Upoznajte Kristinu Iglendžu, jednu od najlepših voditeljki Srbije: Otkrila nam je šta je za nju pravi muškarac

"Žikina šarenica" vratila se na velika vrata. Pored Žike Nikolića, u ovoj emisiji, koju možemo da gledamo subotom u 12:30 na televiziji "Prva", tu je i jedna od najlepših i najzgodnijih voditeljki u Srbiji - Kristina Iglendža.

Preporučujemo

Šarmantna plavokosa lepotica bila je gošća portala Telegraf.rs, gde nam je govorila o "Žikinoj šarenici", Žiki Nikoliću, ali i drugim stvarima o sebi. Šta je za nju definicija pravog muškarca, koja joj je neostvarena žena.

Ali, krenimo redom.

• Kristina, dobar dan. Pre svega, hvala ti puno što si došla ovde kod nas u redakciju Telegraf.rs. Imamo jedan veliki projekat pred nama, u pitanju je „Žikina šarenica“. Eto, kako je došlo do toga da postaneš deo „Žikine šarenice“?

Kristina: Prvo Vlado, hvala ti na pozivu. Ti znaš koliko ja tebe i cenim i poštujem i volim. Ti i ja se poznajemo jako dugo, bukvalno otkad je Telegraf počeo da radi sa radom, bili smo kolege, evo za naše pratioce i gledaoce koji ne znaju – da znaju. Tako da je meni uvek zadovoljstvo da dođem ovde, osećam se stvarno kao kod kuće. A što se tiče „Žikine šarenice“, ti znaš da sam ja radila „Exkluziv night“ i da je to bila onako jako dobra i gledana emisija. Međutim, pošto nemamo tržište veliko i počela sam već da vrtim iste goste, prosto više to nije imalo smisla. U međuvremenu se desio projekat „Žikina šarenica“ i nekako je to išlo onako spontano. Oni su došli sa predlogom da rade, tražili su mene, ja sam u tom momentu bila slobodna i tako je došlo do saradnje do obostranog onako zadovoljstva.

• Kako si reagovala kad si dobila tu ponudu? Da li si se baš iznenadila?

Kristina: Jesam. Znaš, ipak je drugačiji format od onoga što sam ja radila skroz, ali mi je trebalo nešto malo drugačije. Ja sam osoba koja je aktivna. Moja emisija „Ekskluziv najt“ je dosta bila onako da kažemo suvoparna u smislu životne priče i sediš na jednom mestu i to je to. To prosto nije moja energija, ja sam neko ko je veseo po prirodi, ko voli da se kreće, da komunicira, da bude onako živopisno i aktivno. Tako da mi je to dobro došlo. Jeste da sam bila malo onako kao „da li ću ja to moći“, ali svakako mi je bilo drago zato što mi je trebalo stvarno nešto novo onako da krenem, a sa Žikom je zaista veliko zadovoljstvo raditi.

• Kad smo već pomenuli Žiku, kakva je saradnja s njim? Neki ljudi kažu da ste već pravi tandem. Kako funkcionišete, kako Žika reaguje na tebe, kako ti reaguješ na Žiku?

Kristina: Jeste, eto vidiš kako ljudi su to odmah primetili. Ja uvek kažem – ljubav ne može da se sakrije, kao ni ta pozitivna energija. Kad kažem ljubav, naravno mislim na poštovanje između mene i Žike. Jednostavno smo kliknuli na prvu. Znači, on ima – čovek – neverovatnu jednu mladu energiju, jednu živu energiju koja onako prosto ide, teče. I to meni odgovara i vrlo je onako podržavajući kao kolega. Bodri me, podržava me... Jednostavno funkcionišemo kao jedno. To je neverovatno, ja sam imala malo, iskreno da kažem, bojazan kako ću se ja, da li ću uspeti da se uskladim, jer ga pre toga zaista nisam poznavala. I mislila sam možda zbog tog generacijskog jaza da će biti možda problem, međutim on ispade duhom još mlađi od mene. Tako da odlično funkcionišemo zaista, ja sam prezadovoljna i sa njim i sa čitavom ekipom koja radi „Žikinu šarenicu“.

