Na ovom mestu je Ljubiša Samardžić zaprosio Miru: Ona doputovala vozom iz Beograda, evo šta je tu sada

Čuvena replika iz kultne serije Vruć vetar "Da odem u Grčku... makar na pet dana... paradajz ko lubenica, lubenica ko kuća, a kuća bela na suncu, a sunce toplo, vruć vetar, ljudi blagi... i svi igraju" – koja je izgovorena u ulozi Borivoja Šurdilovića Šurde, utisnula se u pamćenje publike, a upravo je taj lik obeležio karijeru Ljubiše Samardžića. Popularnog Smokija život nije mazio. oca je izgubio rano, a život mu je obeležilo sirmoaštvo, a kasnije i smrt sina.

Slavni glumac je rođen 19. novembra 1936. godine u Skoplju u porodici rudara. Vodi poreklo sa Krivošija, odakle se njegov otac dvadesteih godina 20. veka odselio trbuhom za kruhom, dok mu je majka iz okoline Niške Banje. Rodio u Skoplju pošto mu je otac bio oficir, ali je zajedno sa porodicom došao da živi u Nišku Banju kada je imao tri godine, a u toku Drugog Svetskog rata mu je preminuo otac. Nakon toga usledio je težak život, morali su da se snalaze na sve načine.

Preporučujemo

Ljubiša je do kraja života voleo samo jednu ženu – svoju Miru, koju je zaprosio u Niškoj Banji. Na tom mestu danas se nalazi njegov spomenik, koji Banjce neprestano podseća na njega. Za Miru, to mesto ima još dublje značenje, jer u njoj budi uspomenu na jedan od najlepših trenutaka u njenom životu.

Foto:Telegraf.rs

Podsetimo, Ljubiša je zajedno sa majkom i bratom držao poslastičaru u Niškoj Banji i tako su zarađivali za život. Takođe, postoji anegdota da su Ljubiša i njegov brat Žarko često išli tramvajem do niške pivare kako bi nabavili led i u džakovima donosili nazad u poslastičaru. Njegovi drugovi iz mladosti kažu da je uvek bio nasmejan i vedar bez obzira što mu je život bio obeležen tragedijama. Uvek je pitao da li nekom treba pomoć, časšćavao je i do kraja života je voleo Nišku Banju u koju je uvek dolazio sa velikom radošću.

Pored smrti sina, doživeo je i gubitak sestre 1963. godine dok je bio na snimanju filma "Desant na drvar". To ga je dosta pogodilo i tada je rešio da se preseli u Beograd i upiše Akaedmiju i to sasvim slučajno. Nakon smrti majke, povukao je i brata Žarka sa sobom u Beograd koji se bavio režijom. On u Niškoj Banji ima svoju ulicu i bistu, a poslastičara u kojoj je radio stoji prazna i podseća na neko drugo vreme.

Ostvario je mnogo uloga, bio je veoma popularan, ali i pored toga ostao je skroman i nikada nije "digao nos" zbog profesije, bio je sasvim običan čovek. Preminuo je 8. septmebra u Beogradu nakon teške bolesti u 81. godini života.

(Telegraf.rs)