Žanrovski eksperiment i oda ljubavi: Film „Ptica na stazi slonova“ na 50. Festivalu filmskog scenarija

U okviru jubilarnog, 50. izdanja Festivala filmskog scenarija, vrelina banjskog vazduha dodatno je podgrejana diskusijama o ostvarenjima koja pomeraju granice domaćeg filma. Jedno od takvih je i film „Ptica na stazi slonova“, koji je nakon premijernog prikazivanja izazvao veliku pažnju publike i kritike. Na konferenciji za novinare, ekipa filma, predvođena rediteljem i scenaristom Ilijom Gajicom, glumcima Anastasijom i Stefanom, podelila je svoja iskustva o stvaranju ovog specifičnog „meta-filmskog“ dela.

Moderator konferencije otvorio je razgovor pitanjem o specifičnom žanrovskom miksu koji karakteriše film, na šta se nadovezao Ilija Gajica:

Preporučujemo

„Meni u principu zanima ta igra, igra s filmom pre svega, srodnost sa italijanskim filmom pre svega i italijanskom književnošću. Ovi uzori su jasno vidljivi u filmu se kombinuju razne stvari. Ne može se reći ništa novo jer je sve davno ispričano, ali da taj neki pogled na svet koji smo napravili mi, a ne neki usko žanrovski određen... što mene određeni žanr u principu u startu odbija, sa svim tim matricama. Mi smo se ovde upustili u jedan eksperiment kao i u svaku svesnost toga šta radimo, zanimljivo istraživanje mogućnosti sa mojim glumcima.“

Moderator je primetio da film stalno „skače“ iz žanra u žanr, stvarajući neku vrstu sinkretizma.

„Pa da, to jeste,“ potvrdio je Ilija. „Imamo u filmu iskakanja iz formata, kao vraćanja sa opravdanjem da više ništa nije stvarno. Čak ima i jedan monolog negde pri kraju filma gde se kaže da sve izgleda onako kako i sutra dan osvane, gde se potpuno neverovatne stvari dešavaju i prožimaju se sa nečim što je realno. Čovek stvarno više sve može da očekuje na sledećem ćošku – da li će sresti nekog transvestita ili u prodavnici nešto što te neće iznenaditi. Tako da je film pokušao ne da kaže, već da pruži neko osećanje – s jedne strane nekog beznađa, a s druge strane opet nade da sve to ne treba da nas zanima i da treba da stvorimo nekakav svoj mikrosvet, kao što smo mi probali da stvorimo taj mikrosvet u našem filmu.“

Razgovor se potom okrenuo ka produkcionim uslovima. Film je snimljen za svega 15 dana, što je moderator nazvao „skoro pa gerilskom produkcijom“.

„Pa da, to je to. Produkcijski uslovi su bili prilično svedeni, mi smo se prilično odrekli opreme i velike ekipe da bismo uspeli da snimimo film koji je prilično ambiciozan u broju scena. Ima svega: iskakanja s mosta, pucnjave, ljubavnih scena, muzičkih scena... Meni je to bio neverovatan i potreban izazov da vidimo da li ćemo moći to da uradimo i da ostanemo živi. Pošto znate da je za snimanje filma potreban taj neki izazov, kao 'hajde da uradimo nešto potpuno sumanuto'.“

Centralna tema filma je ipak ljubav, a nju u priči nose četiri devojke, „prodavačice ljubavi“.

Ilija: „Njih četiri u stvari veruju u tu neku jedinu nadu u budućnost sveta, a to je ljubav. One su voljne da daruju ljubav iz ljubavi.“

Mladi glumac Stefan u filmu igra nesvakidašnjeg negativca, o čemu je rekao sledeće:

„Igram jednog razbojnika, ali neveštog, nesnađenog u ovom vremenu. On je psihički kriminalac, ali koji se, ispostavlja se, nije dorastao surovosti ovog svega. Tako da je on u suštini zatečen u svemu ovome. Pre svega bih se zahvalio Iliji što sam deo ovog filma i što sam imao priliku da radim sa njim, kao i sa velikanima našeg glumišta kao što su Boda, Bane, Mita, Ćira... Odmah čim sam video na papiru sve, nismo imao sumnju da će ovo biti jedna jako zanimljiva komedija. Što se mene lično tiče, bilo mi je jako inspirativno da igram ovog obijača koji nije glavni lik, ali eto, u službi te glavne priče, mislim da doprinosi dosta na nekoj duhovitosti samog filma.“

Nadovezala se i Anastasija, govoreći o glumačkoj slobodi uprkos kratkom roku za snimanje:

„Uvek je to izazovno, posebno kada je vreme tako vremenski ograničeno. Zaista jeste izazovno, ali je jako interesantno što uz Iliju nismo osetili taj pritisak vremena koji imamo, što nam je dalo neku slobodu da se igramo i da se opustimo i da verujemo u njegovu maštu i kreativnost, koja je zaista iskrena i retka. Pohvalila bih reditelja koji je zaista izmaštao i napravio jednu originalnu i potpuno drugačiju priču. Drago mi je što sam bila deo toga. Nas četiri smo imale mali udeo u filmu, ali ostavio je, čini mi se, lepo sećanje na te dane snimanja, iako smo snimale u tom kratkom vremenskom roku. Mi smo konkretno snimale dve noći, ali rado ću se sećati toga.“

Film je koncipiran epizodično, a Anastasija je objasnila kako su se glumice prilagodile tom formatu:

„Kao svaki glumac, svako želi da izvuče iz lika najviše što može, međutim u nekim momentima jednostavnost je možda ipak najbolje rešenje. Zato nas je Ilija i vodio u tom smeru, jer nemamo prostora da se mi sad nešto preterano u okviru tog lika koji smo imale širimo. Mi smo htele da svaka ima nešto posebno da iznese, nešto drugačije, ali jednostavno nije smisao u samom jednom liku već u celoj priči. Ipak je Ilija bio u pravu, iako svaki umetnik želi nešto svoje da doda. To je timski rad u službi filma i u službi protagonista – Baneta i Bode, koji su zaista čarobni. Mislim da smo naš doprinos filmu dali njima dvojici kao glavnim likovima.“

Na kraju, Ilija se osvrnuo na samu produkciju „Cikos“ i mogućnost bavljenja autorskim filmom danas:

„Ljude u bioskopu, kao što vidimo, zanima samo mejnstrim. Jako je teško naći mogućnost da čovek pokuša da ispriča nešto novo. Sad smo dobili tu mogućnost i iskoristili smo je. Nadam se sledećem filmu, nadam se nečem boljem u smislu uslova. Ova produkcija je okej za neke kamerne priče, mada to nije nešto što je prirodno mom stilu. Sledeći film ili serija koju spremamo biće još mnogo 'šizovastija' od ovoga. Isto ćemo se poigravati različitim stvarima. Tu su Mita i Maša, dva policajca, oni su u stvari u tom nesrećnom meta-momentu gde komentarišu i žanr i samog autora i ljude koji su se igrali... To je film u filmu koji se dešava oko njih kroz istoriju filma.“

Film „Ptica na stazi slonova“ ostaje kao autentičan svedok ljubavi prema filmu i hrabrosti da se, uprkos skromnim sredstvima, mašta ne sputava.