• Emisija se zove „Žikina šarenica“, sad svi misle da je Žika taj glavni koji vodi kolo, ali ipak je žena ta koja drži stub. Apsolutno. Da li imaš neke svoje ideje koje ćeš upotrebiti za dalje emisije koje će „Žikinu šarenicu“ učiniti još boljom nego što jeste?

Kristina: Pa to jeste dogovor. Mi smo nekako hteli da „Žikina šarenica“ ostane to po čemu je poznata već decenijama – znači tradicija, obilazak Srbije, razgovori sa raznim ljudima i tako dalje. A da ubacimo malo i primese tog modernog i aktivnog. I naravno, Žika i ja imamo dogovor, imam tu slobodu da mogu da dovodim goste i da pravimo teme koje odgovaraju i meni. On se sa svima slaže, nema on taj problem. Znači imali smo i Borisa Režaka i, ne znam, modnu reviju, razne modele, manekenke, onda kreatorke... Nema on, nema on uopšte problem sa tim, čak naprotiv, njemu se to i dopada. Tako da onako zajedno, zajedno slažemo emisiju i pravimo da ima taj neki malo i moderniji urbani stil, ali da ostane „Žikina šarenica“ opet ona po čemu je ona i prepoznatljiva.

• Kad pomislimo na „Žikinu šarenicu“, tu uvek setimo se i neke tradicije. Ono što je interesantno u prvoj emisiji baš, jeste da si nosila narodnu nošnju. Čija je to bila ideja i da li ćemo te u narednim nekim emisijama videti u nekom sličnom izdanju, ili ćeš imati još neke druge kreacije kojima ćeš oduševiti publiku?

Kristina: Da, pa sigurno će biti iznenađenja. Prvo, ja sam tradicionalista i jako volim naše poreklo srpsko i našu tradiciju i meni je to stvarno čast i ponos. Ja sam predložila Žiki da obučem to, on se vrlo rado složio i bio je fasciniran. Znači, ja sam stvarno dobila jedan veliki plus kod njega kad sam to obukla bez ikakvih predrasuda. I ne znam zašto bi ljudi imali predrasude oko toga. Bilo je raznih komentara – „ja vidi obukla je nošnju“, ne znam, „je l' to sramota“. Mislim, meni je to baš čast i ponos obući nešto što su naši preci nosili i pokazati to. I planiram iskreno ti kažem, u dogovoru sam sa Žikom – imamo prijatelja koji pravi narodnu nošnju – da svake druge ili treće emisije obučem drugu narodnu nošnju. Znači, ovo je bila šumadijska, recimo pošto sam ja iz Krajine volela bih da obučem vrličku narodnu nošnju koja je fantastična i zaista jedan sitan vez onako, i to mi je onako posebno srcu drago. Ali oblačićemo, oblačiću narodne nošnje iz svih krajeva Srbije da pokažemo tradiciju svakog dela naše prelepe zemlje.

• Da li bi mogli Žiku da vidimo u narodnoj nošnji? Da li ćeš uspeti da ga nagovoriš da nosi narodnu nošnju?

Kristina: Zašto da ne? Pa Žika je, mislim, otvoren potpuno po tom pitanju. Verovatno će biti i toga. Nema on takvih predrasuda uopšte da nešto ne bi. Zašto da ne, pa to je na kraju krajeva i sastavni deo emisije.

• „Žikina šarenica“  je neka vrsta mobilne emisije, nije samo vezana za Beograd. Rečeno je da ćete i putovati. Da li znate već gde ćete da putujete, gde bi volela da putujete da predstavite svoju emisiju?

Kristina: Pa putovaćemo širom Srbije. Širom Srbije, verovatno i širom Republike Srpske i tako dalje, ali o tom potom to ćemo videti. Za sada smo u studiju. Ono što je jako interesantno jeste da mi snimamo kao da je uživo. Znači to samo teče. Kod Žike nema stajanja. Gost za gostom, vrlo je onako živo, dinamično. A ja se radujem iskreno ako bude došlo do tih karavana, da putujemo po opštinama, jer to je onako jedan direktan susret onda sa tim ljudima i to je onako jedno druženje koje zaista ostaje kroz život. Upoznate neke divne ljude koji vam ostanu prijatelji za ceo život. Tako da, jedino će mi problem biti možda malo vrućina kad krenu onih 40 stepeni, ali okej. Tako da, ako bude došlo do toga, kad bude došlo do toga, ja ću ti to Vlado javiti, pa ću ti onda dati komentar kako mi je tamo.

