Od legendarnih filmova do njujorške MoMA-e: Kako je Radoslav Vladić ispisao istoriju naše kinematografije

U okviru ovogodišnjeg NAFFIT-a, jedno posebno veče bilo je posvećeno čoveku bez čijeg oka srpska i jugoslovenska kinematografija ne bi imale onu prepoznatljivu teksturu, dubinu i emociju. Radoslav Vladić, istaknuti direktor fotografije i reditelj, ovenčan je nagradom za životno delo na festivalu na Zlatiboru, a tim povodom okupile su se kolege i prijatelji da podsete na opus koji kvantitetom fascinira, a kvalitetom ostaje urezan u istoriju umetnosti.

Podatak koji je na samom početku izneo moderator večeri zvuči gotovo neverovatno: Vladićeva lična arhiva beleži više od 2200 naslova.

Preporučujemo

„Ja to precizno vodim, počeo sam u jednoj svesci, onako primitivnije, pa sam kasnije preneo u kompjuter. Moja baza obuhvata 2214 filmova“, skromno je objasnio sam Vladić. Među njima su kultni naslovi poput filmova „Variola vera“, „Čavka“, „Ubistvo s predumišljajem“, ali i brojni eksperimentalni i dokumentarni radovi.

Foto: Telegraf.rs

Reditelj Milutin Petrović, govoreći o radu čoveka kojeg svi od milja zovu „Bata Rade“, istakao je njegovu jedinstvenu filozofiju:

„Rade je izvukao pravilo da film o nacistima mora da bude takav da je odvratan nacistima, a film o narkomanima mora da bude takav da je odvratan narkomanima. Ovaj film [Pejzaži u magli] su mrzeli svi iz moje generacije koji su bili narkomani, jer je to bilo nešto što ih je užasavalo.“

Petrović je dodao da je Vladić čovek koji se nikada nije skrivao iza monitora, već je uvek bio u pokretu:

„Ovo je čovek koji je trčao sa onom kamerom da bi to snimio. To su te izgubljene vrednosti koje su gotove. Biti sa Radeom na snimanju, putovati sa njim, to je nešto najlepše što čovek može da doživi.“

Foto: Telegraf.rs

O vizuelnoj snazi Vladićevih kadrova govorio je i profesor i filmski kritičar Božidar Zečević, podsećajući na saradnju sa Živojinom Pavlovićem na filmu „Na putu za Katangu“.

„Svaki kadar je imao svoju britkost i značenje koje je igralo u funkciji jednog filma. Likovnost Radoslava Vladića je naširoko poznata. On je uradio jedan podvig – ceo film se događa u podzemlju, u rudniku. On je gušio svoje svetlo. Napravio je takav utisak nemogućnosti opstanka u tom podzemnom svetu da ste prosto osećali u svakom kadru to gušenje.“

Sam Vladić je, komentarišući svoj pristup, istakao da estetika za njega nikada nije bila samo „lepa slika“, već sredstvo pripovedanja.

„Ono što je zapravo naš glavni posao, to je da napravite sliku koja će biti funkcionalna za određeni film. Ona ne mora da bude lepa, ona može da bude i ružna, ali mora da bude funkcionalna baš za taj film. Ja se trudim da svaki film snimam drugačije, jer svaki film zahteva i određenu sliku.“

Foto: Telegraf.rs

Vladić je publici otkrio i male tajne velikih majstora, poput rešavanja vizuelnih trikova u filmu „Vreme čuda“ Gorana Paskaljevića, u sceni gde freske izbijaju iz zidova.

„U to vreme nije postojala mogućnost da se naprave dopraci na kompjuteru. Mi smo morali da smislimo kako da snimimo trik gde ćemo u isto vreme videti i pozadinu i glumca, i da se taj efekat svetla, kad se freske pojavljuju, reflektuje na licu glumca. Snimili smo total crkve sa pravim freskama, a onda isti takav kadar sa okrečenim freskama, i preko pretapanja dva slajda projektovali sliku... To je izgledalo dosta uverljivo, film je bio prikazan u Kanu i bilo je lepih kritika na račun tog trika.“

Kroz razgovor se provukla i nit nostalgije za „alternativnim“ i eksperimentalnim filmom, gde je Vladić počeo karijeru kao „majstor amaterskog filma“. Kako su govornici istakli, taj duh istraživanja i hrabrosti preneo je i u visoke produkcije, zadržavajući uvek onaj prepoznatljiv autorski rukopis.

Veče je završeno ekskluzivnom premijerom njegovog novog kratkog filma „Tajna i melanholija ulice“, čime je Vladić pokazao da, iako je zvanično u penziji, njegovo oko i dalje traga za novim kadrovima. „Sada radim malo za svoju dušu“, poručio je velikan čiji su filmovi, poput „Kuće“, odavno pronašli svoje mesto čak i u njujorškom muzeju MoMA.

(Telegraf.rs)