Otac mu je platio ceh zbog stavova: Životna priča Voje Brajovića tera na suze

Životna priča Vojislava Voje Brajovića krije slojeve tuge, borbe i neizvesnosti koji su obeležili njegove najranije godine. Slavni glumac je svojevremeno otvoreno govorio o porodičnoj drami koja je ostavila dubok trag na njegovo detinjstvo, otkrivši da je oca upoznao tek po njegovom izlasku iz zatvora.

Rođen 11. maja 1949. u Beogradu, Brajović je potekao iz porodice u kojoj su roditelji, Vukota i Milisava, bili učesnici Narodnooslobodilačkog rata. Međutim, posleratne političke okolnosti donele su preokret koji će im promeniti živote. Njegov otac, mladi oficir i čovek snažnih uverenja, našao se na udaru vlasti nakon Informbiro, jer je otvoreno izražavao stavove koji nisu bili poželjni u tadašnjem sistemu.

Preporučujemo

- Moji roditelji bili su mladi revolucionari, antifašisti. Majka se uključila u rat sa 16, otac sa 19 godina. Stariji brat se rodio u Karlovcu. Otac je voleo da misli svojom glavom i to ga je skupo koštalo kada je došlo do rezolucije Informbiroa. Smatrao je da je Tito izdao interese radničke klase - prisetio se glumac.

Zbog političke nepodobnosti, njegov otac je uhapšen i odveden na Goli otok, dok je kaznu izdržavao i u Stara Gradiška. Porodica je tada ostala bez oslonca – majka je sa decom izbačena iz stana i bila prinuđena da potraži utočište kod rodbine u Valjevu. Uprkos teškom siromaštvu, trudila se da deci obezbedi dostojanstvo i normalnost.

- Mama je volela da sve bude lepo. Skoro da nismo imali leba da jedemo, ali smo morali da budemo lepo obučeni, sve ‘kao iz Burde’. Imala je čipke čak i na klozetskoj šolji - govorio je Brajović, opisujući snagu i upornost svoje majke.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Upravo ona je usmerila njegov životni put. Već sa četiri godine počeo je da recituje na priredbama, često obučen u partizansku uniformu, sa drvenom „mašinkom“, dok mu je otac u to vreme bio iza rešetaka. Time je, kako je objašnjavao, želela da pokaže da njihova porodica nije neprijatelj države. Posebno potresan detalj iz tog perioda vezan je za trenutak kada je imao svega devet meseci – tada su nepoznati ljudi upali u njihov stan u Kosmajskoj ulici i odveli njegovog oca, dok su majku i decu izbacili na ulicu. Oca je prvi put zaista upoznao tek četiri godine kasnije, kada se vratio iz zatvora.

Jedna od najdirljivijih priča govori o načinu na koji je majka pokušavala da ocu pošalje znak da je porodica živa. U hranu koju mu je slala, krišom je ubacila dečju cuclu – simbol nade i dokaz da ga kod kuće neko čeka.

Kasnije, po očevom povratku, u njihov dom su se vratili i trenuci topline – otac im je čitao narodne pesme, dok je majka insistirala na recitovanju, čime je zapravo trasirala njegov umetnički put. Brajović je često evocirao i uspomene iz detinjstva provedene u Crnoj Gori, u selu Kosić kod Danilovgrada, gde je porodica imala korene i gde su, uprkos skromnim uslovima, pronalazili radost.

- Spavali smo u kolibama, na vrećama punim lišća, nas petnaestak u jednoj prostoriji, i bili smo presrećni - prisećao se glumac, ističući da su upravo ti trenuci oblikovali njegov pogled na život.

Kasnije je imao priliku da pročita i zatvorski dosije svog oca, koji je na njega ostavio snažan utisak.

- Tragikomično. Sama situacija je tragična, a kad pročitate dosije, postaje gotovo apsurdna. Ali sve to govori o snazi da se u teškim vremenima pronađe optimizam. On ne postoji samo kada je lako i lepo – rađa se upravo kada je najteže - zaključio je Brajović.

(Telegraf.rs)