Šolja kafe, stolarska radionica i jedan dolar: Šokantni honorari holivudskih zvezda koje danas vrede milione

Holivud danas prepoznajemo po basnoslovnim honorarima, privatnim ostrvima i ugovorima koji se mere stotinama miliona dolara. Ipak, put do vrha retko je popločan zlatom od samog početka. Neke od najkultnijih uloga u istoriji kinematografije, koje su definisale karijere glumačkih velikana, plaćene su iznenađujuće malo – ponekad čak i manje nego što su zaradili tehničari na istom setu.

Evo priča o šest legendarnih glumaca koji su, što zbog sudbine, a što zbog čiste strasti, radili za „minimalac“.

Preporučujemo

Kristijan Bejl: Američki psiho i borba za krov nad glavom

Danas je Kristijan Bejl sinonim za ekstremnu posvećenost i jedan od najbolje plaćenih glumaca na svetu. Međutim, 2000. godine, situacija je bila dramatično drugačija. Studio je bio izuzetno skeptičan prema tome da Bejl tumači lik Patrika Bejtmena u filmu „Američki psiho“ (American Psycho) – ulogu su prvobitno nudili Leonardu Dikapriju.

Kada je Bejl konačno dobio posao, plaćen je po apsolutnom zakonskom minimumu. Glumac je kasnije priznao da su mu se šminkeri na setu bukvalno smejali jer su zarađivali znatno više od njega.U to vreme, Bejl je delio kuću sa ocem i sestrom, a nekretnina je bila pred prinudnom prodajom zbog dugova. Taj minimalni honorar bio mu je jedina nada da spasi porodični dom, što mu je na kraju i dalo dodatnu motivaciju da ulogu odigra maestralno.

Bred Pit: Šolja kafe vredna milione

Kada ste zvezda kalibra Breda Pita, vaša pojava na ekranu obično košta milione. Ali u hitu „Deadpool 2“, Pit je prihvatio nešto sasvim drugačije. Pojavio se kao nevidljivi mutant „Vanisher“ u kameo ulozi koja traje svega tri sekunde – u momentu kada njegov lik strada od strujnog udara i na trenutak mu se vidi lice.

Za ovaj angažman, Pit je plaćen tačno 956 dolara (što je tadašnji dnevni minimum prema pravilima sindikata glumaca). Međutim, njegov pravi uslov bio je mnogo neobičniji: zatražio je da mu glavni glumac i producent Rajan Rejnolds lično donese šolju Starbucks kafe na set. Rejnolds je to rado učinio, a Pit je dokazao da su u Holivudu prijateljstvo i dobra šala nekada važniji od čeka sa mnogo nula.

Harison Ford: Od stolarske radionice do zvezda

Priča o Harisonu Fordu je jedna od najpoznatijih „Pepeljuga“ priča Holivuda. Pre nego što je postao Han Solo u „Ratovima zvezda“ (Star Wars), Ford je bio glumac u usponu koji nije mogao da prehrani porodicu, pa je počeo da radi kao samouki stolar.

Ironično, upravo ga je taj zanat doveo do uloge života.Dok je radio na vratima u kancelariji Frensisa Forda Kopole, primetio ga je Džordž Lukas, koji ga je zamolio da pomogne drugim glumcima prilikom audicija čitajući replike Hana Soloa. Fordova harizma je bila toliko očigledna da je Lukas shvatio da je pravi čovek za ulogu sve vreme bio tu. Za prvi film Ford je dobio svega 10.000 dolara. Iako je to tada bila solidna plata za stolara, niko nije mogao da predvidi da će ta uloga postati temelj franšize vredne milijarde.

Džordž Kluni: Rizik koji se isplatio kroz umetnost

Kada je Džordž Kluni odlučio da snimi istorijsku dramu „Laku noć i srećno“ (Good Night, and Good Luck), nije to radio zbog novca. Želeo je potpunu kreativnu kontrolu nad pričom o novinaru Edvardu Marou i njegovom sukobu sa senatorom Makartijem.

Da bi film uopšte bio snimljen u crno-beloj tehnici (kako je insistirao), Kluni je stavio svoju kuću pod hipoteku. Sebi je isplatio simboličnu platu od samo 1 dolara za svaku od tri uloge: scenariste, režisera i glumca. Rizik se višestruko isplatio – film je postao kritičarski hit, zaradio šest nominacija za Oskara i zacementirao Klunija kao ozbiljnog filmskog stvaraoca.

Džejms Erl Džons: Glas koji nije tražio slavu

Danas je nemoguće zamisliti Darta Vejdera bez dubokog, autoritativnog glasa Džejmsa Erla Džonsa. Ipak, u originalnom filmu iz 1977. godine, Džons je bio plaćen samo 7.000 dolara za svoj vokalni doprinos.

Zanimljivo je da je Džons tada odbio da bude potpisan na špici filma. Smatrao je da je on samo „specijalni efekat“ i želeo je da svu slavu prepusti Dejvidu Prouzu, glumcu koji je fizički bio u kostimu. Džons je kasnije izjavio da mu je tih 7.000 dolara u tom trenutku izgledalo kao pravo bogatstvo za jedan dan posla u studiju. Decenijama kasnije, taj glas postao je najprepoznatljiviji u istoriji filma.

Džejmi Li Kertis: Kraljica krika za 8.000 dolara

Horor klasik „Noć veštica“ (Halloween) iz 1978.godine snimljen je sa izuzetno malim budžetom, a njegova glavna zvezda, tada mlada Džejmi Li Kertis, dobila je honorar od 8.000 dolara.

Situacija je bila toliko skromna da je glumica dobila samo 200 dolara za sopstvenu garderobu, pa je odeću za lik Lori Stroud morala da kupuje sama u prodavnicama jeftine robe. Iako je zarada bila mala, film je postao globalni fenomen i zaradio preko 47 miliona dolara samo u prvom talasu. Kertis je tom ulogom postala prva prava „kraljica krika“ (Scream Queen), što joj je otvorilo vrata za karijeru koja traje skoro pola veka.

(Telegraf.rs/izvor: Instagram/eastereggs)