Kako je "Vruća sedla" razbilo rasizam kroz smeh i promenilo granice onoga što film sme da kaže

Pre više od pet decenija, Holivud je uzdrmala komedija koja nije samo promenila pravila žanra, već je direktno u lice pljunula rasnim predrasudama, koristeći najubojitije oružje – smeh. „Vruća sedla“ (Blazing Saddles) ostaju do danas jedan od najvoljenijih i najkontroverznijih filmova u istoriji, a priča o njegovom nastanku podjednako je fascinantna kao i sam film.

„Blazing Saddles je za mene bio film koji je zaista probio led. Takođe je, pa, 'pustio vetar', a možda je baš zato i probio led,“ kaže kroz smeh legendarni reditelj i scenarista Mel Bruks na početku prisećanja o svom remek-delu.

Preporučujemo

Sve je počelo 1971. godine kada je pisac Endru Bergman napisao prvi nacrt scenarija. Bergman se priseća: „Napisao sam scenario, prvi nacrt, 1971. godine. Warner Brothers ga je, na moje potpuno zaprepašćenje, kupio. Prvobitno su angažovali Alana Arkina da režira, a Džejmsa Erla Džonsa da igra crnog šerifa. Iz nekog razloga, to se raspalo.“

Tada na scenu stupa Mel Bruks. Producent Majkl Hercberg se seća da su poslali scenario Melu, koji ga je pročitao i odmah prepoznao potencijal. Mel je želeo da od filma napravi parodiju na svaki vestern koji je ikada snimljen.

Soba za pisce kao „Soba za ludake“

Proces pisanja bio je intenzivan i haotičan. Bruks je okupio tim od pet pisaca, uključujući i Bergmana i kultnog komičara Ričarda Prajora. „Proces pisanja je bio ludilo,“ kaže Bergman. „Bilo nas je petorica, pisali smo oko osam nedelja. Niko više ne može da se seti čija je koja šala bila, jer bi počela na jedan način, obišla krug po sobi i vratila se u potpuno drugom obliku.“

Mel Bruks posebno ističe ulogu Ričarda Prajora: „Želeo sam da Ričard Prajor igra glavnu ulogu, ali sam rekao – čekaj, Ričard je pametan, hajde da on piše sa nama. On se fokusirao na lik Monga. Pisao je najluđe i najbriljantnije stvari za njega.“

Smehom protiv rasizma

Iako je film prepun apsurdnog humora, srž „Vrućih sedala“ bila je mnogo dublja. Mel Bruks je bio jasan u svojoj nameri: „Motor koji je pokretao ovaj film bila je mržnja prema crncima. To je bila rasna predrasuda. Bez toga, film ne bi imao ni približno takav značaj, snagu i dinamiku.“

Džin Vajlder, koji je u filmu tumačio „Vejko Kida“, savršeno je sažeo filozofiju filma: „Uradili su nešto izvanredno – razbili su rasizam direktno u lice, tako da mu nos krvari, ali su to uradili dok se vi smejete. To je jedna od najbriljantnijih stvari u filmu.“

Međutim, korišćenje rasnih uvreda u svrhu satire nije bilo lako za same glumce. Barton Gilijam, koji je igrao Lajla, priznaje: „Imao sam mnogo problema sa tim kako sam morao da nazivam ljude u filmu. Ali Klivon Litl je bio sjajan. Rekao mi je: 'Da mislim da bi mi te reči rekao u bilo kojoj drugoj situaciji, verovatno bismo se potukli. Ali neko je napisao ove reči, ovo je zabava. Reci šta god želiš'.“

Kasting koji je ušao u legendu

Put do konačne podele uloga bio je trnovit. Warner Brothers su se plašili da angažuju Ričarda Prajora za glavnu ulogu zbog njegove nepredvidivosti, pa je izbor pao na Klivona Litla. „Bilo mi je veoma drago što smo našli Klivona. Bio je genije, najslađi čovek koji je ikada živeo, veoma talentovan i zgodan,“ kaže Bruks.

Uloga Vejko Kida takođe je imala nekoliko kandidata pre Vajldera. Prvobitno je angažovan Dan Dejli, koji je odustao, a zatim Gig Jang, koji je imao zdravstvenih problema. Mel Bruks se tada obratio svom starom saradniku Vajlderu, koji je praktično učinio uslugu prijatelju i uskočio u ulogu koja će ga proslaviti.

Harvi Korman, koji je tumačio Hedlija Lamara, bio je još jedan stub filma. Bruks ga naziva jednim od najvećih komičnih genija svih vremena. Korman se uz smeh priseća snimanja: „Mel insistira na tome da na setu mora biti zabavno. Ne možete raditi komediju ako je atmosfera napeta ili ako su prisutni veliki egovi. Kod Mela je uvek bilo improvizacije, ljudi su samo uskakali sa idejama.“

Scena pored logorske vatre: Revolucija zvukom

Nemoguće je govoriti o „Vrućim sedlima“ a ne spomenuti čuvenu scenu sa pasuljem pored logorske vatre. Barton Gilijam ponosno ističe: „Mel mi je rekao: 'Danas ću te učiniti poznatim. Bićeš prva osoba u istoriji velikih filmova koja će to uraditi'.“

Mel Bruks objašnjava logiku iza ove scene: „Kauboji piju crnu kafu i jedu neverovatne količine pasulja iz limenih tanjira. Shvatili smo – ako jedeš toliko pasulja i piješ toliko kafe, nećeš biti baš prijatno društvo nakon 20 minuta. Zato smo to jednostavno ubacili u film. Ljudi iz studija su govorili da ne sme biti tako glasno, ali ja sam rekao – verujte mi, mora biti baš tako glasno.“

Nasleđe koje traje

Film je bio ogroman rizik koji se višestruko isplatio. Producent Majkl Hercberg ističe da film i danas donosi ogroman profit, dodajući kroz šalu: „Svima kažem da živim u kući koju su izgradili vetrovi (farts).“

Na pitanje da li bi film mogao biti snimljen danas, Endru Bergman je skeptičan: „Ne biste mogli da snimite ovaj film danas jer ne biste smeli da koristite određene reči, čak ni u komičnom kontekstu.“

Ipak, „Vruća sedla“ ostaju univerzalna priča. Mel Bruks zaključuje: „Slavili smo trijumf čovečnosti nad urođenom mržnjom i predrasudama. Blazing Saddles će zauvek stajati kao spomenik američkoj filmskoj komediji.“

(Telegraf.rs)