Porodična avantura „Glavonja“ otvara Kids Fest: Priča o autizmu, mašti i prihvatanju različitosti

Pod sloganom „Bioskop po tvojoj meri“, ovogodišnji dečiji filmski festival Kids Fest održaće se od 17. do 24. oktobra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku i Šapcu. Festival otvara dirljiva i uzbudljiva porodična avantura „Glavonja“, a najmlađu publiku očekuje 18 pažljivo odabranih naslova, inovativne STEAM radionice i filmski razgovori.

Ovogodišnji Kids Fest, praznik sedme umetnosti posvećen deci i mladima, spreman je da otvori svoja vrata u čak 16 bioskopa širom Srbije. Na zvaničnoj konferenciji za medije predstavljen je raznovrstan filmski i edukativni program, osmišljen tako da bioskop ponovo afirmiše kao sigurno, inspirativno i magično mesto za odrastanje.

Preporučujemo

Festivalski program zvanično počinje 17. oktobra u 11:30 časova u beogradskoj MTS Dvorani svečanom premijerom filma „Glavonja“, koji na topao i neposredan način obrađuje temu prihvatanja i autizma.

Film „Glavonja“ prati devojčicu Alisu koja sa grupom prijatelja i starijim bratom Milanom, koji ima autizam, kreće u potragu za nestalim roditeljima. Režiju potpisuju Vanda Raýmanová i Marina Andree Škop, koja se putem video-linka obratila novinarima i podelila uzbuđenje autorske ekipe pred dolazak u Beograd:

„Pa, ja bih pre svega rekla da smo mi strašno uzbuđeni zapravo što sti– dolazimo cela ekipa ove subote u Beograd. I to se već mesecima ono priča, odnosno sedmicama priča kad ćemo doći. Tako da nas jako zapravo interesira ovaj reakcija dečje publike ono u Beogradu i širom Srbije na na naš, ovaj, tako, ja bih rekla, malo otkačeni film.“

Govoreći o tome šta je motiviše da stvara za decu, Andree Škop je istakla:

„Pa mislim da je prvenstveno privlači pričati priče deci koje su ovako malo zabavne, otkačene, a koje sad u sebi nekako imaju neku bitnu temu o kojoj mi odrasli ponekad trebamo poteći pa da razgovaramo s decom o tim temama. A opet, volim reći, pričati o tim temama na neki, ono, za decu prihvatljiv i zanimljiv način, da im jednostavno podmetnemo na neki način tu, tu neku ozbiljnu temu i da film bude samo poticaj za onaj nekakav treći čin, a to je razgovor posle filma o svim pitanjima koje film otvori.“

Rediteljka je objasnila i kako je nastala saradnja sa slovačkom autorkom Vandom Raýmanovom:

„Vanda je došla sa tom idejom, zato što je priča o Milanu, dečaku sa autizmom, koji čak nije glavni lik ovog filma, glavni lik je Alisa, njegova sestra, koju glumi Marta, koja je danas s vama. Znači, lik Milana je doslovno inspiriran likom njenog nećaka s kojim je ona zapravo odrasla. I Vanda i ja imamo tu želju raditi neku vrstu stiliziranih filmova za decu. Sad, ona je gledala moj prethodni film 'Moj dida je pao s Marsa', pa rekla je: 'Joj, čini mi se da ti dobro radiš sa decom glumcima, znaš, ja to ne znam, a htela bih napraviti neki film koji je spoj animacije i igranog, koji je namenjen deci koja još uvek gledaju one animirane filmove, ovo bi im bio prvi igrani film. Pa da napravimo i taj igrani deo ovako stiliziran kao, kao animirani, da šaljiva bude zapravo nekakva priča, a da, da onda otvorimo tu nekakvu temu s kojom ona ima to nekakvo osobno iskustvo i, i ovaj, da, da jednostavno pričamo deci o njoj.'“

Mlada glumica Marta Mihanović, koja tumači glavnu junakinju Alisu, otkrila je šta joj je tokom snimanja bilo najzanimljivije:

„Pa... hm, dobro pitanje. Verovatno noćna snimanja. To mi je bilo jako, jako zanimljivo. Nismo puno sati radili, ali bilo je noć, to je bilo skroz neko novo iskustvo koje mi je bilo, koje mi je bilo baš zanimljivo, pa bih rekla da mi je to verovatno bilo najzanimljivije.“

