EU i kreativne karijere - film i kultura ne poznaju granice

Tokom Sarajevo film festivala, a u okviru kampanje EU sa tobom, u glavnom gradu Bosne i Hercegovine ove sedmice održan je panel „Kultura koja povezuje – evropske mogućnosti za kreativne industrije“ na kojem se govorilo o tome kako EU i program Kreativna Evropa mogu podržati razvoj karijera mladih kreativaca. Ovaj program je samo u BiH tokom poslednje četiri godine sa preko sedam miliona eura podržao više od sto projekata među kojima su, osim Sarajevo Film Festivala, Bosansko narodno pozorište u Zenici, Muzej savremene umjetnosti u Banjoj Luci, Centar za kulturu u Trebinju i mnogi drugi.

„Kultura ne poznaje predrasude ni granice. Zato su naši programi, poput Kreativne Evrope, Erasmus+ i drugih inicijativa podrške odlični alati koji doprinose procesu integracija. Film i kultura imaju jedinstvenu moć da preispituju ustaljene pretpostavke, daju drugačije perspektive i grade stvarne mostove. U regionu deluju izuzetni filmski autori, muzičari, umetnici i pisci i rekao bih da je kreativnost njegov najbolji ambasador“, rekao je Luiđi Soreka, ambasador Evropske unije u Bosni i Hercegovini, na otvaranju panela. Naglasio je da je i sam kulturu uvek stavljao u središte svog rada, jer je upravo kultura polazna tačka za prenošenje vrednosti Evropske unije.

Preporučujemo

„Kreativni sektor izuzetno je važan za ceo region. Pokretač je ekonomskog razvoja, kreira kvalifikovana radna mesta i podstiče lokalnu ekonomiju. Stoga, podržavajući kulturu, podržavamo umreženiju Evropu“, poručio je Soreka.

Sarajevo Film Festival (SFF) jedan je od najboljih primera kako Kreativna Evropa podržava jačanje i razvoj industrije, razvoj talenata i kreativnosti, te jačanje evropskog identiteta, kulture i vrednosti. Sredstva Kreativne Evrope dostupna su kulturnoj i kreativnoj industriji u BiH od 2014. godine, a Evropska unija podržava Sarajevo Film Festival kroz inicijative Talent Sarajevo, CineLink Industry Days, Mladi i izgradnja mira.

Na panelu koji je okupio novinare, Mlade evropske ambasadore i kreatore sadržaja iz celog regiona Zapadnog Balkana moglo se čuti da Kreativna Evropa, uz velike festivale poput Sarajeva ili Pule, ima programe podrške za pisce, dizajnere i glumce, podržava koprodukcije i održavanje festivala, kao i mlade ljude koji tek počinju da grade karijeru.

Uz moderaciju Milana Inića poznatijeg kao Yasserstain, koji važi za jednog od najuticajnijih digitalnih kreatora na Zapadnom Balkanu, govorili su reditelj, scenarista i producent iz Crne Gore Ivan Marinović, producentkinja i osnivačica produkcijske kuće This and That Productions iz Srbije Snežana van Houwelingen, producent, osnivač Realstage Productions i direktor programa CineLink Industry Days Sarajevo Film Festivala Ishak Jalimam i producent, osnivač Vizart Filma i bivši rukovodilac Creative Europe MEDIA Desk-a za Bosnu i Hercegovinu Zoran Galić.

Govoreći o svojim iskustvima bez podrške programa Kreativna Evropa, kao i sa podrškom ovog programa, Marinović je objasnio da je razlika velika i da to zna jer je radio filmove i pre nego što je Crna Gora postala članica Kreativne Evrope.

„Ciklus razvoja filmskog projekta traje dugo, godinama. Od tog vremena zavisi i kvalitet, jer se vidi kada je nešto na brzinu urađeno, a ovaj program vam daje kiseonik da preživite taj period. Bez podrške je rizik veći, sve je mnogo teže. Svoje prve filmove sam radio kada sam bio mlad i nisam imao porodicu, odgovornost, ali svi debitanti rade tako, na mladost i na snagu. Uostalom, pogledajte koliko vremena prođe između dva filma. Nekima i 14 godina, što znači da ljudi u godinama kada su najpotentniji ne rade jer prikupljaju novac“, kaže Marinović i naglašava da se filmovi u regionu rade iz ogromne ljubavi, da od toga niko ne živi, ali da je s Kreativnom Evropom mnogo lakše.

Snežana van Houwelingen je naglasila da je za rad svakog kreativca izuzetno važno ono što Kreativna Evropa pruža, a to su povezivanje, razmena znanja i iskustava, stipendije, učešće na radionicama...

„EU radi sve što može, ali problem su nacionalni fondovi. Niko u regionu nema zdrav nacionalni sistem za podršku mladim kreativcima“, rekla je ona.

Kako je Mlade evropske ambasadore zanimalo i da li se i u kojoj meri veštačka inteligencija koristi u filmskoj industriji, dobili su odgovor da je to alat i da „niko i ništa ne može da zameni znanje Stivena Spilberga i njegovu kameru“, ali da pri stvaranju filma postoje delovi procesa gde je veštačka inteligencija postala neophodna.

„AI jeste alat, ali je potrebno mnogo toga regulisati s aspekta autorskih prava i za kreativce je to sada najvažnije pitanje“, rekla je van Houwelingen.

Od 2014. godine Kreativna Evropa podržava projekte s ciljem podsticanja kulturne raznolikosti, promocije umetničkog izražavanja i jačanja ekonomskog potencijala kreativnih industrija. Strukturiran oko tri potprograma (Kultura, MEDIA i Međusektorski potprogram), program Kreativna Evropa za period 2021–2027. raspolaže budžetom od 2,44 milijarde evra za podršku i promociju evropske kulturne i jezičke raznolikosti, jačanje kulturne saradnje i odgovaranje na potrebe i izazove kulturnog i kreativnog sektora, te za podršku saradnji između kulturnih i kreativnih sektora, za inovativna digitalna rešenja, medijsku pismenost i akcije koje podržavaju pluralističko i otporno medijsko okruženje.

(Telegraf.rs)