Biljana Čekić je igrala devojčicu heroinu Daru iz Jasenovca, evo kada danas izgleda i šta radi

Film "Dara iz Jasenovca" reditelja Predraga Gage Antonijevića, po scenariju Nataše Drakulić, ponovo je na malim ekranima, tačnije na RTS-u. Glavnu ulogu, ulogu heroine devojčice Dare, pripala je Biljani Čekić, koja je u međuvremenu odrasla i od datuma objavljivanja ovog teksta ima 18 godina.

Danas je maturantkinja koja se sprema za Akademiju, ali lik Dare i dalje živi u njoj. U razgovoru sa Đorđem Savanovićem za njegov Jutjub kanal pre mesec dana, Biljana se prisetila kastinga na koji nije želela da ode, emocija sa snimanja i tereta slave koji je usledio.

Preporučujemo

Čekićeva, koja je oživela lik devojčice heroine, danas je učenica četvrtog razreda ekonomske škole u Prijedoru. Iako se fizički promenila, kaže da je ljudi i dalje prepoznaju.

„Definitivno se sve sumiralo, dosta vremena je prošlo, emocije su se smirile. Ali osećaj je i dalje prelep, jer znam šta smo napravili tim filmom i projektom, koliko je on doprineo svima i koliko je ljudi saznalo tu istinu. Ja sam presrećna i zadovoljna i danas“, počinje priču Biljana.

Na pitanje da li je ljudi i dalje dozivaju imenom lika koji je proslavio, odgovara uz osmeh:

„Baš sam i malopre rekla, i dalje je ostala ta emocija. Ljudi me prepoznaju iako sam se fizički promenila. Mislim da ljudi najviše pamte te oči i taj pogled kroz čitav film koji se provlačio. Apsolutno me niko ne zove Biljana, nego Dara, i to mi je jako drago.“

Biljana je imala samo 11 godina kada je počela potraga za glavnom glumicom. Zanimljivo je da prvobitno uopšte nije planirala da se prijavi.

„Bila je audicija u školi. Profesorka nam je podelila papire za prijavu. Prvo nisam htela, svi su me nagovarali, a ja nikada ranije nisam imala dodira sa glumom. Mislim da sam se prijavila iz čiste spontanosti, jer mi je u tom trenutku bilo jako dosadno. Nisam očekivala ništa, bilo je to najnasumičnije ikada. Nisam znala ni o kom se filmu radi, samo da je kasting za glavnu žensku ulogu“, priseća se Biljana.

"Dara iz Jasenovca" / Foto: Aleksandar Letić

Nakon šest krugova audicija i probnih scena, stigao je poziv koji je šokirao celu porodicu.

„Prošla su četiri meseca i ja sam već izgubila nadu. Čak sam mislila, ako me sad pozovu i kažu da sam dobila ulogu, neću je prihvatiti. Međutim, pozvali su, rekli su da sam to ja, ja sam se malo šokirala, ali sam rekla – 'Dobro, prihvatam, šta sad' (smeh).“

Tokom snimanja koje je trajalo tri meseca na lokacijama u Somboru i Beloj Crkvi, Biljana je imala veliku podršku porodice, posebno oca koji je sve vreme bio uz nju.

„Najveća podrška je bio tata, on je bio sa mnom na snimanju. Ali ne smem da umanjim djedovu ulogu, on me je vodio na kastinge i govorio: 'Ti ćeš proći, ti si najbolja sto posto'. Sestra je imala prvi komentar: 'Nemoj se obrukati', kao svaka starija sestra“, kaže mlada glumica kroz smeh.

Suočavanje sa teškom tematikom Jasenovca za dvanaestogodišnje dete nije bilo lako. Biljana priznaje da je o logoru pre filma znala samo osnove.

„U školi smo učili neki minimum. Znala sam da je to logor, da su tamo bila deca i da je bio rat. Kroz snimanje sam upoznala pravu istinu i težinu te priče. Bilo mi je teško emotivno, ne fizički. Tek tada počneš da bivaš svestan da se to stvarno dešavalo i da je, iskreno, u stvarnosti bilo deset puta gore nego u filmu.“

Posebnu povezanost ostvarila je sa glumcem Zlatanom Vidovićem, koji je igrao njenog oca.

„Sa njim sam ostvarila neku posebnu vezu. On je meni i van kamera bio kao otac, bukvalno smo oživeli tu priču i van kadra. Ostali glumci su se prema meni ponašali kao prema kolegi, a ne kao prema detetu koje je tek došlo, i to mi je mnogo pomoglo.“

Premijera filma donela je nezapamćenu popularnost, ali i tamnu stranu medijske pažnje.

„Život mi se promenio bukvalno preko noći, nakon te prve projekcije. Dobijala sam milion poruka, poziva... Ja koja nisam bila u tom svetu, odjednom sam bila u centru svega. Bilo je dnevno po deset intervjua, stalna putovanja. Bilo je momenata kada sam govorila – 'Ja ne mogu, ja ovo ne želim'. Bilo je laži o mom životu, preuveličavanja, čak i nekih pretnji sa strane, ali sam se uz podršku prijatelja i porodice distancirala od toga. Rekli su mi da to nije bitno i da ne treba da me zanima.“

Iako završava srednju ekonomsku školu, njeno srce pripada umetnosti.

„Upisala sam ekonomsku školu jer sam htela da imam i tu neku drugu opciju, ali od prvog dana snimanja sam znala da želim da budem glumica. Planiram da upišem Akademiju. Pokušaću, pa ćemo videti. Bolje je da se kajem zbog nečega što sam uradila, nego zbog onoga što nisam. Mislim da je to moj put“, odlučna je Biljana.

Za kraj razgovora, Biljana je otkrila i jedan zanimljiv detalj sa snimanja koji gledaoci nisu mogli da primete. Njenog malog brata u filmu nisu tumačile jedna, već tri bebe – identični trojčaci.

„Bile su tri bebe, trojčaci. Njihova mama ih je prijavila kako bi nam bilo lakše, jer snimanje tri meseca za bebu je ogroman stres. Luka je bio taj koji je najviše voleo da se snima i da se nosi. Ali, pošto sam ja tada imala jedva 40 kilograma, a on je bio krupna beba, često ga zapravo nisam ni nosila. Stavljali bi mi neke podloge ili stočić da on stoji na tome, a da izgleda kao da ga ja držim u naručju, jer mi je bio pretežak (smeh).“

(Telegraf.rs/izvor: Youtube/ĐORĐE SAVANOVIĆ)