"Kako su Tjudori izgubili glave": Vekovima skrivana istina o najslavnijim pogubljenjima engleske istorije

U Engleskoj šesnaestog veka postojalo je samo jedno nepisano pravilo važnije od svih ostalih - naklonost monarha bila je jedina linija razdvajanja između raskoši dvora i hladnog kamena na gubilištu.

Biti u blizini Tjudora značilo je hodati po ivici žileta. Pogrešan savez vodio je u gubitak položaja, pogrešna reč mogla je da vas košta slobode, a svako neslaganje sa krunom neminovno je vodilo pod sekiru.

Preporučujemo

Ipak, pet vekova kasnije, postavlja se pitanje koje i dalje progoni istoričare: da li su ljudi čije su glave padale na Londonskoj kuli zaista bili izdajnici, ili su postali žrtve proračunatog državnog aparata za uklanjanje pretnji?

Odgovore na ova pitanja traži novi uzbudljivi dokumentarni serijal „Kako su Tjudori izgubili glave“ na kanal National Geographic.

Emitujući se nedeljom (uz dve epizode prve večeri), serijal kroz šest nastavaka vodi gledaoce pravo na mesta zločina. Renomirani istoričari Den Snou i profesorka Suzana Lipskomb ulaze u arhive, analiziraju originalne rukopise i rekonstruišu događaje kako bi presude, zapečaćene pre pola milenijuma, stavili pred sud savremene nauke.

Čovek koji je mogao da sruši dinastiju

Krvavi put Tjudora nije počeo sa Henrijevim sekirama, već sa paranojom njegovog oca, Henrija VII. Nakon decenija građanskog rata poznatog kao Rat ruža, nova dinastija bila je ranjiva. Za opstanak nije bilo dovoljno osvojiti krunu na bojnom polju – valjalo ju je odbraniti od duhova prošlosti.

Najveći strah mladog kraljevstva zvao se Perkin Vorbek.

Kada se ovaj mladić pojavio na evropskim dvorovima tvrdeći da je Ričard od Šruzberija – mlađi od zloglasno nestalih „Prinčeva u Kuli“ za koje se verovalo da ih je ubio Ričard III – London je zadrhtao. Ako je Vorbek govorio istinu, on je bio zakoniti kralj Engleske, a Tjudori samo uzurpatori. Ako je lagao, reč je bila o jednoj od najsmelijih i najopasnijih političkih prevara u istoriji.

Za Henrija VII nije bilo razlike: čovek sa pravim imenom i podrškom stranih sila bio je opasniji od čitave armije. Snou i Lipskomb u serijalu minuciozno seciraju ovaj slučaj, otkrivajući kako su dezinformacije, diplomatija i propaganda korišćeni da se uništi legitimitet čoveka pre nego što mu je oduzet život. Misterija Perkina Vorbeka pokazuje da su Tjudori od samog početka znali – vlast ne bira sredstva kada je opstanak u pitanju.

Foto: National Geographic

Kraljice na meti

Ako je Henri VII uklanjao one koji su osporavali njegovo pravo na presto, njegov sin, zloglasni Henri VIII, pretvorio je egzekucije u mehanizam rešavanja ličnih i bračnih kriza.

Svakako najtragičniji i najpoznatiji slučaj jeste onaj Ane Bolen. Žena zbog koje je Henri raskrstio sa Rimom, promenio veru nacije i zauvek preoblikovao englesku istoriju, za samo nekoliko godina prešla je put od obožavane kraljice do osuđenice na smrt. Optužbe protiv nje bile su monstruozne: veleizdaja, preljuba, pa čak i incest. Ali iza tih optužbi krio se kralj očajan u želji za muškim naslednikom i već zaljubljen u drugu ženu.

Den Snou i Suzana Lipskomb ponovo „otvaraju dosije Bolen“, preispitujući verodostojnost iznuđenih svedočenja i postavljajući ključno pitanje: da li je Ana Bolen bila žrtva jedne od najbrutalnijih sudskih nameštaljki u britanskoj istoriji?

Foto: National Geographic

Slična sudbina, gotovo pola veka kasnije, zadesila je još jednu krunisanu glavu – Mariju Stjuart, kraljicu Škota. Godinama držana u zatočeništvu kao stalna pretnja svojoj rođaki, kraljici Elizabeti I, Marija je na kraju optužena za kovanje zavere i učešće u planiranju Elizabetinog ubistva. Njeno pogubljenje 1587. godine bilo je presedan koji je šokirao tadašnji hrišćanski svet: pomazani vladar poslao je drugog pomazanog vladara pod mač. Koliko je u tom činu bilo pravde, a koliko hladnokrvne političke nužnosti da se eliminiše katolička alternativa engleskom prestolu?

Istraga na mestu zločina

Da bi pronašli odgovore koji vekovima izmiču, Snou i Lipskomb ne ostaju zatvoreni u kabinetima. Oni putuju na autentične lokacije – u mračne odaje Londonske kule, zabačene britanske dvorce i zaboravljene evropske arhive. Koristeći savremenu tehnologiju i do sada retko viđene istorijske dokumente, voditeljski par odvaja mitove od realnosti, a propagandu od činjenica.

Serijal „Kako su Tjudori izgubili glave“ funkcioniše poput vrhunskog modernog političkog trilera. On ogoljava svet iza blistavih svilenih odora, balskih dvorana i renesansne umetnosti, otkrivajući surovu mašineriju u kojoj su klevete, lažna svedočenja i dželatske sekire bile redovni instrumenti vladanja.

Foto: National Geographic

Od 13. septembra, nedeljom u 23.00 na kanalu National Geographic, gledaoci će imati priliku da saznaju da li su najpoznatije žrtve Tjudora same ispisale svoju presudu – ili su prosto bile pione žrtvovane na šahovskoj tabli bezobzirne borbe za presto.

DOKUMENTI PROTIV MITOVA

Presude izrečene pre pet stotina godina ne mogu se pravno poništiti, ali moderna istoriografija ima alate da ih preispita. Den Snou i Suzana Lipskomb u serijalu koriste najnovije analize pisama, šifrovanih poruka i sudskih zapisnika kako bi utvrdili koliko su dokazi protiv Ane Bolen, Marije Stjuart i Perkina Vorbeka bili pravno održivi, a koliko su predstavljali puku demonstraciju kraljevske volje.

SERIJA U BROJKAMA I ČINJENICAMA

Naziv: Kako su Tjudori izgubili glave (How the Tudors Lost Their Heads)

Kanal: National Geographic

Termin emitovanja: Nedeljom u 23.00

Broj epizoda: 6

Domaćini: Den Snou (Dan Snow), istoričar i TV autor, i prof. dr Suzana Lipskomb (Dr Suzannah Lipscomb), profesorka istorije i autorka brojnih studija o Tjudorima.

(Telegraf.rs)