Marta je uputila i duhovitu, ali i duboku poruku svojim vršnjacima koji će gledati film:

„Pre nego što pogledaju film htela bih da znaju da će da će im sto posto film biti jako zabavan i da ne pojedu kokice pre početka filma. A šta bih htela da nauče iz filma je prihvatanje dece sa autizmom i prihvatanje uopšte ljudi sa autizmom, i da oni zapravo nisu skroz toliko drugačiji od nas.“

Odgovarajući na pitanje iz publike da li dečak koji igra Milana u stvarnom životu ima autizam, Marta i rediteljka razjasnile su proces rada. Marta je objasnila:

„Pa, znači, Maks se zove u pravom životu. Maks nije autist. Razumem zašto bi to mislili, zato što je stvarno ulogu super super odigrao. Nije autist. Da. Znači, mi smo pre samog snimanja filma imali glumačke probe, gde smo scenarij, gde smo neke scene, kako bih rekla, tvorili. I moj brat je nekada dolazio, ja imam privatno u privatnom životu dva starija brata, jedan od njih je autist. I moj brat je nekada dolazio da, hajmo reći, bude da bude neki primer, hajmo reći, kako bi kako zapravo neki tikovi autistični izgledaju i neke stvari možda malo ukrasti od njega. Milan, to jeste Maks, na tim probama smo baš puno pričali o o autizmu i baš smo se trudili da to izgleda što autentičnije i što, hajmo reći, ne nešto preveliki big dil, da je autizam tu, ali da nije to sad nešto šta nije za decu, kako bih rekla.“

Foto: Telegraf.rs

Na to se nadovezala Marina Andree Škop:

„E, a Marta nam je zapravo tu bila ono najveća savetnica, mogli bi reći, budući da su njih dvoje radili najviše zajedno scena, a Marta kako ima to svoja neka osnovno iskustvo, ovaj, na kraju je završila i kao savetnica dečja za film, je l', za stvaranje uloge Milana, na čemu smo joj beskrajno zahvalni.“

Marta je prokomentarisala i reakciju svojih školskih drugara:

„Pa, mislim, bilo im je jako drago. Svi su me pitali kao kad će biti film u kinima, kad će biti u kinima, kad će biti u kinima. Idemo gledati, idemo gledati, idemo gledati odmah. Bilo im je, bili su jako uzbuđeni i prihvatili su taj moj, dobro, nisam puno izostajala iz škole, možda dva tjedna maks, zadnja dva tjedna. Bilo im je jako fora, jako uzbudljivo, bili su jako sretni za mene.“

Film „Glavonja“ nastao je kao koprodukcija Hrvatske, Srbije, Letonije, Slovačke i Slovenije. Producentkinja Snežana van Houwelingen (ispred kuće This and That Productions) osvrnula se na realizaciju ovog poduhvata:

„Pa, Marina, koja je rediteljka filma, ona je takođe i producentkinja iz Hrvatske i nas dve već dugo godina sarađujemo na drugim projektima This and That produkcije. Ovaj, tako da je ova saradnja, da, da kažem, došla nekim prirodnim putem kao poziv na saradnju. Film 'Glavonja' nije, nažalost, dobio podršku Filmskog centra Srbije već, zato što svaki put kada bismo se prijavili na konkurs, nekako nije bilo dovoljno sredstava, iako je scenario uvek bio visoko ocenjen. Međutim, zahvaljujući zaista dugogodišnjoj saradnji sa Marinom, divnoj temi i jako uzbudljivoj priči, mi smo odlučili da nađemo način i da učestvujemo u ovom filmu kao koproducenti.

This and That produkcija se udružila sa domaćim partnerima, produkcijom Spotlight i Hub 247, i mi smo zajedničkim sredstvima, naporima i uslugama uspeli da pomognemo produkciji filma i na taj način postanemo njegovi koproducenti. I zbog toga smo svi jako ponosni.