• Ti već imaš iskustva u vođenju takvih emisija, vodila si emisiju „Prelo u našem sokaku“. Koliko ti je to iskustvo pomoglo u vođenju „Žikine šarenice“?

Kristina: Jao, to iskustvo je meni bilo, iskreno ti kažem, vatreno krštenje. Zato što su meni bukvalno danas rekli: „sutra radiš Prelo u našem sokaku“. Pritom ja ne znam da li sam gledala tu emisiju dva ili tri puta. Ja sam imala takvu tremu, pritom emisija ide uživo. Ja sam tu prvu emisiju, ne znam kako odradila, uz pomoć Gospoda Boga, ja mislim. Puno mi je to, puno mi to znači, zato što je to dosta sličan format, je l' tako, kao „Žikina šarenica“. Upoznala sam baš zbog toga ti kažem – radila sam karavan tad, putovali smo po opštinama, radila sam i u studiju – upoznala sam zaista prijatelje i divne ljude sa kojima se družim i dan danas. Znači vidiš neka mesta za koja nisi znao ni da postoje u Srbiji. I to mi je onako mnogo dalo na iskustvu i sada mi je mnogo lakše kada radim „Žikinu šarenicu“ jer opet imam taj bekstajdž, odnosno bekground iza sebe.

Foto: Filip Plavčić

• Iza tebe imamo jednu emisiju dobru, „Exluziv night“. Koga bi želela ti da dovedeš, evo baš iz te emisije, pošto si imala različite goste, koga bi volela da vidiš u "Žikinoj šarenici"?

Kristina: Kusturicu. Pa sad, moje su vidi da ti kažem nešto, svako ima prava da se nada i da želi, je l' tako? Nada umire poslednja. Pošto se ti i ja poznajemo dugo, ti znaš da je meni velika želja da meni dođe Emir Kusturica. To je neko ko meni zaista je onako poseban umetnik u svakom smislu te reči, tako da eto njega bih volela dugo s njim baš jako, ili da odem tamo da napravim intervju sa njim pa da to pustimo kao prilog. Šta god, za svaku sam opciju.

• Iza sebe imaš veliki broj intervjua. Koja poznata ličnost ti je onako najviše privukla pažnju, ko ti je bio najbolji otprilike i koji intervju ti je posebno drag?

Kristina: Pa to su meni... Naravno sad neću da izdvajam nikoga, svi su bili divni. Svi moji gosti su prema meni bili divni, zaista nikada nisam imala problem ali ni sa kim, zaista. Ali da izdvojim onako, to je Snežana Savić i Sneki Babić. Eto obe Snežane. Jer nekako su mi i privatno ostavile utisak i ta njihova iskrenost i ta negluma kada se priča o nekim životnim situacijama se prepozna. Znači one su žene koje su prvo pre svega pune ljubavi i pozitivne energije i podrške. Kažu sa lepim ženama nikad nemate problem, to je živa istina. One su meni dale tako par dobrih saveta koje ću pamtiti za život. I kažem ti ta iskrenost kada sam im postavljala neka pitanja, kako su odgovarale, to je meni ostavilo najveći utisak.

• Možda nam otkriješ neki savet?

Kristina: Pa ne bih, to su bili privatni saveti, to bih ipak Vlado zadržala za sebe, zaista.

• Tu je i još jedan interesantan intervju, to je intervju sa Nemanjom Matićem. Kako gledaš na to iskustvo? To je mislim bila ekskluziva.

