Sećanje na Vladimira Jevtovića: Bio je vrhunski pedagog, neki od najvećih glumaca su kod njega završili glumu

U istoriji srpske kulture i prosvete malo je ličnosti koje su uspele da na tako savršen način spoje strogu intelektualnu disciplinu filozofije sa neuhvatljivom magijom glumačke umetnosti. Jedna od tih retkih figura bio je Vladimir Jevtović, rođen u Beogradu 30. aprila 1947. godine. Njegov životni i profesionalni put bio je obeležen nečim što bi se moglo nazvati "akademskim podvigom" - uporedo je studirao Filozofski fakultet i Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju. Diplomirati na oba fakulteta u isto vreme značilo je posedovati neverovatnu snagu volje i širinu duha, a Jevtović se tu nije zaustavio - magistrirao je na filozofiji, a potom i doktorirao na Fakultetu dramskih umetnosti, utemeljujući svoje pedagoško delovanje na dubokim naučnim i umetničkim osnovama.

Iako se povremeno ogledao u glumi i režiji, Jevtovićeva prava životna misija bila je pedagogija. Kao dugogodišnji profesor na FDU, on nije bio samo predavač, već istinski mentor i graditelj karaktera. Njegova metoda bila je prepoznatljiva i beskompromisna. Svoje studente nije pripremao samo za scenu, već za životnu borbu u umetnosti, obučavajući ih kao „pozorišne komandose“. Od njih je zahtevao ono što je najteže postići: savršenu preciznost, brzinu misli, fizičku i mentalnu snagu, ali iznad svega - očuvanje i razvoj maksimalne individualnosti. Nije želeo glumce koji liče jedni na druge, već snažne ličnosti koje su sposobne da iznesu najteže zadatke sa nepokolebljivom istrajnošću.

Preporučujemo

Koliko je njegov rad bio plodotvoran najbolje govori neverovatna lista njegovih studenata. Malo je pedagoga u svetu koji se mogu pohvaliti da su iznedrili toliku koncentraciju talenta. Pod njegovim budnim okom stasavali su: Dragan Petrović Pele, Boda Ninković, Vesna Trivalić, Žika Todorović, Mirjana Joković, Milorad Mandić Manda, Nebojša Dugalić, Nebojša Glogovac, Nataša Ninković, Vojin Ćetković, Nela Mihailović, Danijela Kuzmanović, Sergej Trifunović, Ljuba Bandović, Nataša Tapušković, Pavle Pekić, Andrej Šepetkovski, Nebojša Milovanović, Jelena Jovičić... i desetine drugih koji danas čine samu srž srpskog glumišta. Činjenica da ste bili njegov student nosi sa sobom posebnu vrstu ponosa i odgovornosti, jer je Jevtović u svakoga od njih utkao deo svoje strasti i posvećenosti.

Njegov uticaj se nije završavao u amfiteatru. Jevtović je bio autor dragocenih udžbenika i knjiga o glumi koje su i danas nezaobilazna literatura za svaku novu generaciju umetnika. Njegova ljubav prema teatru bila je apsolutna i prenosila se prirodno, gotovo genetski. Njegova tri sina nastavila su putem prosvete i umetnosti: najstariji je postao uvaženi profesor i pisac, dok su mlađi, Ivan i Jakov Jevtović, postali istaknuti glumci, čuvajući dragoceno prezime na daskama koje život znače.

Vladimir Jevtović nas je napustio u 66. godini života, ostavivši iza sebe prazninu koja se oseća u svakom pozorišnom bifeu i na svakoj klasi Akademije. Međutim, njegovo nasleđe je živo - ono pulsira kroz svaku repliku koju njegovi đaci izgovore na sceni i kroz svaki aplauz koji dobiju, jer su ih upravo njegove lekcije učile kako da budu „ubitačni“ u svojoj umetnosti i veliki u svojoj ljudskosti.

(Telegraf.rs/izvor: Instagram/vesna_alu)