Ovo je poslednja serija snimljena u SFR Jugoslaviji: Deset dana nakon poslednje epizoda desio se raspad

Kada je 16. juna 1991. godine emitovana poslednja epizoda serije "Bolji život", niko nije slutio da će samo devet dana kasnije, proglašenjem nezavisnosti Slovenije "zajednički krov" pod kojim su Popadići živeli početi nepovratno da se urušava.

Postoje serije koje zabavljaju, i postoje one koje postaju dijagnoza jednog vremena. "Bolji život", remek-delo scenariste Siniše Pavića, bilo je upravo ovo drugo – ogledalo u kojem se ogledala čitava Jugoslavija, dok se, nesvesna onoga što dolazi, smejala sopstvenim problemima uz zvuke pesme Dada Topića.

Preporučujemo

Završetak sage o porodici Popadić nije bio samo kraj jednog televizijskog programa; bio je to simbolički kraj Jugoslovenske radio-televizije (JRT). Serija je bila poslednji projekat te veličine koji se gledao od Triglava do Đevđelije.

Svega nekoliko dana nakon što su Giga Moravac, Emilija i njihova deca podigli čaše za svoj "bolji život", realnost je postala surova. Granice su počele da se zatvaraju, a zajednički kulturni prostor, čiji je Popadić bio nezvanični ambasador, počeo je da puca po šavovima.

Foto: Promo

Slutnja u scenariju: Emilija i Giga kao metafora

Analitičari kulture danas često ističu da je Pavić, svesno ili nesvesno, u odnos Dragiše i Emilije utkao tenzije same države.

Giga Moravac: Predstavnik starog kova, srca i kafane, pomalo nesnađen u novim društvenim tokovima.

Emilija Popadić: Finkesa, profesor latinskog, okrenuta Zapadu i građanskim vrednostima.

Njihov stalni balans između razvoda i opstanka u zajednici bio je verna kopija tadašnjih političkih pregovora jugoslovenskih republika. Dok su se oni u studiju u Košutnjaku mirili, u stvarnosti je „bračna parnica“ republika krenula putem bez povratka.

Od bede do luksuza na kredit

Serija je verno pratila transformaciju društva – od sivih kancelarija socijalističkih preduzeća do prodora prvih „privatnika“, šverca i želje za brzim bogatstvom. Popadići su bili porodica koja sanja o evropskom standardu dok im se plafon u kuhinji ruši. Taj raskorak između želja i realnosti bio je kolektivni osećaj miliona Jugoslovena s kraja osamdesetih.

Nasleđe koje ne bledi

Danas, decenijama kasnije, „Bolji život“ ostaje najrepriziranija serija na ovim prostorima. Razlog nije samo nostalgija za glumcima poput Marka Nikolića, Cece Bojković ili Dragana Bjelogrlića. Razlog je u tome što je ta serija ostala poslednje mesto gde smo svi bili ista publika.

Kada se te junske večeri 1991. godine odjavna špica poslednji put zavrtela, nije se završila samo jedna serija. Završio se jedan način života, ostavljajući nam samo naslovnu pesmu da nas podseća na vreme kada smo svi, bar nedeljom uveče, verovali da je „bolji život“ odmah tu, iza ugla. Poslednja, 82. epizoda emitovana je 16. juna 1991. Deset dana kasnije, ratni sukobi u Sloveniji označili su početak kraja SFRJ, čime je serija i formalno postala poslednji veliki zajednički kulturni projekat nestale zemlje.

(Telegraf.rs)