Smeh, šamari i porodični mentalitet: „Božićna avantura“ otvara novu eru prazničnih filmova u regionu

Na jubilarnom 50. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, jedna od najzapaženijih konferencija za medije bila je rezervisana za ekipu filma „Božićna avantura“. Nakon što je film premijerno prikazan u prelepoj banjskoj noći, autori i glumci podelili su svoja iskustva sa snimanja, osvrnuvši se na žanrovsku specifičnost, regionalni mentalitet i ambiciozne planove za budućnost.

Moderator  je otvorio razgovor pitanjem o ideji za film, ističući da je tema božićnih praznika u domaćoj kinematografiji decenijama bila zapostavljena.

Preporučujemo

Scenarista Rok Radiša objasnio je motive za rad na ovom projektu:

„Prvo, ja mislim da smo se mi kao narod malo udaljili od žanra koji naša publika najviše voli, a to je komedija. Prosto smo ušli u neku fazu gde smo se priklonili nekim stranim trendovima, da nam je neki triler ili neki postapokaliptični film prioritet, i mislim da treba da se vratimo komediji. Od toga je krenulo. A onda je bila priča – Bože moj, pa mi nemamo božićni film, a svake godine kao ludi gledamo 'Sam u kući'. I onda se to nekako spojilo u jedno i tako je izašao film 'Božićna avantura' kao scenario.“

Producent i reditelj filma, Marko Jovičić, uporedio je američku praksu sa našim podnebljem, ističući specifičnost lokacije na kojoj je film sniman:

„Ja sam pročitao negde da Amerikanci imaju timove ljudi koji se bave isključivo božićnim filmovima. Oni žive samo od toga. Mi to nismo iskoristili, a koristimo termine kao 'Božić uskoro dolazi, neko će da nas ubije'. Ovo je možda presedan, pa da krenemo i mi da pravimo filmove gde naša deca gledaju naše Božiće. Birali smo da budu što lepši predeli za snimanje. Imali smo veliku pomoć Turističke organizacije i opštine Čajetina. Zahvaljujući njima smo uspeli da realizujemo ovaj film koji nije u standardnim okvirima produkcijskih kuća. Mislim da konačno imamo film gde će publika izaći sa osmehom, da će se dva sata smejati u kontinuitetu i da će svake godine u osam uveče biti emitovan na televiziji kao rekapitulacija te godine.“

Jovičić je ekskluzivno najavio da „Božićna avantura“ nije kraj, već početak prve domaće praznične trilogije:

„Kada se završila kontrolna projekcija, prvi komentar je bio – a što ne radimo i drugi deo? Tako da smo mi u međuvremenu snimili drugi deo koji se zove 'Uskršnja avantura' i koji će ići u bioskope od 15. aprila. I evo ekskluzivno, Roko je pre tri dana završio treći deo. Prvi je 'Božićna avantura', drugi 'Uskršnji spektakl', a treći deo je 'Makedonska rapsodija'. Idemo u Makedoniju da upoznamo njihove roditelje.“

Glumica Anastasija Knežević, kojoj je ovo bilo prvo filmsko ostvarenje, podelila je svoje utiske sa seta na Zlatiboru:

„U tom periodu smo tek krenuli da sarađujemo, posebno što je meni ovo prvo filmsko ostvarenje. Do tada nisam imala iskustva u snimanju filma, tako da je to bilo vrlo, vrlo zahtevno za mene. Ali sigurna sam da će to ostaviti večni trag na moj život. Sećaću se vrlo rado onog dela života gde smo svi zajedno provodili dane na Mačkatu, smrzavajući se danima, ali je bilo toliko puno života, avanture i novih ljudi koje sam upoznala. Presrećna sam što sam deo ovog projekta.“

Glumac Dimitrije Ilić, koji u filmu tumači ulogu oca, „pater familiasa“ sa Zlatibora, osvrnuo se na specifičan mentalitet koji film prikazuje:

„Igram oca jedne, hajde da kažem, prave srpske porodice sa sela. To je taj neki naš mentalitet – da je otac glava kuće, a zapravo je to majka. Otac jeste glava, ali je majka uvek bila vrat. Pokušao sam da od dva sina i jedne ćerke napravim tri sina. Da svako bude onako stamen i jak. Jednostavno, pokušali smo da prikažemo taj duh na jedan komičan način, to naše viđenje raznoraznih situacija i stvari.“

Na pitanje da li je taj model porodice univerzalan ili specifičan za zlatiborski kraj, Ilić je dodao:

„Nismo išli na tu specifičnost, jednostavno smo snimali gore na Mačkatu. Generalno se na celo naše podneblje odnosi takav princip porodice, to je neko staro tradicionalno ustrojstvo koje se održalo u pojedinim našim krajevima do današnjih dana.“

Saša Đurašević, koji igra sina koji trpi autoritet oca dok pokušava da pronađe sopstveni identitet, rekao je:

„Meni je to bilo jako blisko jer sam inače rodom iz Ivanjice, pa mi je taj mentalitet bio jako poznat i zanimljiv. Razmišljao sam dok smo snimali – ako se bar deo ove energije i našeg zezanja prenese na platno, biće super. Sinoć mi je bila potvrda da se to stvarno desilo. Publika je reagovala fantastično i osetila sve ono što smo mi osećali na snimanju.“

O balansu između komedije i dirljivih, dramskih momenata, Đurašević je istakao:

„Komedija je naravno nešto što ljudi najviše pamte, ali ti dramski delovi nekako drže stabilnost, daju dubinu celoj priči da ne bude samo puko smejanje. U tome sam stvarno uživao.“

Miljan Prljeta, koji tumači lik policajca, osvrnuo se na glumačke izazove i žanrovsku stilizaciju:

„Nije bilo lako odigrati predstavnike vlasti u tom kraju. Žanrovska odrednica je upečatljiva, malo deluje povišeno, čak i karikaturalno, ali kroz komediju se policija u našim filmovima uvek tako postavlja. Plašio sam se malo da li ćemo preterati i iskočiti iz te stilizacije, ali čini mi se da nismo. To je jedna lepa komedija mentaliteta sa romantičnim elementima. Mislim da smo napravili nešto što, čini mi se, ne postoji kod nas.“

Na kraju, Stefan Đoković je prokomentarisao svoju ulogu Ćire, koja je bila potpuna suprotnost njegovom privatnom karakteru:

„Bilo mi je interesantno pre svega zato što su me Roko i Marko videli u ovoj ulozi. Ćira je totalno suprotno od mene u svakom smislu. Trebalo je imati hrabrosti uhvatiti se u koštac sa tim za tako kratko vreme. Sinoć sam definitivno shvatio da imamo jednu dobru priču i jedan film koji će trajati.“

Na konferenciji je otkriveno i da su scene u kojima otac deli „vaspitne“ šamare deci snimane sa pravim udarcima kako bi se postigla autentičnost, što je izazvalo smeh prisutnih novinara.

Film „Božićna avantura“ kreće u redovnu bioskopsku distribuciju 3. decembra, a ekipa se nada da će ovo ostvarenje postati nezaobilazan deo praznične tradicije u godinama koje dolaze.

(Telegraf.rs)