Iskrena priča o porodici i identitetu: Predstavljen film "I u dobru i u zlu" sa Galom Videnović

U okviru jubilarnog, 50. Festivala filmskog scenarija, predstavljena je ekipa filma "I u dobru i u zlu". Film koji je nastao iz uspešne pozorišne predstave, donosi osvežavajući, kamerni pristup domaćoj kinematografiji, baveći se temama identiteta, porodičnih odnosa i sudara različitih mentaliteta.

Glumac Saša Đurašević, kojem je ovo prva glavna uloga na filmu, istakao je značaj rada na ovom projektu:

Preporučujemo

"To je bila prilika da se dobije jedno dobro vremensko parče u jednom filmu. Dakle, to je moja prva glavna uloga u filmu i jako mi je drago što je baš za ovu ulogu, jer nekako verujem da je to možda negde najveća transformacija koju sam ja dobio da napravim. Uloga u 'Vozaču' mi je dosta bliža nekom mom senzibilitetu, a ovo je nešto o čemu sam više morao da se pozabavim i, iskreno da budem, jako sam zadovoljan kako je to sve na kraju ispalo."

On je dodao da je ključ uspeha bio u realističnom prikazu likova: "Videli smo da imamo istu ideju kako to treba da izgleda – i moj lik, i ostali, i svi ti odnosi koji treba da budu, koliko god su komični i nesvakidašnji, ipak treba da budu postojani, da su to stvarni likovi koji postoje. Nekako, iz tih nekih realnih problema su izašle najkomičnije stvari."

Scenaristkinja je objasnila je dug put koji je film prešao od drame napisane pre 12 godina do finalnog scenarija:

"Ovo je drama koja je nastala pre 12 godina. Prvo sam počela da razmišljam o baletskim igračima koji nemaju dovoljno posla, to je bila prva ideja. Onda je to trebalo nekako da se pretoči u pobedu, da ljudima ne bude opet teška priča o životu umetnika, već da im bude prijemčivo. Ja sam jednostavno krenula da radim to kao jedan vodvilj sa dosta gegova, sa dve linije priče: jedna je ozbiljna, o razvodu, a druga su mame koje su nosioci komedije."

O samoj saradnji sa rediteljem Vladimirom Aleksićem na scenariju, Milica kaže: "Pozorište je jedan medij gde možete da imate taj geg i preterivanje, film to ne trpi. Onda smo Vlada i ja seli, i on kao reditelj koji radi na tekstu... To mi je bilo jako veliko životno iskustvo, da sedim sa rediteljem i prolazimo scenu po scenu, svaki dijalog da iščistimo. Došli smo do verzije koja je mnogo realističnija i prilagođena mediju filma."

Reditelj Vladimir Aleksić naglasio je da je film snimljen u produkciji "Apolo", za kratak vremenski period, ali sa jasnom vizijom:

"Ja sam vrlo naklonjen takvim filmovima. Smatram da današnja kinematografija treba da proizvodi lepe, male životne priče koje ljude povezuju. Mi smo na tragu takvih filmova koji su nastali na osnovu pozorišnih tekstova. Prisetimo se filmova 'Ko se boji Virdžinije Vulf', 'Karneval' Romana Polanskog... To su divni filmovi koji su praktično analize karaktera. Baš te situacije proizilaze iz likova koji su takvi kakvi jesu i upadaju u neke čudne priče."

Na pitanje o dinamičnosti "kamernog filma", Aleksić je odgovorio: "Imate uvod u priču koji traje prvih 10 minuta i tu morate da znate sve. Ovde morate da objasnite odnose između dvoje ljudi koji su za publiku verovatno statični, ali smo mi onda to razbili na te dane, na tu dinamiku od sedam dana do događaja X. Onda dolazi prva majka, pa druga majka, unose neku novu živost."

Snežana Jeremić Nešković je priznala da je na početku bila skeptična prema svojoj ulozi: "Na početku moram da budem iskrena, bila sam vrlo sumnjičava u to da li ću ja to moći da izdržim – tu jednu opasnu, ruralnu ženu, pritom je to i neki akcent koji mi nije blizak. Ali Vlada me je nagovarao, ja sam mu poverovala i presrećna sam rezultatom. Ovo je fina, suptilna komedija, bez ikakve vulgarnosti, sa merom."

Gala Videnović, koja u filmu igra Sofiju, opisala je svoj lik kao kontrast ruralnom mentalitetu: "Sofija je jedna žena koja je nezainteresovana za druge, za porodicu, za kćerku... Okrenuta je samo sebi, zanima je samo sopstveno zadovoljstvo. Ali zapravo, na kraju filma ona pokaže svoju neku toplu stranu. Interesantno je da te majke predstavljaju dva oprečna kulturna modela, ali na kraju pokazuju otpor prema toj utvrđenoj, definisanoj ulozi."

Na novinarsko pitanje o sceni vožnje kamiona, Saša Đurašević je kroz smeh odgovorio: "Bio je automatik, jer je koleginica Milica tek polagala vožnju, pa smo zbog nje uzeli automatik."

Što se tiče glumačke podele, ekipa je objasnila da nisu želeli da menjaju tim koji je uspešno igrao predstavu. Vladimir Aleksić je zaključio: "Pozorišna realnost je jedna vrsta realnosti, a film zahteva drugu. Mislim da smo to jako lepo uradili. Kod takvih filmova ono što je dragoceno su glumci. Imate priliku da posmatrate četiri portreta."

Konferencija je završena uz aplauz, a film "I u dobru i u zlu" ostaje zabeležen kao ostvarenje koje na duhovit, ali dubok način preispituje porodične vrednosti i lične granice.

(Telegraf.rs)