Kristina: Jeste, kad sam radila „Ekskluziv“. Pa ja sam jako želela da uradim sa njim intervju i sa još nekim sportistima, zato što je on meni onako slika i prilika jednog momka koji je potpuno na mestu, koji je tako uspešan, tako skroman i pomaže svojoj opštini, svojim ljudima. Čula sam razne priče pozitivne za njega i zato mi je to bilo vrlo onako inspirativno. Verovali ili ne, ja sam čula da je on došao u svoje rodno mesto Ub, i ja sam bukvalno uzela kola svoja, zvala sam prvu i rekla: „treba mi snimatelj, nabavite ga kako znate i umete“. Ja sam otišla tamo, on je sedeo sa njegovom suprugom, njenom sestrom u nekom kafiću tamo, i ja sam prišla i rekla: „Nemanja, molim Vas ja sam došla da uzmem intervju“. Kaže on: „pa dobro hajde sad ćemo da damo“. Tako da upornost se uvek isplati. Znači kad imate želju nemojte se plašiti ničega, znaš moju staru čuvenu – „mišić hrabrosti stalno treba da se vežba“. Jer ako probate bar znate, ako ne probate uvek ćete se pitati da li ste mogli ili niste. I on je vrlo srdačno onako izašao u susret i to odradio fenomenalno i opet dokaz da su veliki ljudi jednostavni ljudi. Znači ja nikada nisam imala problem sa velikim zvezdama.

• Bilo je tu isto tih raznih intervjua. Možda je tebe oduševio jedan gest Đuleta Van Goga, gde te je baš nahvalio . Kako pamtiš to iskustvo i tu reakciju Đuletovu na tvoj šarm, lepotu, sve?

Kristina: Da, u stvari on je mene pohvalio što sam ja prirodna i bez šminke bila, to je na njega ostavilo najjači utisak. Ja sam radila tad kao novinar, išla sam po terenu i sećam se da sam bila preumorna, bukvalno sam onako imala kosu skupljenu u neku ćubicu, bez šminke, preumorna... i on je bio poslednji u MTS dvorani, ne mogu ni da se setim šta je to bilo. Ja kažem: „jao samo da izdržim još ovo i da odem kući“. I sad ja držim onaj mikrofon, on daje intervju, sad naravno tu je bilo gomila novinara iz raznih redakcija, i samo ja čujem odjednom: „što ste Vi lepa žena“. I sad ja sam mislila da on govori nekome pored mene, jer ja sam sve bila samo nisam bila lepa taj dan sebi, ali eto vidiš kako ljudi vide drugačije. I ja se okrenem, i on kao meni: „Vi ste bez šminke, niste silikonirani, to je sve Vaše“. Ja kažem: „da, sve je moje“. „O pa svaka čast“. Pa ja sam stvarno bila zatečena. Pritom svi znamo da Đule Van Gog nije neko ko govori da bi rekao, čovek vrlo onako ima neki svoj stav i neki svoj pravac. I naravno da to godi, pa mislim kojoj ženi to ne bi prijalo? Ne postoji. Isto kao i muškarcu kad mu neka žena da kompliment, sigurno da znači i za samopouzdanje. Ja sam tad pomislila: „vau Kristina, dobra si ipak nije to tako strašno“. Tako da stvarno pozitivan gest, jako lep mislim. Eto vidiš, i na kraju krajeva kada je žena i bez šminke i kada je u blejzeru – ja sam imala neke farmerke, neki blejzer, neku rolku na sebi, ništa tu nije bilo vidljivo niti atraktivno – ali znači da ipak pravi muškarac kod žene vidi nešto drugo. Nije samo telo, nije samo fizika. Ima muškaraca koji gledaju samo to, ali ako se Vi skinete naravno da ćete privlačiti takve. Ali ako imate neki kodeks oblačenja – ja sam uvek za to da treba više da se pokrije, jer onda pravi muškarac onda više fantazira o tome šta se krije tu.

• Šta je po tebi pravi muškarac?

