Proces digitalne restauracije filmova u Kinoteci traje i do tri meseca: Najveći izazovi su ton i boja

Reparator filmske trake Arhiva Jugoslovenske kinoteke Radojko Raketić izjavio je danas da je u procesu digitalne restauracije domaćih filmskih klasika najvažnije očuvati autentičnost originalnog filmskog zapisa i sačuvati izgled filma iz vremena kada je snimljen.

Raketić je za Tanjug objasnio da restauracija počinje tehničkom pripremom i evidentiranjem fizičkih oštećenja na filmskoj traci, nakon čega slede čišćenje kopije, skeniranje i digitalna obrada kadrova.

"Digitalna restauracija radi se deo po deo, uz korišćenje posebnih programa i alata, kako bi se dobio što verniji prikaz originala, kao u vreme kada je film snimljen", rekao je Raketić nakon stručnog vođenja kroz Arhiv.

Raketić je istakao da trajanje restauracije zavisi od kvaliteta sačuvanog materijala i da proces nekada može trajati i do tri meseca, naročito kod filmova snimanih na poluprofesionalnim i niskobudžetnim formatima.

"Ne možete očekivati da film sniman sedamdesetih godina u niskom budžetu danas ima savršen negativ od kog može da se napravi besprekorna kopija", rekao je Raketić.

Rukovodilac digitalizacije Dubravko Badalić ocenio je da izazovi restauracije zavise od samog filma, a da su kod pojedinih ostvarenja problematični ton i slika, posebno kod kolor filmova.

"Nemamo težnju da uradimo bolji, šareniji i lepši film, on treba da bude integralan, onakav kakav je bio", poručio je Badalić.

Tokom stručnog vođenja kroz Arhiv Jugoslovenske kinoteke, Raketić je novinarima pokazao i depoe u kojima se čuvaju najvrednije filmske kopije koje Kinoteka poseduje.

"Ovo je objekat na dva nivoa, gde se temperatura kreće između 15 i 18 stepeni, što se smatra idealnim uslovima. Vlažnost vazduha je do 50 odsto. Trudimo se da u ovom delu materijal očuvamo što duže kako bismo imali sa čim da radimo", rekao je Raketić.

Dodao je da Kinoteka poseduje i novoizgrađeni depo namenjen čuvanju kolor materijala, odnosno filmova i negativa u boji.

"Taj depo ima poseban sistem čuvanja. Prostire se na četiri nivoa, dva iznad i dva ispod zemlje, a temperatura i vlažnost održavaju se između tri i pet stepeni. To se pokazalo kao najbolji uslov za očuvanje filmskih kopija", naveo je Raketić.

Prema njegovim rečima, Jugoslovenska kinoteka čuva i druge predmete iz istorije filma, plakate, knjige snimanja, postere, projektore, kamere i fotoaparate, odnosno "sve što jedan film nosi sa sobom".

Tokom obilaska predstavljeno je i odeljenje u kojem se pregledaju i kontrolišu filmske kopije pre restauracije i arhiviranja, a prikazani su i materijali "pre i posle" restauracije.

Vođenje kroz Arhiv realizovano je u okviru projekta A1 Kinoteka, u okviru kojeg će 17. juna biti prikazan novi, 44. restauirani film, "O pokojniku sve najlepše".

(Telegraf.rs/Tanjug)