Inače, ja moram da kažem, kao što mnogi od vas ovde znaju, This and That produkcija uglavnom radi umetničke, da kažem, festivalske filmove, društveno odgovorne teme, filmove koji su, hajde da kažem, manje prijemčivi za publiku, a film 'Glavonja' je prvi dečiji, ja neću reći samo dečiji već i porodični film. Mi smo ga svi gledali po jako puno puta i svaki put nam je bio izuzetno zabavan. Mi smo zaista odlučili da radimo ovaj film jer je visokokvalitetan, zabavan i zaista film koji, hajde da kažem, svako od nas želi da naša deca, a i uopšte druga deca u Srbiji, mogu da da ga pogledaju i da se dobro zabave, a opet da, kako da kažem, ponesu jednu i humanu i zaista važnu poruku. Da, kao što je Marta rekla, ako si različit, a svako od nas je različit na neki svoj način, i dalje možeš da budeš deo ekipe i i da doprineseš nekoj zajedničkoj avanturi.“

Foto: Telegraf.rs

Van Houwelingen je naglasila i domaći karakter filma:

„I s obzirom da je film koprodukcija i sa Srbijom pored puno zemalja, ja bih takođe želela da dodam da je film potpuno prilagođen srpskom jeziku i da je on, da je, znači, apsolutno se po svim kvalifikacijama Evropske konvencije kvalifikuje kao srpski film i potpuno je na domaćem jeziku, tako da, eto, jedva čekamo da ga vidite.“

Film će odmah nakon festivala, od 22. oktobra, krenuti u redovnu bioskopsku distribuciju širom gradova u Srbiji.

Vodič za mućkanje glavom: Edukacija o autizmu u školama

Na pitanje o transmedijalnom potencijalu filma, rediteljka Marina Andree Škop objasnila je da je fokus pre svega bio na društvenoj kampanji:

„Nismo se fokusirali na transmediju. Ono što nam je bilo bitno pre svega u promociji filma, odnosno distribucije, raditi na društveno angažovanoj kampanji. To je nešto što smo napravili u Hrvatskoj, što naši, što This and That produkcija radi zapravo u Srbiji, a to je osvešćavanje pre svega institucija o postojanju filma i o temi koju on nudi, a onda kroz institucije isto tako osveštavanje javnosti, dece, odnosno škola. Jer nam je na neki način bitno potaknuti te razgovore o autizmu i unutar samih škola, pa smo samim time pripremili jako bogat edukacijski materijal koji prati film.

Najbitniji zapravo najbitniji dokument koji smo napravili je Vodič za mućkanje glavom o Glavonji. To je zapravo vodič za razgovor o autizmu, koji je namenjen i deci u školama, a i za razgovor o autizmu kod kuće. Napisan je od strane udruge jedne, koje su samozastupnice, udruga koja se bavi autizmom, a ono što je karakteristično za njega je taj jezik kojim je pisan zapravo na isti način razigran kao i sami film.

Pa, sami vodič počinje sa opisom šta je to autizam, znači kako detetu to opisati šta je to autizam, i autorice su to vrlo jednostavno pojasnile: 'Zamislite da naši mozgovi malo drukčije funkcioniraju kao što drukčije funkcioniraju operativni sustavi na telefonima, pa neko je na Androidu, a neko na iOS-u. Pa koliko vam treba vremena da se prilagodite zapravo na rad na iOS sustavu, toliko vam treba vremena zapravo da se prilagodite zapravo na razumevanje nekoga ko je drukčiji.' I mislim da je to vrlo, vrlo zapravo jasan nekakav opis koji deca mogu razumeti. Dakle, transmedija ne, ali cela ta društveno angažovana kampanja – da.“

Snežana van Houwelingen je dodala da su u Beogradu već preduzeti konkretni koraci:

„Ja bih samo dodala ovaj da smo mi prošle nedelje imali projekciju za defektologe, psihologe i sve zainteresovane iz beogradskih škola i da smo zaista po po uzoru na to što su radile naše kolege, da pokušavamo da na jedan, da kažem, zabavan način pristupimo toj temi i da su tu bili i predstavnici Ministarstva za obrazovanje, da smo dobili njihovu preporuku i da, znači, kako da kažem, film je pre svega zabavan, porodični, avanturistički, ali kada o njemu razgovarate i kada sabirate utiske, ono što je njegova tema jeste kako prihvatiti različite različitu decu i kako ovaj kako se odnositi prema tome na najnormalniji način, kao što to rade junaci u našem filmu.“

Mlada glumica Klara Karaulić, ambasadorka ovogodišnjeg festivala, prenela je svoju viziju i ličnu vezu sa Kids Festom:

