku reklamu za film i onda je u toj šali bilo pitanje – ko najviše greši tekst? Svi su jednoglasno rekli: Mima. Ko se prvi posvađao sa rediteljem? Opet – Mima,“ započinje kroz smeh glumac, ali odmah dodaje da je to prirodno stanje njihovog stvaralačkog procesa. „I to je tako uvek bilo kad god smo radili. Mi smo se i svađali, i prepirali, i uvek je bilo tih nekih varnica, ali to je sve u rok službe.“

Kao producent, Mima se našao u situaciji koja je zahtevala potpunu posvećenost i odricanje. Film je, kako kaže, nastao iz čiste potrebe da se ispriča važna priča, uprkos izostanku institucionalne podrške.

„U ovom filmu to je bila silom prilika, jer nismo dobili ni od koga novac da snimamo film. Nismo imali nikoga iza sebe, nego smo mi sami to napravili. Ta ideja Dragana Gage Đurkovića bila je vrlo plodonosna. Napravili smo upravo ono što smo hteli. Sad, kako će to proći, to će publika reći, ali u svakom slučaju mi smo ovaj film napravili, što bi se reklo – iz čiste ljubavi.“

Sloboda improvizacije: Odstupanje od napisanog

Iako je scenario temelj svakog filma, Karadžići veruju u živu reč i trenutak koji se rađa pred kamerom. Za Mimu, tekst je samo polazna tačka.

„Uvek se doda nešto, uvek se nađe neka sitnica koja može da se provuče, a to zavisi od situacije, od momenta, od inspiracije. Uvek se nekako naprave neke stvari koje su, hajde da kažemo, mala improvizacija. To se dešava i na sceni u pozorištu, a na filmu pogotovo. Odstupi se ponekad od teksta, zavisno od onoga što situacija nalaže, ali mi nemamo taj problem. Dozvoljavamo sebi tu vrstu slobode.“

Macura: Ogledalo balkanskog mentaliteta

Lik Macure, bivšeg fudbalera, centralna je figura filma. Mima u njemu ne vidi samo filmskog junaka, već čoveka od krvi i mesa kojeg svako od nas poznaje.

„Macura stvarno ima veliko srce, ali je ponekad, onako, pogrešno nastrojen u toj svojoj velikoj ljubavi. Način na koji će dočekati svog budućeg zeta... to je njegovo najiskrenije lice. To što je malo nezgrapan u svemu tome, što je bahat na neki svoj specifičan način, to je on. Takav je čovek, vrlo je ‘od krvi i mesa’. On je pun ljubavi, mada je ta ljubav ponekad pogrešno kanalisana.“

Glumac priznaje da je u Macuru utkao i veliki deo sebe, ne krijući sličnosti u karakteru.

„Moram da priznam da on nije tako daleko od mene. Znam da budem ponekad ‘macurast’. U nekim životnim situacijama, kojih je bilo mnogo, znao sam da se zaletim, pa da udarim glavom u zid. Ako zid kucaš polako i oprezno, čini se da je mnogo tvrd, ali ako se zaletiš dobro pa udariš glavom, onda ili ga probiješ ili te boli glava. Ja sam birao taj drugi put.“

Čovek vs. Veštačka inteligencija: Inat se ne može programirati

U eri kada veštačka inteligencija preti da preuzme kreativne procese, Mima Karadžić ostaje nepokolebljivi optimista kada je reč o autentičnoj ljudskoj emociji. Na pitanje o modernim trendovima i pretnjama koje donosi tehnologija, on odgovara sa prepoznatljivom dozom sarkazma i mudrosti.

„Što se mene tiče, ja se u te stvari uopšte ne razumem. Telefon znam da koristim da se javim i da uđem na Instagram, jer sam video da i drugi to rade, pa da ne ispadnem baš sasvim mutav. Šta će da čini veštačka inteligencija i kako će to kod Oskara da izgleda, zaista ne znam. Meni je taj Oskar odavno postao nezanimljiv. Najmanje me zanimaju naše nagrade, ali kažem to u najpozitivnijem smislu – fokusiran sam na rad.“

Mima veruje da postoji nešto duboko u našem mentalitetu što nijedan algoritam ne može da simulira.

„Mislim da veštačka inteligencija ne može da ugrozi ovo što mi radimo. Mi smo ipak ljudi od srca. Kada se nešto radi iz te duboke emocije, iz nekog našeg specifičnog inata, to mašina ne može da napravi. To mora da izađe iz čoveka, ne može da izađe iz robota.“

Sport i životni stil: Bez skafandera, molim!

Iako film nosi sportski naslov, Mima privatno neguje drugačije afinitete. Sport mu je oduvek bio blizak, ali samo pod određenim uslovima.

„Bavio sam se svim sportovima, mislim da nema onog u kojem se nisam oprobao, osim zimskih. Nikad u životu nisam stao na sanke niti na skije. Uvek mi je bilo čudno kako ljudi obuku one skafandere... Ja najviše volim kupaće gaće, pa buć u vodu! To je moj sport. Fudbal, s druge strane, slabo i gledam, iako Macura u filmu ima to sportsko srce koje ga definiše.“

Poslednja reč i ekipa snova

Bez obzira na producentsku moć i glumački autoritet, u porodici Karadžić se zna red kada se upale kamere.

„Čija je reč poslednja? Uvek Milanova. Nema šta tu da se lažemo, reditelj je onaj koji odlučuje i ja to poštujem,“ jasan je Mima. On takođe sa ponosom ističe kolege koji su ovaj projekat učinili posebnim: „Radili smo mnogo zajedno i mislim da smo sve uradili dobro. Tu su i Mela Mihajlović, Đuričko, Nina, Boba, Nataša, Ana Franić, Andrija Milošević... Ekipa koja je unela dušu u ovaj film.“

Premijera filma „Sportsko srce“ 10. marta biće više od običnog bioskopskog događaja. Biće to proslava emocije, inata i dokaz da su filmovi pravljeni „iz ljubavi“ oni koji najduže traju. Macura vas čeka u Sava Centru da vam pokaže kako kuca pravo sportsko srce.

(Telegraf.rs)