"Nikada to neću da zaboravim" Tragična životna sudbina Ružice Sokić: "Tolika sam se uplašila da sam se...

Ružica Sokić ostala je upamćena kao jedna od najvećih diva domaće scene, umetnica koja je svakom ulogom davala posebnu dubinu i emociju. Iza njenog blistavog glumačkog puta krila se, međutim, teška i potresna životna priča o kojoj se dugo malo govorilo.

Odrasla je u porodici intelektualaca – njen otac Petar Sokić bio je istaknuti novinar i jedan od vodećih ljudi lista „Pravda“. Ipak, Drugi svetski rat doneo je preokret. Nakon okupacije, njen otac bio je osuđen na smrt, ali je kasnije oslobođen i vratio se u Beograd, gde su mu oduzeta građanska prava. Porodica je tada živela u stalnom strahu i nemaštini.

Preporučujemo

- Mi smo imali svoju sobu, jednu zajedničku prostoriju i kuhinju - sećala se glumica, opisujući skučene uslove u kojima su živeli nakon što su im u stan useljeni sustanari. Njen otac je često bio hapšen, a noćni pretresi bili su deo svakodnevice.

- Ne mogu da zaboravim kako su nam noću pretresali kuću i tražili neke dokaze o tatinim ‘reakcionarnim aktivnostima - govorila je.

Strah koji je proživljavala kao dete bio je ogroman.

- Toliko sam se plašila da sam se jednom upiškila od straha - priznala je u jednom intervjuu, ističući da je to bio period bez kraja za patnju njene porodice. Uprkos svemu, naglašavala je da u sebi nije gajila mržnju:

- Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život.

Godinama kasnije, daleko od očiju javnosti, vodila je iscrpljujuću pravnu bitku za porodično nasleđe u Banjaluka. Reč je o vrednom zemljištu u centru grada za koje je tvrdila da joj je oduzeto. O tom slučaju govorila je otvoreno i bez zadrške:

Printskrin: RTS

- Taj vlasnik Kaldere je jedan lopov koji mi je zajedno sa ovim glavnim u RS oteo 1.600 kvadrata zemlje i nikada mi ništa za to nisu dali. Mnogo sam se zbog toga sekirala, obolela sam i zamalo nisam umrla.

Isticala je da je pokušala da sve reši pravnim putem, ali da se suočila sa ozbiljnim pritiscima: „Nisam htela da se sukobljavam s njim nego sam na civilizovan način pokušala stvar da rešim preko suda. Međutim, nisam ni slutila šta će me snaći.“

Posebno su je potresale pretnje koje je, kako je tvrdila, dobijala: „Kaldera me je zvao telefonom i rekao da će platiti nekoj agenciji da me strpaju u gepek i iz Beograda tako dovezu u Laktaše. Jel’ znate šta to znači? Pa to ništa drugo ne može značiti nego da će me ubiti.“

Uprkos svemu, nije odustajala od borbe za ono što smatra svojim pravom: „Mogu da pišem roman šta sam sve doživela. Očekivala sam bar malo morala i ljudskosti, i neko simbolično obeštećenje. Ojađena sam.“

Dodavala je i da ju je najviše bolelo to što nema naslednike kojima bi ostavila imovinu: „Svesni su koliko godina imam i da nemam svoje dece, pa čekaju da umrem i da sve to razgrabe. Ja sam nameravala taj novac dok sam živa da ostavim deci bez roditelja.“

Ružica Sokić preminula je u decembru 2013. godine, u 79. godini života. Iza sebe je ostavila ne samo upečatljive uloge, već i svedočanstvo o životu ispunjenom velikim iskušenjima, ali i dostojanstvom koje je zadržala do samog kraja.

(Telegraf.rs)