Liga šampiona filmske umetnosti: Žiri programa „Divlji Balkan“ o snazi i emociji regionalne kinematografije

U okviru Balkanskog festivala filmske režije u Beogradu, održana je konferencija za medije na kojoj su predstavljeni članovi žirija prestižnog programa „Divlji Balkan“. O stanju regionalne kinematografije, specifičnostima balkanskog humora i izazovima sa kojima se autori suočavaju na međunarodnoj sceni govorili su glumac Tim Sejfi, i reditelji Danilo Šerbedžija i Siniša Dragin.

Učesnici su se složili da Balkan, uprkos manjku političke „atraktivnosti“ u poređenju sa ranijim decenijama, i dalje nudi najsiroviju i najiskreniju emociju na platnu.

Preporučujemo

Balkan kao „Liga šampiona“ glume

Nemačko-turski glumac Tim Sejfi, koji je ostvario zapaženu internacionalnu karijeru radeći sa imenima poput Gaja Ričija i Fatiha Akina, istakao je duboku emotivnu povezanost sa ovim prostorima.

„Kao osoba koja potiče iz turske porodice, balkanski filmovi su mi veoma bliski. Gledali smo ih dok smo bili mladi i još uvek se osećam veoma povezanim sa ovom kulturom i emocijama. Ono što mogu reći za filmove koje sam do sada pogledao na festivalu jeste da su na veoma, veoma visokom nivou. Iz ugla glumca, mogu slobodno reći – ovo je Liga šampiona glume i režije, i ja to zaista veoma cenim“, izjavio je Sejfi.

Foto: Telegraf.rs

Apsurd, anticinizam i „mali ljudi“

Hrvatski režiser Danilo Šerbedžija osvrnuo se na zajednički imenitelj svih balkanskih ostvarenja, naglašavajući da nas, bez obzira na granice, muče slični problemi koji se najbolje kanališu kroz specifičan žanr crne komedije.

„Vidi se taj naš regionalni potpis. Valjda nas muče slični problemi, pa se uvek nekako od mantinele odbijaju te teme. Balkanski filmovi uvek govore o problemima, ali pravi autor to uvek napravi tako da se ’odbije od mantinele’ – ne ideš direktno u glavu, već kroz humor ili specifičnu situaciju iščitavaš problem. Najbolji primer je ’Balkanski špijun’, gde se smejete od prve do zadnje sekunde, a zapravo osećate strašnu gorčinu i horor“, objasnio je Šerbedžija.

Foto: Telegraf.rs

On je izvukao tri ključne karakteristike koje balkanski film izdvajaju od ostatka Evrope:

„Prvo, naši autori vole govoriti o apsurdu birokratije i državnog aparata. Drugo, naši heroji često nisu klasični heroji, već antiteroji puni mana i grešaka koji donose pogrešne odluke. I treće, taj cinizam i crni humor koji je kod nas prisutniji nego bilo gde drugde u Evropi. To je uvek priča o malim, običnim ljudima i njihovoj borbi sa sistemom.“

Politika festivala i „sirovi“ završeci

Reditelj Siniša Dragin, koji živi i radi u Rumuniji, kritički se osvrnuo na trendove velikih svetskih festivala poput Kana ili Lokarna, koji često favorizuju teme na uštrb umetničkog kvaliteta.

„Danas politika diktira šta će zanimati ljude na festivalima. Pošto na Balkanu sada nema velikih političkih problema, on je gurnut u drugi plan. Mnogo je teže progurati film sa ovih prostora jer ne postoji to interesovanje koje je nekada postojalo. S druge strane, nervira me kada se filmovi biraju samo zato što je tema ’aktuelna’, bilo da su u pitanju homoseksualizam ili procenat žena režisera. To ne bi smeli biti kriterijumi koji određuju šta se dešava sa filmom“, oštar je bio Dragin.

Foto: Telegraf.rs

Dragin je takođe napravio paralelu između zapadnoevropskog i balkanskog filmskog narativa:

„Filmovi sa Balkana imaju neku žestinu, agresivniji su i siroviji. Evropski filmovi koje gledam su mi često ’mlaki’ – kraj je uvek nekako ublažen, sve je u redu, idemo dalje. Kod nas se ide do kraja, do radikalnih promena u životu ili društvu. Te rane iz prošlosti se i dalje osećaju i daju filmovima posebnu vitalnost.“

Emocija ispred zanata

Kada je reč o ocenjivanju, žiri je bio jedinstven – zanatska preciznost je važna, ali je emocija presudna.

„Mi filmaši imamo prokletstvo da gledamo film kroz zanat – gde je stavljeno svetlo, kakav je kadar... Ali kada je film odličan, ja prestanem o tome razmišljati. Najviše volim kada me film ’kupi’ tako da zaboravim na tehniku. Za mene je najbitniji rediteljski potpis. Film može imati zanatskih grešaka, ali ako ima potpis i emociju, ja mu sve opraštam“, zaključio je Šerbedžija.

Foto: Telegraf.rs

Tim Sejfi je dodao da sličan princip primenjuje i pri čitanju scenarija:

„Ako mi je dosadno nakon 20 stranica, uglavnom ne nastavljam. U bioskopu uvek dam šansu do kraja. Juče sam gledao film koji je prvih 20 minuta bio spor, ali me je onda potpuno uvukao. Taj trenutak kada pročitate poslednju stranicu ili se ugase svetla u sali, a vi osetite taj istinski uticaj priče – to je ono što određuje vrednost filma.“

Program „Divlji Balkan“ nastavlja da privlači veliku pažnju leskovačke publike, a prema rečima žirija, pobednik će biti onaj autor koji uspe da spoji autentični regionalni duh sa univerzalnom ljudskom emocijom.

(Telegraf.rs)