Pola veka "Grlom u jagode": Legendarna serija koja je portret jednog vremena

Juče, 4. avgusta, navršilo se tačno 50 godina otkako je na malim ekranima tadašnje Televizije Beograd premijerno emitovana prva epizoda serije „Grlom u jagode“. Priča o Banetu Bumbaru, njegovoj porodici i prijateljima, nije bila samo televizijski projekat; postala je emotivna čitanka jednog vremena, spomenik beogradskom asfaltu i hronika odrastanja u Jugoslaviji šezdesetih godina.

„Te, 1975. godine...“ – rečenica je kojom započinje svaka epizoda, uvodeći nas u retrovizor sećanja Branislava Živkovića, poznatijeg kao Bane Bumbar. Iako je snimljena sredinom sedamdesetih, serija nas je vratila u ključnu deceniju između 1960. i 1969. godine, prateći put od dečačkih kratkih pantalona do prve ozbiljne životne raskrsnice i braka.

Preporučujemo

Portret jednog vremena

Kroz deset epizoda, od kojih svaka predstavlja po jednu godinu, scenaristi Srđan Karanović i Rajko Grlić stvorili su mozaik koji je bio podjednako ličan i univerzalan. Pratili smo Baneta (Branko Cvejić) u njegovim nespretnim pokušajima da postane sportista, odlascima na Kalemegdan, prvim igrankama kod Mileta Lojpura i ljubavnim jadima između stalne simpatije Goce (Gordana Marić) i nove drugarice Lepe.

Međutim, ono što je seriju izdiglo iznad obične tinejdžerske drame bila je njena struktura. Svaka epizoda završavala se hronološkim nizom istorijskih događaja – gde je bio Tito, ko je dobio Nobela, a ko je otvorio novi most. Bane bi te događaje izgovarao iz „off-a“, poentirajući čuvenom frazom: „A ja sam odlučio da...“, što bi uvek bio mali, lični trijumf ili poraz običnog čoveka naspram velike istorije.

Reč autora: Kako je nastajao svet Baneta Bumbara

Reditelj Srđan Karanović nije želeo samo suvoparnu rekonstrukciju prošlosti, već živopisnu, opipljivu atmosferu. U svojim prisećanjima na rad na seriji, Karanović je naglasio koliko je truda uloženo u autentičnost:

„Materijal za priče skupljali smo od raznih ljudi. Zalar je bio izvor za delove o gitari, Grlić i ja smo iskoristili bavljenje kinoamaterizmom, intervjuisao sam svog oca kako je živeo u 1960-im, Zora Korać nam je pomogla o detaljima o Pešti i Novom Sadu, Cvejić je u starim brojevi se Politike nalazio vesti koje bismo ubacili kao caku u dijalogu.“

Pedantnost autorske ekipe išla je do neverovatnih detalja, tražeći predmete koji su obeležili eru:

„Modu i scenografiju smo pažljivo studirali. Mnogo truda smo uložili u traženje fiće koji se otvara ’na spolja’, pa krimki, cipela sa specijalnim šniranjem, pa džempera od buklea. Ni do kraja snimanja nismo pronašli ispravan Suprafon gramofon, a tako sam ga žarko želeo.“

Muzika koja se ne zaboravlja

Nezamislivo je govoriti o „Jagodama“ a ne pomenuti muziku Zorana Simjanovića. Njegova glavna tema, koja istovremeno budi i radost i setu, postala je svojevrsna himna nostalgije na ovim prostorima. Harmonika i sentimentalni tonovi savršeno su pratili ekipu koju su činili Uške (Aleksandar Berček), Miki Rubiroza (Miki Manojlović) i Čombe (Bogdan Diklić) u njihovim lutanjima beogradskim ulicama.

Od serije do gorkog filma

Zbog ogromne popularnosti, Karanović je 1985. godine snimio nastavak, film „Jagode u grlu“. Za razliku od tople i vedre serije, film je doneo surovu i gorku sliku istih junaka u njihovim tridesetim godinama, pokazujući šta se desi kada se mladalački snovi sudare sa realnošću odraslog doba. Iako mračniji, film je samo potvrdio koliko su ovi likovi postali deo naših života.

Nasleđe

Danas, decenijama nakon prvog emitovanja, „Grlom u jagode“ se i dalje reprizira sa istim uspehom. Ona ostaje svedočanstvo o vremenu kada se verovalo u bolju budućnost, kada se putovalo u Trst po farmerke i kada je odlazak na more bio vrhunac godine.

Banetova sudbina – kupovina polovnog fiće, ženidba sa Biljanom i rešavanje stambenog pitanja 1969. godine – ostaje simbol jedne generacije koja je „grlom u jagode“ uletela u život, nesvesna onoga što donose decenije koje slede.

A mi? Mi smo odlučili da i ove godine, na godišnjicu, ponovo odgledamo bar jednu epizodu i podsetimo se kako je to nekada izgledalo – sa osmehom, knedlom u grlu i Simketovom muzikom u pozadini.

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/Grlom u jagode/Goran Tarlać)