Kristina: Za mene je pravi muškarac stabilan muškarac. Odgovoran muškarac i pre svega dobar čovek. Ja sve mogu da tolerišem osim da je neko loš, loša osoba i karakterno i kao čovek i kao prijatelj. A to vidite lako – kako se odnosi i šta priča o prijateljima, kako se odnosi prema kolegama, kako priča o bivšim devojkama. To vam je prva slika i prvi utisak gde možete da prepoznate ko je kakva osoba. Mislim da o bivšima treba sve najbolje jer to je na kraju krajeva bio vaš izbor, to što ste vi u tom momentu zračili možda na nižoj nekoj frekvenciji pa ste privlačili neke partnere za koje sada verovatno ne biste popili ni kafu, to je druga stvar. Svi rastemo vremenom i radimo na sebi. Pravi muškarac je za mene odgovoran muškarac, muškarac koji stoji iza svojih reči, dela, koji ne priča puno. Iskreno ti kažem, ne volim muškarce koji se nešto puno sređuju, doteruju. Mislim da muškarac mora da bude u toj muškoj energiji, lepota je svakako za ženu naravno. Lepota je u oku posmatrača na kraju krajeva, to što je meni lepo ne znači da je tebi. Ali da bude pozitivan, da bude nasmejan, da ti pokaže poštovanje... Maniri, maniri su mi isto jako, jako bitni, i ne samo kod muškaraca nego i kod žena volim da vidim da žena ima manire, da se ponaša kao dama. I da ti bude podrška. Da prosto ti bude vetar u leđa i da ako te prihvati kroz ovaj posao, da nema posle želju da te menja ili da ti stavlja u plan neki drugi posao i tako dalje. Istinu, da priča istinu. Ja jedino stvarno laž, to je nešto što prezirem. Laž je za kukavice. Pravi muškarac i prava žena će ti uvek reći istinu. Pa sad ako ti možeš da se prilagodiš tome odlično, ako ne možeš – isto odlično, naći će se neko ko će se prilagoditi tome mislim. Ali daj da budemo iskreni, nema potrebe da se glumi, nema potrebe da se pričaju priče. Prava žena koja je sigurna u sebe i samostalna, ona neće takve stvari da toleriše i da trpi, jer takvih je mnogo, mnogo ljudi koji pričaju, koji ne stoje iza svojih reči, a to se jako brzo vidi. Izbor je, izbor je jako mali kada su i prave žene u pitanju, ne kažem ja samo da smo mi ugrožene. Ali znaš kao, ljudi veruju u Boga, pa ako veruješ u Boga onda budi iskren. Radi, radi ono što osećaš, a nemoj jedno da pričaš drugo da radiš treće da misliš. To nikako onda nije niti dobra energija niti dobra karma. Jer ono što daješ to mora da ti se vrati. Ono što na vrata izađe, mora da se vrati. Najlakše je biti negativan i ne znam podleći pod neku mržnju ili ljubomoru, jako je teško biti dobar čovek. Ali na tome se svakodnevno radi. Kako se radi? Tako što uzmeš, moliš se, čitaš, radiš na sebi, koriguješ svoj karakter, prepoznaš neke stvari koje ti se ne dopadaju pa kažeš „okej ovo ću da promenim“ svesno, znači svesno moramo da se menjamo. Ja ne volim kad čujem da neko ne voli da se menja, mislim da je to odlika nepametnih ljudi. Kategorično kad kažu „ne“. Čovek stalno mora da se menja i da radi na sebi i da širi tu svoju auru ili duh. Pa samim tim kad se širi duh i kad raste duh onda raste sve ostalo. Kada date ljubav, ljubav morate i da dobijete. Isto tako ako dajete zlo, ljubomoru... ljudi ne znaju koliko su misli bitne. Ja sad kao mogu tebi da se smejem a da ti želim loše... Misli su najbrža energija u kosmosu i jako je bitno u stvari suština je šta mislimo, jer ono što mislimo to izgovaramo na kraju krajeva to i živimo.

• Da li postoji neki gest kojim te muškarac osvojio?

Kristina: Ne, nisam osvojena. (smeh) Nije se još pronašao taj gest. Ne, ne znam šta se dešava sa mnom Vlado, nisu krivi muškarci, očigledno ja imam... Znaš šta, kad imaš neke padove u životu onda se nekako opečeš i čuvaš se. Nekako sam se potpuno zatvorila za tu za tu neku ljubav i emociju. Posvetila sam se poslu, prijateljima, treningu, radu, sebi... Čitam dosta, ali nikako da se desi to. Ne znam, mislim verujem da će se desiti, ali za sada zaista ima divnih muškaraca, zaista i kulturnih i vaspitanih i prijatnih, ali trenutno nije se desio taj klik. A kod mene to mora da bude to, kod mene je sve ili ništa. Ja ne mogu ništa podgrejano, ne mogu ništa polovično, ne mogu ništa što nije stabilno jer prosto za mene je veza uzajaman rast, uzajamna podrška i tolerancija. Na primer, ja kad sam u vezi ja volim da moj partner uspešan, ja sam tu da mu i pomognem i da ga saslušam i da ga posavetujem na kraju krajeva, zašto da ne mislim, dve glave su pametnije od jedne. Ali isto to očekujem i od i od druge strane.

