Mitić na FEST -u: Staro sajmište je deo naše nedavne prošlosti koju ne smemo zaboraviti

Rediteljka Aleksandra Mitić izjavila je da dokumentarni film "Staro sajmište", koji je prikazan 4.oktobra na FEST-u, treba da bude podsetnik na ono što se dogodilo na tom prostoru i opomena za budućnost, ocenivši da autentično sačuvane zgrade treba pretvoriti u memorijalni centar.

Mitić je na konferenciji za novinare FEST-a rekla da su reakcije publike na film bile posebno značajne jer su, kako je navela, mnogi gledaoci istakli da nisu znali dovoljno o istoriji Starog sajmišta.

Preporučujemo

"Primetili smo da je, osim kolega, bilo i ljudi koje ne poznajemo, i to su objektivna mišljenja. Dobili smo kritike da je film drugačiji i da osvetljava teme koje nisu dovoljno poznate", rekla je Mitić u Domu omladine Beograda.

Ona je navela da su mnogi nakon projekcije rekli da su znali da je na tom prostoru postojao logor, ali da im je manje poznata njegova istorija pre i posle Drugog svetskog rata.

Prema njenim rečima, na prostoru Starog sajmišta danas se nalaze ugostiteljski objekti, dok u pojedinim delovima starih paviljona ljudi i dalje žive.

"Ljudi koji dolaze možda ne znaju šta je bilo, nisu opterećeni time, neki znaju. Međutim, gde je danas restoran, tu je nekada bio krematorijum", podsetila je Mitić.

Mitić je naglasila da film ne traži krivca, već način da se prostoru odredi odgovarajuća namena i sačuva sećanje na ono što se dogodilo.

"Mi imamo autentično sačuvane zgrade. Ako to imate, logično je da ih iskoristite i pretvorite u memorijalni centar, da budu spomenik i podsećanje na ono što se dogodilo", rekla je ona.

Kako je navela, prostor Starog sajmišta nastao je sa pozitivnom idejom, kao moderan sajamski kompleks, da bi svega nekoliko godina kasnije postao najveći logor na prostoru tadašnje Jugoslavije i mesto Holokausta.

Mitić je rekla da je čitav prostor za potrebe filma poslužio kao svojevrsna scenografija, jer je veliki deo objekata ostao gotovo nepromenjen.

"Shvatili smo da možemo da vizuelizujemo priču jer je veliki deo prostora ostao isti kao tada. Samo malim sredstvima pokušali smo da vizuelizujemo ono o čemu govorimo", rekla je Mitić.

Reditelj Nikola Đurović je naglasio da su tri ključne etape u istoriji Starog sajmišta ujedno i tri osnovna dela filma, značaj tog prostora u predratnoj Jugoslaviji, period kada je postao logor tokom Drugog svetskog rata i najpoznatija posleratna faza, kada su u paviljonima nastajali slikarski ateljei i pozorišta.

"To je put koji traje do danas, a prostor je prepušten propadanju", ocenio je Đurović.

Na FEST-u je predstavljen i film "Talenat za ubistvo" (A Talent for Murder), švajcarsko-australijsko-italijansko-američko-britanska koprodukcija reditelja Antona Korbejna.

Govoreći o iskustvu dugom četiri decenije u snimanju muzičkih spotova za izvođače poput grupa Depeche Mode, U2 i Coldplay, Korbejn je rekao da mu je upravo taj rad omogućio veliku slobodu u vizuelnom izrazu.

"Na muziku može da se 'nakalemi' bilo šta. Četrdeset godina sam proveo praveći spotove. Volim sve što ima veze sa vizuelnom umetnošću. Vizuelna fotografija, dizajn, ta igra je za mene ključna", rekao je Korbejn.

Govoreći o radu na filmu, naveo je da je tokom snimanja u Nemačkoj želeo da iskoristi jesenji pejzaž koji je video tokom vožnje u blizini Berlina.

"Video sam dosta palog jesenjeg lišća i odlučio da treba da postavim protagonistu u taj konkretan kontekst", rekao je on.

Film prati misterioznog mladića iz njujorške izdavačke kuće koji odlazi u Švajcarsku kako bi ubedio čuvenu spisateljicu Patrišu Hajsmit da napiše poslednji deo svoje poznate antologije o Tomu Ripli.

Na programu je večeras i sutra u Sava centru.

Film "Molitva za umirućeg" (A Prayer for the Dying), norveško-grčko-britansko-švedska koprodukcija, predstavile su rediteljka Dara Van Dusen i direktorka fotografije Kejt Mekalou.

Van Dusen je rekla da je film zasnovan na noveli, a da je posebno zanimljiv preplet trilera i drame, kao i mogućnost vizuelnog istraživanja priče.

Ona je navela da se kroz film provlače pitanja ega, vere i moralnih dilema, uključujući pitanje da li je čovek sebičan ako prvenstveno gleda sebe ili je nerazuman ako to ne čini.

"Na ta pitanja nije moguće odgovoriti, ali valjda je važno razmišljati o njima", ocenila je Van Dusen.

Direktorka fotografije Kejt Mekalou rekla je da je izazov uvek razumeti podtekst scenarija i pretvoriti ga u vizuelni jezik reditelja.

Ona je objasnila da su se, imajući u vidu prethodnu saradnju sa rediteljkom, odlučile za specifičan pristup pokretu kamere i kompoziciji kadra.

"Došle smo na ideju da pogodimo vreme pomeranja kadrova i da kao podlogu koristimo rep i hip-hop tekstove", rekla je, između ostalog, Mekalou.

Radnja filma smeštena je u Viskonsin sedamdesetih godina 19. veka, gde se šerif suočava sa smrtonosnom pretnjom koja ga primorava da bira između sopstvene porodice i odbrane zajednice koja mu je pružila novu šansu.

Film "Molitva za umirućeg" je na programu u Ložionici.

(Telegraf.rs/Tanjug)