„Pa, biti ambasadorka Kids Festa je zapravo jedna veća odgovornost za mene u mojoj generaciji, s obzirom na to da ja nisam baš daleko od godina ciljne grupe Kids Festa, štaviše, vrlo sam blizu, blizu. To je neka velika odgovornost da ja, mi je zadatak, uloga, kako god, da širim svest o tome kako je bioskop važan za decu i kako, to što roditelji imaju Fest, ne znači da mi ne treba da imamo svoj festival. Tako da, jako mi je... Pa i to, ja sam dugogodišnji fan Kids Festa. Ja sam ceo život dolazila na Kids Fest, s obzirom da ima više godina nego ja. Pogotovo zato. Tako da sam ja i nekako lično povezana sa festivalom.“

Foto: Telegraf.rs

Klara se prisetila i trenutka koji je za nju bio prelomni:

„Možda najlepša uspomena sa Kids Festa mi je bila kada sam prvi put vodila mlađu sestru na Kids Fest, gde smo išle da gledamo premijeru filma 'Paulina P.' I sećam se koliko je ona bila srećna što je u bioskopu sa starijom sestrom, gde je bila gomila ostalih klinaca, gde je ona jednom dečku došla i rekla, ako ti se ne bi svideo film, mislim, pre premijere. I na primer to je jedna od najlepših uspomena koju imam sa Kids Festa, a sad imam još veću odgovornost vezano za ovaj festival gde sam sad ja ta koja treba da širi isto to isto to što sam dala mojoj mlađoj sestri, to znanje da bioskop je jako bezbedno mesto gde ti možeš da se opustiš i povežeš sa ljudima s kojima si u sali i sa filmom koji gledaš. Ne mora da znači da će ti se svideti to, ali ne mora da znači da nećeš.“

Repertoar po svačijoj meri: Od francuske animacije do latinoameričkih mitova

Programska koordinatorka festivala Milica Joksimović predstavila je selekciju filmova i objasnila idejnu nit ovogodišnjeg izdanja:

„Ja bih krenula od bioskopa zapravo koji učestvuju u Kids Festu ove godine, njih imamo 16. Sedam gradova sveukupno, tu su nam se pridružili veći lanci, Cineplexx i CineStar ove godine u Nišu i u Čačku i u Šapcu, pored Beograda, i pored toga naši stalni saradnici takođe poput Roda Cineplexa i Arena Cineplexa u Novom Sadu.

Što se tiče filmskog programa, prvo bih se osvrnula na ovaj slogan ovogodišnjeg festivala, 'Bioskop po tvojoj meri'. On je delom proistekao iz filma otvaranja, 'Glavonja', ali iz još nekih filmova koji se nalaze na programu, gde smo hteli ove godine da se fokusiramo pa na neki način uopšte na stvaranje tog bioskopa kao bezbednog mesta i filmu kao nečemu u čemu različita deca mogu da se pronađu. I te različitosti o kojima govorimo mogu da budu kao u slučaju 'Glavonje' to je autizam, mogu biti neke fizičke različitosti ili bilo kakve različitosti u izražavanju i uopšte doživljavanju sveta. I onda bi bilo važno da prosto deca koja dolaze na festival i dolaze iz različitih okolnosti, mogu u tim filmovima da se pronađu na neki način.

Pa bih u tom kontekstu, pored 'Glavonje', izdvojila i film 'Grozni dečak'. To je recimo jedna francuska animacija. Nekako svake godine s obzirom na tu veliku tradiciju animiranog filma u Francuskoj, imamo lep izbor njihovih filmova na festivalu. Ovaj film govori o dečaku koji zbog specifičnih fizičkih problema mora da nosi glomaznu protezu, pa otud taj naziv 'Grozni dečak' i o tome kako se on snalazi u svetu.

Pored toga, ove godine bih izdvojila film 'Kulina', opet animacija, koja nam dolazi iz fantastičnog studija, to su autori 'Pseće komedije', koji do sada ima velike uspehe sa svojim filmovima, imali su i nominaciju za Oskara, a sada reditelj nam donosi donosi 'Kulinu', koji je za razliku od većine njihovih prethodnih filmova, koji su često bili vezani za sarmirsku mitologiju, 'Kulina' je sada izmšten u Latinsku Ameriku. I to je recimo taj primer gde pričamo o nekom drugačijem izražavanju dece.