• Kako bi opisala sebe? Ko je Kristina Iglendža?

Kristina: Pa Kristina Iglendža deluje kao da je vrlo opasna, u stvari je to samo jedna ozbiljna maska. U suštini sam osoba koja je jako senzitivna, užasno slaba na porodicu svoju, na životinje, na nemoć, posebno dece. Možda zato što sam ja prošla kolonu kao dete pa znam koliko mi je bilo teško i koliko sam bila negde duboko nesigurna u sebe zbog svega toga što mi se dešavalo. I onda kad vidim decu koja da kažemo imaju ili su zatvorena ili nisu prihvaćena u društvu, imam nekako potrebu da ih da ih zaštitim. Verujem u Boga, trudim se da da prosto dajem ljudima najbolje od sebe što mogu, kad vidim da to prelazi u neku stranu koja je negativna onda se povlačim. U suštini sam i komplikovana, daleko od toga da sam ja savršena, teška sam dosta recimo, u poslu imam svoje standarde, ali teška sam ljudima koji ne mogu da prate, jer ja nisam osoba koja može da se laže i koja može da se manipuliše. Jednostavno nemam prosto taj u sebi klik da mogu da trepnem na nešto sa čim se ne slažem. I onda ljudi kažu da sam teška, ali za mene je to na kraju krajeva negde i kompliment evo tvojim gledaocima da kažem, znači da imate neki svoj stav i neki svoj karakter i da ne mogu ljudi sa vama da rade baš sve što požele. Tako da imam ja dosta mana na kojima treba da radim, ali verovatno ću raditi na njima dok sam živa, ali trudim se, trudim se svakodnevno da budem bolja osoba.

• Tvoj jedan između ostalog zaštitni znak jeste i plava kosa. Da li si nekada razmišljala da promeniš, da se ofarbaš ili da ostane da budeš onako plavuša?

Kristina: A šta ti misliš, bi li meni stajala tamnija kosa?

• Ne, ja tebe vidim samo ovako, savršeno.

Kristina: Ja sam probala nešto kao ovaj da budem tamnija, nikako. Nikako. Prosto ja izgledam starije, mnogo izgledam ozbiljnije. Ja imam... Ja sam visoka metar 82, plus moja boja glasa, prava krajiška, ona dinarska, i onda još kad imam tu tamnu kosu, da se čovek ono uplaši, razumeš, kad me vidi. Ne, prosto ne stoji mi. Ne ne osećam se dobro u drugoj varijanti, prosto ja sam plava i to je to. I uvek kad pogrešim mogu da se vadim na boju kose, šta me briga, kao „ja sam plavuša“. (smeh)

• Imali smo jednu zanimljivu situaciju, otprilike pre možda mesec i nešto dana. Bila si u kvizu jednom, to u kvizu „Pobednik“. Kako gledaš na to iskustvo i da li možda sebe vidiš kao voditeljku kviza nekada?

Kristina: Voditeljka kviza... To recimo moja koleginica Aleksandra Gudelj fenomenalno radi, ona je toliko sjajna i mnogo je volim i privatno se družimo. Ti znaš isto, sarađivao si sa njom koliko je ona u stvari jednostavna, majka troje dece, žena kraljica, drugarica, znači o njoj stvarno sve u superlativu. Ona me je pozvala, da bila sam sa mojim kolegom Gvozdenom, pa bilo mi je fenomenalno. Pobedila sam Gvozdena, ali možda me Gvozden pustio. Pa kviz, znaš šta ja mislim da žena ne treba samo da ulaže, nikako ne sme da ulaže samo u fizički izgled. Mora da se nadograđuje čitanjem, mora da se nadograđuje radom na sebi, u mentalnom i u duhovnom smislu, naravno i u fizičkom, ali to mora da bude jedan komplet. Ne možeš da budeš lepa, a kad progovorimo da molimo Boga da ćutiš jer ono, poješće nas blam. Tako da ja sam za to da žena mora da bude obrazovana – ne mora da završi fakultet, ti možeš da se obrazuješ tako što ćeš da čitaš, što ćeš da se nadograđuješ, da radiš na sebi. A što se tiče pitanja da li bih vodila kviz – pa ne znam, znaš šta, nešto sam više nekako da bih vodila neku političku emisiju. Znaš nekako sam dugo u toj zabavi i čini mi se da sam to malo onako prevazišla, a pošto ja volim dinamiku, volim da je da je napeto, možda bi mi neka tako malo ozbiljnija forma emisije dobro došla. Šta ti misliš kako bih se ja snašla?

