Ovo su najkulturniji filmovi domaće kinematografije: Nemaju nijednu psovku, a jedno ih čini posebnim

U istoriji jugoslovenske srpske kinematografije, koja je često slikana sirovim bojama asfalta, teškim rečima i psovkama koje su služile kao interpunkcija, postoje dva ostrva nevinosti. To su filmovi koji ne viču da bi se čuli, ne vređaju da bi bili smešni i ne psuju da bi bili "narodski". "Hajduk u Beogradu" i "Lajanje na zvezde" nisu samo filmovi – oni su spomenici jednom vaspitanju, bontonu koji je bio mangupstvo samo po sebi.

Hajduk u Beogradu: Gligorije i beogradska košava: Čast pre svega

Preporučujemo

Kada je Gradimir Stojković udahnuo život Gligoriju Pecikozi Hajduku, stvorio je arhetip mladog čoveka koji u džunglu velegrada donosi nešto što se danas retko sreće: čestitost.

U filmu "Hajduk u Beogradu", sukob selo-grad i unutrašnji nemiri odrastanja rešavani su pogledom u oči, a ne pesnicom ili pogrdnom rečju. Gligorije nas je učio da se autoritet ne ruši bezobrazlukom, već integritetom. Njegova borba za svoje mesto pod suncem bila je tiha i dostojanstvena. Poseban ton filmu daju njegovi roditelji – otac koji, iako strog i ponekad zbunjen gradskim životom, predstavlja stub pravičnosti, i majka čija blagost umiruje svaku tinejdžersku buru. Njihov odnos prema Gligoriju podseća nas na vreme kada je roditeljska reč bila svetinja, ne zbog straha, već zbog dubokog uzajamnog poštovanja.

Lajanje na zvezde: Filozofija ljubavi pod lipama Sremskih Karlovaca

Ako je „Hajduk“ bio lekcija iz karaktera, „Lajanje na zvezde“ je najlepša poema o mladosti ikada zabeležena na filmskoj traci. Zdravko Šotra nam je podario svet u kojem se za naklonost devojke bori citatima, a ne uvredama.

Mihailo Knežević, čuveni Filozof, postao je simbol generacije koja je znala da je najjači "fajt" onaj intelektualni. Ko može zaboraviti scenu u kojoj on trči pored voza da bi devojci poklonio cvet, ili njegove briljantne dijaloge sa profesorima koji su bili prožeti poštovanjem čak i u trenucima najvećeg prkosa?

- Umni rad je fizički neizdrživ.

To je humor koji miluje, a ne ujeda. U svetu "Lajanja na zvezde", psovka bi zvučala kao falš nota u savršenoj simfoniji. Tu se voli pesnički, pati dostojanstveno i živi punim plućima, uz svest da je lepota govora ogledalo duše.

Ono što ove filmove čini posebnim,  jeste šarm koji poseduju glavni junaci.

(Telegraf.rs)