"Nije protiv hrvatskog naroda": Predrag Miki Manojlović o filmu "Zlatni rez '42: Djeca Kozare", Zafranoviću

Predrag Miki Manojlović deo glunačke ekipe novog filma „Zlatni rez 42: Djeca Kozare” reditelja Lordana Zafranovića, gde mu je poverena uloga starca Vukašina iz sela Klepci. Glumac je u Jutarnjem programu televizije "Prva" detaljno govorio o radu na ovom ostvarenju, optužbama da je film „pamflet” i istorijskoj težini koju ova tema nosi.

Na pitanje šta za njega lično predstavlja rad na Zafranovićevom filmu, čija je premijera izazvala ogromnu pažnju javnosti, Manojlović je naglasio njegovu umetničku i istorijsku postojanost:

Preporučujemo

„Taj film sam po sebi spada u one filmčine koje su stvoreni ovde, na ovom terenu, i koje su stvorili ljudi sa ovog terena - iz ovog Beograda, iz Zagreba, iz regije, kako se to danas kaže. To je ozbiljan film koji ostaje zauvek. Zašto to kažem? Zato što on ima takav kvalitet. Postoje ti filmovi koji ostaju i koji traju. Ovaj film će ostati zauvek i neće moći da bude zaboravljen. Neće ući u one filmove koji su bili, uslovno rečeno, sa dobrom idejom, ali neuspešni ili relativno uspešni.”

Ocenjujući samog reditelja, Manojlović podseća da je Zafranović autor čije je delo deo evropske kulturne baštine:

„Ovde se radi o jednom ogromnom reditelju, velikom sineasti, koji se upisao u evropsku i svetsku baštinu svojim filmovima do sada, pa i ovim filmom. Lordan Zafranović u stvari nikada nije promašio svojim filmom. On je poseban autor i izuzetna ličnost uopšte naše ex-Yu i evropske kinematografije.”

Osvrnuvši se na buru koja je pratila film, od otkazivanja učešća pojedinih kolega do konferencije za novinare, gde nije bilo nekih glumaca, Manojlović je objasnio zašto mu je bilo moralno važno da sedne pored reditelja:

„Nisam mogao da propustim tu čast i tu priliku da se sa njim makar malo razmenjujem, i posebno da podržim ovaj film i njega da podržim. Nisam mogao da takvog čoveka i takvog autora ostavim samog zato što drugi nisu hteli da dođu. Lordan se za ovaj film mučio decenijama da bi ga napravio. Reditelji koji su ga pozivali da povuče film znaju vrlo dobro koliko je teško doći do filma... Jednostavno, to je moja etika - i radna, i profesionalna, i životna.”

Komentarišući optužbe pojedinih krugova da je ostvarenje politički motivisano ili upereno protiv hrvatskog naroda, Manojlović je takve tvrdnje oštro odbacio:

„Reakcije su da je ovo film protiv hrvatskog naroda. Pa nije! Nije protiv hrvatskog naroda. Nije. Ovaj film niko ne sme da dovede u pitanje kao film. Jasenovac i čitav sistem logora Jasenovca - koji nije bio jedan logor - zahteva onoliko filmova, traži onoliko filmova koliko je bilo sudbina! Što znači, može da bude jako mnogo filmova. To isto važi i za druga stratišta, ali Jasenovac je bilo najveće i najstrašnije stratište i tu zbora nema.”

Osvrnuo se i na etiketu „pamfleta” koju su pojedini kritičari unapred prilepili ostvarenju:

„Ima tamo jedan, video sam, kaže da je pamflet film. Pa ja ne vidim pamflet... Kako u tom filmu vidite pamflet? To su spinovi, politički spinovi.”

Na pitanje voditeljke da li strahuje da će ovako teška i bolna tema dodatno produbiti podele u društvu, glumac je izrazio uverenje da prava umetnost uvek ima suprotan efekat:

„Nisam siguran da će nas podeliti. Mislim da kad uđe u sale, kad krene da se prikazuje, da on pobeđuje. Da ujedinjuje. Uvek je dobro za sve kada neko od naših napravi nešto dobro.”

Manojlović je u tom kontekstu povukao paralelu sa drugim regionalnim filmovima koji su se bavili teškim ratnim traumama:

„Imate film 'Quo Vadis, Aida?' Jasmile Žbanić - zaista fantastičan film. Kada je Danis Tanović dobio Oskara, ja sam rekao: 'Ovo je dobro za sve! Ovo je dobro i za Bosnu i Hercegovinu, ovo je dobro za ceo region.' Bez onog 'ali'. Svi su rekli: 'Kapa dole, odlično' i to je to.”

Iako uloga mučenika Vukašina iz sela Klepci nema veliku minutažu u filmu, ona nosi izuzetnu simboličku snagu kroz čuvenu poruku trpeljivosti i dostojanstva pred zlom. Govoreći o tome, Manojlović je naglasio:

„Zovite to malom ulogom po trajanju, ali nije tačno ono što kažu da nema malih uloga — ima malih uloga. Ali jako je teško, što u ovom slučaju nosi ogromnu odgovornost, od male uloge napraviti veliku.”

(Telegraf.rs/izvor: TV Prva, Jutarnji program)