• Da li imaš neki hobi? Da li voliš da čitaš, putovanja, vidim da se baviš i sportom između ostalog?

Kristina: Sport redovno. To obavezno. Eto Aleksandra Gudelj na primer i voli da ide na utakmice, gleda Zvezdine utakmice... Jeste, ona je zvezdašica, ja ne znam da li je neko veći zvezdaš od nje, ali zaista. I ja navijam za Zvezdu, ali ja nisam stvarno toliko vatreni navijač kao što je ona.

• Je l' te nekad zvala da idete zajedno?

Kristina: Jeste, ali znaš šta kod nje je specifično – ona ide na sever. Znači ona, ona nema kod nje loša to kao ti glumiš ludilo neko. Znači sever, dres i idemo navijanje. Ona ode sa njenim klincima i to je onako od srca, ali ona je to nasledila od oca. Naravno i ja isto pošto sam rođena u Hrvatskoj tamo si znači ili navijao za Hajduk ili za Crvenu Zvezdu, naravno mi smo navijali za Zvezdu. A što se tiče hobija, da, volim da čitam, volim... naravno sport mi je broj jedan, znači bez toga ne funkcionišem na dnevnom nivou, i putovanja. Ako je neko lud za putovanjima, to sam ja. Ja pola toga ne izbacujem na društvene mreže jer prosto ne volim da... Ja sam više za tu biznis varijantu da pokazujem više oko emisije i tako dalje, ne volim privatno da se eksponiram nešto, ali putovanja obožavam. I mislim da čovek što više putuje sve je bogatiji i za iskustva i za kulturu i prosto za narode, za druženja, za prijateljstva i to je nešto što je meni sjajno.

Foto: Filip Plavčić

• Imaš omiljenu destinaciju možda?

Kristina: Imam. Španija mi recimo potpuno odgovara onako senzibilitetu, neverovatno nešto. I ti ljudi tamo, dosta su slični nama onako su veseli razigrani, tako da mi je Španija onako uvek uvek rado odem u Španiju.

• Koji grad u Španiji te je najviše oduševio?

Kristina: Pa bila sam na Ibici, to mi je malo za mene kako da ti kažem hard-kor onako, znaš malo su to previše te žurke i to, plaže su im prelepe i zaista je sjajno. A šta misliš koji grad?

• Pa ne znam, eto meni pada Barselona na pamet, ne znam tu je Madrid... Valensija?

Kristina: Valensija. Pa i meni isto, Valensija. Valensija mi je znači zaista... mada su spoj bukvalno spoj svega, mada i ovo sve što si ti nabrojao mislim to je sve divno i prelepo, ali Valensija mi je... Da, Valensija je kao nekako u senci ali je u principu grad za poželeti. Zato što ljudi ne znaju, oni odlaze upravo na ove destinacije na koje si ti koje si ti nabrojao jer su one in, ali evo ja preporučujem svima da odu u Valensiju, oduševiće se zaista.

• Da li sebe možda vidiš u svetu glume?

Kristina: Ja sam bila po spotovima muzičkim, sam bila angažovana, a vidiš nisam, u stvari ne mogu da se setim možda i jesam... Bilo je nekih raznih ponuda sad znaš otkad sam se ja bavila manekenstvom i modelingom, mislim da nije što se tiče serije mislim da nije bilo. Ali volela bih, što da ne? Pa to ja sam uvek otvorena za nova iskustva.

• Koju ulogu bi priželjkivala? Šta bi volela da glumiš?

Kristina: Pa ne znam, evo sad kad me tako pitaš nisam nikad razmišljala o tome, ali volela bih da budem na primer ćerka nekog ili političara ili ne znam tako nekog čoveka i da sam onako zaštićena pošto to u životu nisam bila pa hajde baš da budem u filmu. Pa ne znam, znači više bih volela da glumim neku neku dobru nego neku zlu osobu.

• Što se tiče modelinga i tako to, da li sebe vidiš u toj branši?

