Srpska rediteljka Doroteja Kovačević otkrila detalje saradnje sa slavnim Paolom Sorentinom

U decembru prošle godine, u argentinskom gradu San Martin de los Andes u Patagoniji, proslavljeni italijanski reditelj Paolo Sorentino održao je „Paolo Sorrentino Lab“. Ova međunarodna radionica okupila je pedeset mladih autora iz celog sveta, a među odabranima se našla i mlada rediteljka Doroteja Kovačević.

Pod Sorentinovim mentorstvom, učesnici su prošli kroz kompletan proces stvaranja kratkog filma – od prvobitne ideje do finalne postprodukcije. Doroteja, koja je gostovala u Jutarnjem programu RTS-a kod voditeljke Nikoline Rakić, ističe da je ovo iskustvo značajno promenilo njen unutrašnji stvaralački proces: „Iz ove perspektive, kad je sve završeno, mogu da kažem me je njegov pristup potpuno oslobodio i puštam sebe da drugačije maštam“, navela je ona.

Preporučujemo

Prema njenim rečima, Sorentinov rad karakteriše uverenje da u umetnosti greška ne postoji, uz snažan fokus na intuiciju autora. O samom Sorentinu kao mentoru, Doroteja kaže: „On je jako jednostavan čovek i tome me je najviše učio, jer imam tendenciju da komplikujem. Svako od nas u radionici je mogao da uzme šta je njemu za autorstvo neophodno u datom trenutku i svako od nas je odneo sa sobom neku lekciju“.

Pored profesionalnog aspekta, sam boravak u specifičnom okruženju Patagonije ostavio je snažan utisak na nju. „Dolaziš u potpuno novo podneblje, prirodu, okruženje, životinje, lјude… Iako isprva želiš da se dokažeš, posebno nekom kao što je Paolo Sorentino, na kraju shvatiš da nije poenta u tome već pronalaženju tog svog glasa i oslobađanju“, objašnjava autorka.

Foto: Tanjug/AP/Andreea Alexandru/Invision

Jedna od najzanimljivijih anegdota sa radionice odnosi se na Sorentinov odgovor na pitanje kada je film zapravo završen. Njegova čuvena rečenica koju je Doroteja zapamtila glasi: „Film je gotov kada ponovo počnem da razmišlјam o hrani, seksu i fudbalu.“

Kao rezultat ovog procesa nastao je film pod nazivom Uspavanka, koji je sada spreman za festivalski život i kasniju distribuciju. Glavna inspiracija za film bila je fotografija devojke po imenu Luna, ali i lični trenuci same autorke. „Koristila sam trenutke iz svog života, koji su univerzalni i prenela ih. Akcenat je i na lokacijama, na kojima je insistirao Paolo. To zaista i jeste tačno, jer tek kad dođete negde shvatite kako treba nešto da snimite, a jasniji su vam i sami likovi“, zaključuje Kovačevićeva.

(Telegraf.rs/izvor: RTS)