Bio je glumac sa najtužnim očima, sebe nazivao baksuzom: Tragedija iz detinjstva mu je ostavila veliki trag

Mnogi ga i danas pamte po ulozi Burduša, romskog muzičara iz serije "Muzikanti", liku koji je obeležio jednu epohu domaće televizije. Ipak, iza tog prepoznatljivog lica krila se mnogo složenija životna priča. Jovan Janićijević bio je školovani umetnik – diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju – ali i čovek čije su oči, kako su mnogi primećivali, nosile tihu tugu. Razlog za to leži u njegovom detinjstvu, obeleženom ratom, siromaštvom i gubicima.

Printskrin: RTS

Preporučujemo

Rođen kao jedno od petoro dece u porodici učitelja Janićija i domaćice Vere, odrastao je uz tri starije sestre i brata blizanca Andriju. Porodica se često selila širom Srbije zbog očevog posla, da bi se konačno 1934. godine nastanila u Beograd, kada je njegov otac prešao u poštansku službu, oslanjajući se na iskustvo telegrafiste sa Solunskog fronta.

Međutim, mir nije dugo trajao. Tokom Bombardovanje Beograda 1941. porodica je izgubila gotovo sve što je imala. U teškim ratnim godinama snalazili su se kako su znali – zahvaljujući solidarnosti kolega iz pošte dobili su privremeni smeštaj, ali su glad i nemaština postali svakodnevica. Kao dete, Jovan je zajedno sa vršnjacima krao hranu kako bi preživeo, dok su im pojedini italijanski vojnici pomagali i delili ono što su imali.

Posebno mesto u njegovim sećanjima zauzima Italijan po imenu Manolo, koji je deci pomagao u najtežim trenucima. Njegova tragična smrt, kada su ga nemački vojnici streljali pred očima dece, ostavila je dubok trag na mladog Jovana. Kasnije je često govorio da je od tog trenutka u njegovoj duši ostala trajna tuga.

Ratne godine donele su i brojne druge opasnosti – porodica je jedva preživela bombardovanja, a jednom prilikom ih je od sigurne smrti spaslo to što bomba nije eksplodirala. Nakon rata, Jovan je pokušao da nastavi školovanje, ali ga je buntovni duh i težak život često vodio u sukobe, pa je čak bio i izbačen iz škole.

Uprkos svemu, iz tih teških okolnosti izrastao je u velikog umetnika. Njegova autentičnost, emocija i životno iskustvo pretočili su se u uloge koje su ostale upamćene kao deo kulturne baštine.

Jovan Janićijević Burduš preminuo je 26. februara 1992. godine, u 60. godini života. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a iza sebe je ostavio uloge koje i danas žive, kao i priču o životu koji nije bio nimalo lak, ali je bio istinski i snažan.

(Telegraf.rs)