Kristina: Pa znaš šta ja sam bila mis fotogeničnosti Srbije i Crne Gore, kad je još Srbija i Crna Gora bila zajedno, baš sam imala jako malo godina. Pa nisam ja sebe tu ovaj uopšte pronašla zato što ja sam neko ko je svoj. I sad da meni neko određuje šta ću ja da pojedem, koliko ću da popijem... Ja sam Bik u horoskopu, ja sam hedonista, ja volim da jedem, ja volim da uživam i ne mogu to znaš – 20 grama ovog, 30 grama onog i sad da vodim računa... Ne, prosto se ne pronalazim u tome. Svaka čast tim devojkama, znači to je zaista onako jedan vojni režim, i svako je rođen za nešto. Ja za to nisam rođena. Ja mogu ovako volim modu, obožavam modu, ti znaš da sam ja vrlo aktivna i što se tiče kreatora naših i što se tiče saradnji uopšte modela, kreacija i tako dalje, to volim. Modu volim, čak u budućnosti ću možda i da se bavim nekom modom jer to je nešto što me zaista inspiriše i što baš onako volim. Volim, volim da radim sa ženama. Ja recimo mnogo volim da se družim sa lepim ženama, volim da ih stilizujem, ja recimo stvarno od ničega mogu da napravim nešto. Imam, imam taj neki ovaj momenat u sebi koji me inspiriše kad vidim ženu tačno te neke detaljčiće dodam i to onako izgleda za vrlo malo novca izgleda vrlo skupo i vrlo ovaj lepo.

• Koja žena na estradi ili javna ličnost koja se po tebi najlepše oblači, najbolje oblači? Po tebi baš ono kad si videla – „vau to je to“? Eto potenciraju, mnogi potenciraju Jelenu Karleušu...

Kristina: Dobro, Jelena Karleuša mislim ona je već da, ona je modna ikona i ona stvarno ima stila i dobro se oblači... Aleksandra Gudelj. ona mi se oblači fenomenalno, to je moja koleginica. Naravno Jelena Karleuša ima stila, ima još dosta njih, ali hajde kažemo na prvi utisak ona. Slabo gledam to, slabo to pratim, ja sam u nekom svom svetu.

• Kako izgleda jedan dan Kristine Iglendže, idealan dan?

Kristina: Idealan dan... evo ovaj danas na primer. Ustala sam, istrenirala sam, otišla sam kod frizera, malo sam se našminkala, došla sam kod tebe da porazgovaram sa divnim dragim ljudima i onda idem posle na probu za „Žikinu šarenicu“. Neka večerica sa prijateljicama, malo maženje sa mojim Brunom, mojim kućnim ljubimcem, malo razgovor sa porodicom i šta ćeš više od života? Jednostavne stvari čine život perfektnim i savršenim. Ljudi se, ljudi žive u zabludi misle da su velike stvari sreća, ali tek kako što bi rekao Merilin, nije sreća para puna vreća, to znaju oni što ih imaju. I sreća je u sitnicama, u tako... hvala Bogu da su nam svi živi i zdravi, porodica, i to kad imate onda ste najbogatiji na svetu. A ostalo sad možeš da imaš, da nemaš kao i ja u životu – sam razne ove situacije prošla, kad sam izbegla nisam bukvalno imala nigde da spavam, pa opet čovek zahvaljujući volji, želji, porodici stvori napravi, a opet u životu ne znaš opet šta će te sačekati. Bitno je da ne padneš ili ako padaš onda brzo da ustaneš i da nisi puno u mulju i da nisi puno u blatu jer blato kad se skori onda se teško skida. Tako da ako padnete, padnite ali brzo ustanite.

• Imaš li neku neostvarenu želju? Šta bi volela da ostvariš eto?

Kristina: Pa volela bih da se zaljubim i da se ostvarim kao majka.

• Dobro. Kristina, hvala ti puno.

Kristina: Hvala tebi Vlado, zaista mi je bilo zadovoljstvo pričati sa tobom jer ti si neko ko je meni uvek bio podrška i oslonac i neko ko jako profesionalno i odgovorno radi svoj posao, a to je danas zaista retko.

• Kakve reči, hvala ti puno Kristina.

Kristina: Hvala.

(Telegraf.rs)