Dostojevski u svetu algoritama: Ekipa filma „Duplikat“ o savremenom tehno-feudalizmu

U okviru jubilarnog 50. Festivala filmskog scenarija, pažnju kritike i publike privuklo je ostvarenje „Duplikat“, moderna adaptacija klasičnog dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Na konferenciji za medije, autorski i glumački tim podelio je detalje o nastanku ovog ambicioznog projekta koji spaja vrhunsku književnost sa mračnim vizijama budućnosti i digitalne ere.

Od klasika do tehnokratije

Preporučujemo

Scenario Borisa Lukmana, koji je prošle godine nagrađen na konkursu za scenario upravo u Vrnjačkoj Banji, bio je temelj za ovaj film. Lukman je objasnio kako je tekao proces transformacije Dostojevskog u savremeni kontekst:

„Ideja je nastala pre dve godine. Đole (Đorđe Kreća) je imao neke ideje da bismo mi kao produkcija voleli da pokrijemo neku veliku egzistencijalnu, duhovnu temu, kako samo Dostojevski može da istraži u svojim romanima. Njemu je bila zamisao da se uradi neka interesantna adaptacija, odnosno nova perspektiva na tu priču smeštenu u današnje vreme. Ja sam, uzimajući inspiraciju iz knjige 'Dvojnik', hteo da ispričam novu verziju, uzimajući samo inicijalni koncept samog romana i dao sam lični pečat tome,“ istakao je scenarista Boris Lukman.

Virtuelni svet kao ogledalo

Reditelj i montažer filma Marko Glušič, naglasio je specifičan način rada na filmu, koji je uključivao intenzivnu onlajn komunikaciju:

„Saradnja između nas dvojice je bila jako temeljna i kvalitetna. Puno vremena smo proveli pričajući na Discordu, na onlajn mitinzima, analizirajući scenario iz više uglova kako bih što bolje razumeo njegovu viziju i implementirao neka svoja rešenja. Imali smo jako moderan prostor s obzirom na to da je naš duplikat, dvojnik, u virtuelnom svetu. Mogli smo na više načina da se poigramo s tim kako ćemo ga prikazati,“ rekao je Marko Glušič.

Film se bavi fenomenom „tehno-feudalizma“, gde digitalni svet diktira pravila postojanja. Boris Lukman je dodao da su u filmu tek „zagrebali površinu“ onoga što AI (veštačka inteligencija) donosi:

„Taj digitalni aspekt je bio neminovan. To je programer koji je izolovan, ima razlog da bude izolovan jer je takva priroda posla. Danas čitamo razne situacije gde se ljudima dovodi u pitanje šta je realnost, dovodi se u pitanje sopstveni identitet. Mislim da je ono što je u 19. veku bio problem, danas to isto, ali puta 200.“

Borba unutar sistema

Glavni glumac Đorđe Kreća, koji tumači lik Jana, opisao je rad na ovoj ulozi kao izuzetno iscrpljujuć, ali inspirativan proces:

„Meni je trebalo minimum tri meseca da se oporavim od ovakve uloge. Jan je socijalno degradiran, on je niže na toj lestvici, ali sva sredstva koja on koristi da se suprotstavi bilo čemu su upravo taj digitalni svet i IT tehnologija. To na kraju ispada kao beg od onoga sa čim treba da se suoči. Borba protiv mobinga biva taj backspace zapravo,“ izjavio je Đorđe Kreća.

Ostatak glumačke ekipe, uključujući Anastasiju Knežević, Petra Arsića, Snežanu Jeremić Nešković i Anđelu Janković osvetlio je korporativnu stranu priče. Anđela je svoj lik Marijeopisala kao „komponentu socijalnog pritiska“ u tim-bilding okruženju, dok je Anđela Jakovljević naglasila važnost festivala za mlade umetnike:

„Veoma je značajno da se festivali održavaju kako bi mladi umetnici mogli da se izraze. Ovo je organska potreba da iskažeš ono što osećaš. Moja uloga je bila svedena na minimum jer sam ja energetski tip, a ovde sam morala da se smirim i izgradim odnos koji ne sme biti linearan,“ rekla je Anđela Janković.

Petar Arsić, koji u filmu igra Igora, „agenta tehnokratije“, istakao je da je lik pisan kao glasnik koji treba da „osvešćuje glavnog junaka“, dok je Anastasija Knežević podvukla da film verno prikazuje borbu pojedinca sa anksioznošću u savremenom svetu.

Osim korporativnog pritiska, film se duboko bavi i unutrašnjim svetom pojedinca. Glumica Anastasija Knežević, koja tumači jednu od koleginica iz kancelarije, istakla je autentičnost kojom film tretira mentalno zdravlje:

„Nadam se da smo verno prikazali taj korporativni svet u kojem postoje i povučeni i ekstrovertni ljudi. Ipak, ono što je najznačajnije kod ovog filma jeste to što on vrlo verodostojno prikazuje borbu pojedinca sa anksioznošću. To je tema sa kojom se mnogi danas suočavaju i zato je važno da se o njoj govori na ovaj način,“ navela je Kneževićeva.

Poseban sloj filmu daje lik psihologa, kojeg tumači Snežana Jeremić Nešković. Ona se osvrnula na specifičan glumački izazov koji je ova uloga nosila, s obzirom na to da se većina njene interakcije odvija putem video-poziva:

„Kao pozorišna glumica koja je prirodno veoma energična, imala sam veliki izazov da tu energiju svedem na minimum. Morala sam da se smirim što je više moguće kako bih izgradila odnos koji je potreban za ulogu, a da on ne postane linearan. Ceo taj ambijent video-poziva iz sopstvene kuće daje jedan specifičan, gotovo vanzemaljski osećaj,“ objasnila je Snežana Jeremić Nešković, dodajući da su ovakvi festivali ključni kao platforma za organsko izražavanje umetnika.

Zaključak konferencije bio je da je „Duplikat“ film koji ne nudi samo estetski užitak, već i duboko promišljanje o svetu u kojem živimo, gde granica između čoveka i njegove digitalne senke postaje sve bleđa.

(Telegraf.rs)