Otkrivena greška u seriji "Bolji život": Mnogima je promakla, kraj bi možda bio drugačiji

Kultna televizijska serija „Bolji život“, premijerno emitovana u periodu od 1987. do 1991. godine, ostala je urezana u kolektivno pamćenje miliona gledalaca širom bivše Jugoslavije. Kroz prizmu petočlane beogradske porodice Popadić, scenarista Siniša Pavić maestralno je oslikao duh jednog vremena, ekonomska previranja, ali i večiti san prosečnog čoveka o bekstvu iz finansijskih problema. Decenijama se smatralo da je scenario serije bez ijedne mane, međutim, više od trideset godina kasnije, pravni stručnjaci su ukazali na detalj koji u potpunosti ruši samu premisu na kojoj počiva čitava radnja.

Glavni pokretač svih događaja u seriji bio je čuveni testament pokojne sestre Dragiše Popadića, poznatijeg kao Giga Moravac. Kao imućna žena bez sopstvene dece, ona je odlučila da svoje bogatstvo ne ostavi direktno bratu, već njegovoj deci - Violeti, Aleksandru (Guzi) i Slobodanu (Bobi). Ipak, kako to u dramskim zapletima biva, nasledstvo je bilo uslovljeno gotovo nemogućim zahtevima.

Preporučujemo

Da bi došli do novca, mladi Popadići su morali da ispune specifične zadatke koji su bili u potpunoj suprotnosti sa njihovim tadašnjim životnim navikama: privlačna i razmažena Violeta morala je da pronađe muža i zasnuje brak, diplomirani pravnik Guza morao je konačno da pronađe stalno zaposlenje, dok je buntovni srednjoškolac Boba morao da „zagreje stolicu“ i završi školsku godinu sa vrlo dobrim uspehom. Grčevita borba, prevare, lažna venčanja i porodične tenzije koje su pratile ispunjavanje ovih uslova dale su materijal za desetine nezaboravnih epizoda.

Međutim, analiza koju je objavila popularna Fejsbuk stranica „Dnevna doza prosečnog advokata“ otkrila je da je čitava ova drama bila - pravno potpuno nepotrebna.

U čemu se sastoji previd scenariste?

Zanimljivo je to što je sam autor serije, Siniša Pavić, po profesiji bio sudija, zbog čega su njegovi scenariji uvek smatrani pravno besprekornim. Ipak, u slučaju Popadića napravljen je previd koji bi svaki advokat iz stvarnog života lako rešio u korist porodice.

Naime, Violeta, Guza i Boba uopšte nisu morali da se muče kako bi ispunili teške tetkine uslove. Prema važećem Zakonu o nasleđivanju, naslednik ima puno pravo da se odrekne nasleđa koje mu je testamentom ostavljeno (takozvana negativna naslednička izjava). U situaciji kada testamentalni naslednici odbiju nasleđe, a testamentom nije određen zamenski naslednik, primenjuju se pravila zakonskog nasleđivanja.

Kako tetka nije imala bračnog druga ni dece, a roditelji su joj preminuli, njen jedini i direktni zakonski naslednik bio je upravo njen rođeni brat - Giga Moravac.

Scenario po kome serije zapravo ne bi ni bilo

Da su Popadići potražili savet boljeg pravnika, procedura bi bila izuzetno jednostavna:

1. Violeta, Guza i Boba bi dali izjavu da odbijaju testamentarno nasleđe.

2. Testamentarni uslovi bi tog trenutka prestali da važe za njih.

3. Celokupna imovina bi automatski prešla u ruke njihovog oca Gige, i to odmah, bez ikakvog odlaganja i bez uslovljavanja.

Porodica bi preko noći došla do željenog novca, a jedina pravna i moralna obaveza koja bi im preostala bila bi ispunjenje naloga iz testamenta - podizanje spomenika izvesnom Macoli. Time bi porodica rešila svoje finansijske nedaće već u drugoj ili trećoj epizodi, ali to bi ujedno značilo i kraj same priče. Gledaoci bi ostali uskraćeni za čuvene scene u školi sa profesorom „Terminatorom“, Guzine muke po šalterima i Violetina ljubavna lutanja.

Za to što su gledaoci ipak dobili više od 80 epizoda vrhunske komedije, u samoj seriji je „krivac“ bio smušeni advokat Radujković. On je na samom početku samouvereno uverio Gigu Moravca da je testament sastavljen savršeno i da u njemu „nema nijedne pravne rupe“, čime je Popadiće poslao na višegodišnju trnovitu avanturu, a nama obezbedio jednu od najomiljenijih serija u istoriji domaće televizije.

(Telegraf.rs/izvor: "Blic")