Kako je horor film inspirisao jednu od najlepših balada osamdesetih?

Kada je u aprilu 1984. godine objavljena pesma „Eyes Without a Face“, publika je bila zatečena. Drugi singl sa albuma Rebel Yell bio je znatno mekši i suptilniji od onoga na šta je Bili Ajdol navikao svoje fanove. Ipak, ova mračna balada postala je njegov prvi „top ten“ hit u Americi, dosegnuvši četvrto mesto na Billboard Hot 100 listi. Iza njenih nežnih tonova krila se, međutim, priča o moralnom propadanju, opsesiji filmom i nesreći koja je slavnog pevača zamalo ostavila slepim.

Inspiracija u francuskom hororu

Preporučujemo

Naslov pesme direktno je pozajmljen iz francuskog horor filma Les yeux sans visage iz 1960. godine, reditelja Žorža Franžua. Film prati jezivu potragu plastičnog hirurga koji, progonjen krivicom, pokušava da obnovi lice svoje ćerke unakažene u saobraćajnoj nesreći, presađujući joj kožu sa lica kidnapovanih žrtava. Do kraja filma, od njenog prvobitnog lica ostaju samo oči – čineći je bukvalno „očima bez lica“.

U svojim memoarima Dancing with Myself iz 2014. godine, Bili Ajdol je objasnio da je oduvek bio fasciniran starim crno-belim hororima i da je u ovom filmu video paralelu sa sopstvenim životom u Njujorku osamdesetih godina:

„Počeo sam da koristim 'Eyes Without a Face' kao mogući naslov, stih i refren za pesmu. Počeo sam da pišem reči koje su, u nekom kamufliranom obliku, govorile o mom životu u Njujorku i vezi koja je krenula po zlu, na samoj ivici raspadanja u ludilo. Možda sam razmišljao o sopstvenim neverstvima na turnejama. Na neki način, takve veze mogu učiniti da se osećate bezdušno, naročito ako ste već u vezi koju cenite, ali je degradirate tražeći dodatna seksualna uzbuđenja sa strane.“

Muzički eksperiment: Salsa bas i njujorški rep

U studiju, Ajdol je gitaristi Stivu Stivensu predstavio melodiju, tekst i osnovnu strukturu. Stivens je pesmu razradio kroz kružni obrazac od četiri akorda, ali je u sredinu numere neočekivano ubacio snažan hard rok gitarski rif. Upravo je taj prelaz inspirisao Ajdola da improvizuje rep stihove.

„Rep je tada u Njujorku bio svuda, u svim diskotekama i klubovima, pa je imalo smisla da nakon mog pevanja počnem da 'pričam sa ulice' preko Stivovog supersoničnog naleta zvuka“, prisećao se Bili Ajdol.

Još jedan ključni element bila je tadašnja Ajdolova devojka, Peri Lister, koja u refrenu peva prepoznatljivu francusku frazu: „Les yeux sans visage“.

Zanimljivo je da su se muzičari mučili sa bas deonicom, jer je Ajdol želeo zvuk koji podseća na rege. Problem je rešen kada su angažovali Sala Kuevasa, njujorškog muzičara poznatog po radu u salsa muzici i na Brodveju, koji je pesmi podario njen specifičan, pulsirajući ritam.

Kritike i fatalni video spot

Muzički kritičari su bili oduševljeni. Časopis Cashbox primetio je da je pesma „uzdržanija i senzitivnija“ od hita Rebel Yell, ističući njenu „svilenu pozadinu akustične gitare“. Novinar portala AllMusic, Donald A. Gvarisko, kasnije je napisao: „Muzika se poigrava sa mračnim tonom stihova kroz melodiju u stilu balade, sastavljenu od čeznutljivih stihova koji polako grade emociju i tiho potresnog refrena koji na katarzičan način oslobađa emocionalnu tenziju.“

Ipak, uspeh pesme pratio je i incident tokom snimanja video spota u junu 1984. godine. Spot je sniman tri dana pod teškim osvetljenjem, uz upotrebu mašina za maglu i otvorenog plamena. Odmah nakon snimanja, Ajdol je poleteo za Arizonu na nastup, ali je u avionu osetio nesnošljiv bol.

Otkriveno je da su se njegova kontaktna sočiva bukvalno istopila i zalepila za očne jabučice usled toplote na setu i suvog vazduha u avionu. Hitno je prebačen u bolnicu gde su mu sočiva uklonjena, a oči su mu bile pod zavojima tri dana dok mu se izgrebana rožnjača nije regenerisala. Ironično, čovek koji je pevao o „očima bez lica“, na par dana je i sam ostao bez vida.

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/Eyes Without a Face/Instagram/retrohitlist)