Pored toga, izdvojila bih film 'Šapat šume'. Opet, svake godine na festivalu imamo i taj neki igrano-dokumentarni film kroz koji deca mogu na lep način da se upoznaju često sa prirodom oko nas. Tako da 'Šapat šume' nam dolazi od autora koji su radili i 'Kraljicu drveća' pre par godina, mislim. Pored toga, izdvojila bih i filmove 'Izgubljena u Rusiji' i 'Rođena u džungli', opet igrane animacije.

I svake godine imamo reprizni program filmova koji su bili dosta uspešni u proteklih godinu dana. Ove godine tu je Disney film 'Zootropolis 2', 'Vajana' igrana verzija i 'Priča o igračkama 5', kao i film 'Maša i Medved'. Eto, to su neke stvari, hajde da kažemo, repriznog programa koje verujemo da decu interesuju. I uz to tinejdžeri, biće prilike i za njih da se pogleda.“

Na novinarsko pitanje o uticaju veštačke inteligencije (AI) na filmove i ukuse nove generacije, Joksimović je naglasila očuvanje izvorne umetnosti:

„Što se tiče filmova na festivalu, nema, nije ni korišćena veštačka inteligencija u njihovom stvaranju, niti se to tematski provlači. Onako, generalno bih ja rekla da smo zapravo baš ponosni što imamo i različite stilove animacije kada je animacija u pitanju, pored toga pored ovih nekoliko igranih filmova i mislim da tako i treba da ostane, jer ako mi ne stvorimo ovde da upoznamo decu sa umetnošću i šta je to zapravo i da oni nešto osete i dožive kada gledaju te filmove, mislim da ne treba da se bavimo veštačkom inteligencijom koja, po mom mišljenju, samo stvara proizvod, a ne umetničko delo, eto.“

Kids Fest tradicionalno nudi i bogat prateći program. Koordinatorka Milica Gavrilović najavila je dve posebne radionice koje će se održati u subotu, 21. oktobra:

„Da, ove godine ćemo imati dve jako zabavne radionice na Kids Festu. I evo već drugu godinu zaredom organizujemo radionicu beogradskog filmskog kluba za decu, koju vodi Vesna Dinić, doktorka filmologije. Deca će na ovoj radionici imati priliku da pogledaju film, odnosno film 'Glavonja', i da kasnije na radionici pričaju o tom filmu i da se na taj način upoznaju sa filmskim jezikom i različitim žanrovima, autorkom. Ideja je zapravo da deca ne budu samo gledaoci, već da zajedno razgovaraju o filmovima i otkriju kako je film zapravo napravljen i šta autor, odnosno autorka, želi da nam kaže kroz film.

Pored ove radionice, imaćemo po prvi put, sarađujemo sa Dečijim inovacionim centrom. Udruženje posvećeno edukaciji dece mlađih uzrasta od 3 do 16 godina, kroz STEAM program, odnosno edukaciju koja povezuje pet oblasti, a to su nauka, tehnologija, umetnost, matematika i inženjerstvo. I deca će kroz ovu radionicu, ali pre svega kroz igru, programirati robote koji će imati, koji će slati u nekakve zadatke, misije za očuvanje prirode i kroz različite zadatke će i izazove, upoznaće osnove robotike, vežbati logičko razmišljanje, saradnju i videti kako njihove ideje i tehnologija mogu da doprinesu očuvanju prirode. Tako da, eto, to su te dve radionice. Obe radionice će biti održane u subotu, 21. oktobra, a linkovi za prijavu biće dostupni na našem sajtu i na mrežama.“

Karte za sve projekcije Kids Festa već su u prodaji na blagajnama bioskopa, kao i putem njihovih onlajn platformi. Cene su ostale nepromenjene u odnosu na prošlu godinu:

3D projekcije: 380 dinara za grupne posete / 450 dinara za pojedinačne ulaznice;

2D projekcije: 250 dinara za grupne posete / 300 dinara za pojedinačne ulaznice.

Prijave za besplatne radionice vrše se putem zvaničnog sajta festivala i društvenih mreža. Organizatori pozivaju decu, roditelje i škole da od 17. do 24. oktobra posete bioskope i budu deo festivala koji slavi maštu, empatiju i zajedništvo.

(Telegraf.rs)